Новости откривају: Лондон формира нову странку косовских Срба

По налогу британских обавештајаца, на Косову и Метохији припрема се терен за формирање нове странке косовских Срба која би била контролисана из Лондона, а представљала би пандан Српској листи, која јерепрезентативна и најјача политичка опција у покрајини, пишу „Новости“.

Према сазнањима листа, до ових информација дошле су српске безбедносне службе, а циљ опасног пројекта је да се истисне утицај званичног Београда на КиМ и да се Срби интегришу у приштинске институције у што већој мери, али без реалне могућности утицаја, чиме би тзв. Косово имало наводни доказ мултиетничности и поштовања мањина.

Такође, једна од намера ове стратегије је да се створи клима општег отпора идеји разграничења као могућег трајног решења косовског питања, како међу Албанцима на КиМ тако и у централној Србији, и да се Београд практично доведе пред свршен чин, да је признавање Косова у садашњим границама једино решење уколико жели да настави европске интеграције, наводе „Новости“.

Лист пише и да је у овом аранжману, према поверљивим изворима, главна веза Британаца на КиМ Фатмир Шехоли, приштински политички аналитичар и директор Института за афирмацију међуетничких односа,чији је задатак да придобије виђеније Србе на КиМ за формирањенове странке.

„Новости“ напомињу да је Шехоли иначе у добрим односима са већином најважнијих албанских политичара, укључујући и ХашимаТачија и Рамуша Харадинаја.

Овај аналитичар ће, такође, бити организатор скупа који би средином јануара 2019. године требало да се одржи у Медија центру у Чаглавици, на ком ће се разматрати актуелно стање у преговорима између Београда и Приштине.

На овој дебати, како се очекује, окупиће се неки од главних представника опозиције Вук Јеремић, Драган Ђилас, Саша Јанковић и Зоран Лутовац, а од српских политичара са КиМ Славиша Петковић, Ненад Рашић, Рада Трајковић и Александар Јаблановић, пишу „Новости“.

Према сазнањима листа, финансијску подршку организацији овог скупа пружа британски непрофитна фондација ИМАН.

Њено седиште је у Лондону, а чине је готово углавном високи представници британске аристократије, лордови из горњег дома парламента и чланови Ротари клуба.

Према ономе што стоји на сајту ове организације, она има за циљ промовисање дијалога за јачање међународног разумевања и суживота и размену идеја, људи, културе и религије. Активна ј еширом света, а највише на Блиском истоку и Балкану.

Претпоставка је да ће се на овој дебати у Чаглавици чути осуде идеје о разграничењу Србије и „Косова“, које на КиМ заступа Тачи. Тиме би се, пишу „Новости“, допринело слабљењу његове позиције, а самим тим би се стало на страну Харадинаја.

Како су финансијери скупа Британци, сумња се да ће сама дебата бити пре свега у функцији британских интереса, али и немачких јер је Берлин главни противник идеје о корекцији граница на Балкану,наводи лист.

(Новости – Спутњик)

Повећава се број позива Специјалног суда

Премијер Косова Рамуш Харадинај је путем свог фејсбук профила реаговао на позиве које је почео да уручује Специјални суд за ратне злочине за Косово (са седиштем у Хагу) бившим припадницима Ослободилачке војске Косова (ОВК). Он је изнео став да је од Косова тражено веће жртвовање и суочавање са правдом, иако је било жртва „агресије“, те да Косово није „држава“ која акомодира интересе људи који су јуче изгубили рат, а данас доводе у опасност мир у региону. 

Специјални суд је још један доказ колико је далеко отишло наше жртвовање за правну државу. То је изазов на нашем путу напред, који ћемо заједно прећи и изаћи уједињенији и јачи.Као што смо прошли многе тешкоће, како би смо били овде где јесмо,сви треба да схватимо да ћемо као држава и друштво и ову бол након Хашкогтрибунала, судова УНМИК-а и ЕУЛЕX-а, заједно да пређемо, заједно чистог образа,јер борци слободе су увек били уз правду”, рекао је Харадинај.

Сафет Суља и Ремзи Шаља, обојица бивши припадници ОВК су за сада последњи који су добили позиве за интервју од Специјалног суда за ратне злочине за Косово. Како преноси косовска онлајн новина “Блиц”, Суља је поред осталогбио један од команданата ОВК, а данас је и председник Уреда ветерана ОВК за општину Штимље.

Ремзи Шаља из општине Сува Река, једини је до сада који је након добијања позива за интервју, изјавио медијима да се неће одазвати. Његова породица је потврдила да не знају где се он налази, а исто је изјавио и његов адвокат Натаљ Булакај.

Претходних дана позиве за интервју од Специјалог суда за ратне злочине добила су још четири бивша припадника ОВК: Рустем Мустафа, бивши командант и Назиф Мехмети, бивши војни старешина за регион општине Подујево, Сами Љуштаку, бивши командант за регион Дренице, као и бивши председник Војног суда Ослободилачке војске Косова (ОВК) Сокољ Добруна.

Осим Шаље, сви остали, који су до сада примили позиве за интервју ,изјавили су да ће се одазвати позиву, али нису ни они, ни њихови адвокати могли да потврде да ли ће бити интервјуисани у својству сведока или потенцијално оптужених.

Министар правде Абељард Тахири је изјавио да он није обавештен у вези позива за интервјуисање потенцијалних оптужених или сведока.

“Није посао да тужиоци на Косову или неки тужилац са другим мандатом информишу Министарство правде. Специјални суд за партнера има полицију, судове, а мене у склопу компетенција које имамо. То су тужиоци са једним одређеним мандатом и не очекујем да као министар, као политичка личност, будем обавештен ко ће бити интервјуисан, било у својству сведока, било као оптужени”, изјавио је Тахити у интервјуу за телевизију “Клан Косова”.   

Тахири је такође рекао да је у склопу Министарства правде основан посебан Уред за потенцијале оптужене од специјалног суда.

 Косово је на основу два закона за оснивање Специјалног суда узело у обзир одбрану потенцијало оптужених особа од стране овог суда и финансијско покриће за посете њихових породица у Холандији. Основао сам један Уред, у којем актуелно раде четири особе, које ће се бавити имплементацијом законских одговорности”, казао је Тахири.

Адвокат Том Гаши, који иначе није аплицирао за сертификацију као адвокат при овом Специјалном суду за ратнезлочине у Хагу, медијима је изјавио да не значи да су сви они којима су имена поменута у Извештају бившег швајцарског сенатора Дика Мартија, осумњичени или да ће бити оптужени.

“80 је кредибилних сведока. Један део сведока су бивши припадници ОВК, а они су сведочили и раније”, тврди Гаши.

У интервјуу за телевизију Кохавизиони, адвокат одбране Тахир Рецај је изјавио да је, на основу изјаве акредитованог адвоката из Београда у Специјалном суду, до сада у Србији испитано више од 730 сведока, али и открио да је и у Приштини, исто као у Београду, отворена канцеларија Специјалног суда, која се може користити за интервјуисање сведока или осумњичених за почињене злочине.

Иначе, до сада су шесторица бивших припадника ОВК јавно признала да су добили позив за интервју од Специјалног суда за ратне злочине, а не искључује се да је број таквих много већи.

Ехат Мифтарај из Косовског демократског Института је изјавио дневном листу Зери да Специјални суд овим првим позивима за интервју жели у ствари да припреми јавност за могућа “будућа хапшења” која се везују за снажне политичке или војне фигуре на Косову.

Он је  истакао и да ће рад Специјалног суда свакако утицати и на политичку сцену на Косову.

“Сигурно да у зависности од фигура политичких структура на власти, који могу да буду субјект оптужнице и ухапшени од стране Специјализованог тужилаштва, могу да утичу и на политичку сцену на Косову, што лако може да утиче на актуелну владину коалицију”, истакао је Мифтари.

Иначе, Уред Специјалног тужилаштва је ауторизован да истражује и кривично гони особе чија се имена помињу у Извештају швајцарског сенатора Дика Мартија. Документ је усвојила Парламентарна скупштина Европског Савета, а августа 2015. године,скупштина Косова је усвојила уставни амандман и Закон о Специјалном суду, на основу којег ће Специјални суд у Хагу представљати све нивое судског система Косова.

КосоваЛајв – Виолета Ороши Беришај 

 “ Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садржане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“

Двадесет година од “Марша мира“

Десетог децебра, навршено је двадесет година од дана када су се Срби Ораховца и околине упутили у потрагу за својим отетим члановима породица, рођацима, родитељима, браћом,комшијама пут села Драгобиље у тражењу одговора на питање: ,,Где су наши отети?“. Марш од Ораховца до Драгобиља назван је ,,Марш мира“.

Сахрана отетих Срба из Ораховца и околине

У знак сећања на све оне киднаповане од 17. јула 1998. у нападу на Србе у Ораховцу и околини, па све до 10. децембра 1998. године ( када је Марш одржан), на све чији су посмртни остаци пронађени у гробницама Волујак, Малишево, Клечка у Радоњићком језеру и на оне чији посмртни остаци до данашњег дана нису пронађени, објављујем овај свој запис као малу воштаницу нагробовима новокосовских мученика, а за покој душе свих који су киднаповани,убијени у том периоду. О овом Маршу мира и догађајима који су уследили Ранко Ђиновић је снимио документарни филм,, Универзум бола“.

 “МАРШ МИРА“
Дневнички запис на дан, 10. 12.1998. године

Мирни протести које су покренули чланови породица отетих у нападу на Ораховац и околину 17. јула, трају већ данима. Свакодневна је и подршка осталих грађана Ораховца, Велике Хоче, Ђаковице, али и мештана Ретимља и Оптеруше, који још увек не смеју у своје село. Осим подршке својим присуством и понеке речи утехе, нисмо ништа друго могли пружити великом броју оних који су остали без својих очева, браће, синова, мужева…

Преузимање посмртних остатака Срба из ораховачке општине после седам година

После узалудних шетњи Ораховцем са транспарентима и узвицима, неко је предложио да кренемо пут Малишева, у потрагу за местом где сунаши отети још живи, у неком логору. Учинили смо први корак који је у почетку изгледао немогућ. Ићи путем Ораховац-Малишево, до села Драгобиља, путем којим месецима нико од Срба није прошао. Путем који албански терористи контролишу потпуно. У Драгобиљу им је, кажу, неки логор. Повела нас је идеја да лицем у лице са терористима преговарамо о ослобађању наших људи.

Маса људи се окупила у центру. као и претходних дана. Песник из Ђаковице Ранко Ђиновић чита имена киднапованих, а средњошколка Биљана Долашевић, којој је отац киднапован, потресан текст молбе за ослобађање њеног оца и очева друге деце, ту присутне. Јаук и плач мајки, сестара, супруга, ћерки одјекује у ушима свих присутних. Ранко подиже руку и после упозорења да нико ,,ни чачкалицу не понесе” крећемо. Сви обучени у одећу правде и истине, наоружани жељом да наше отете видимо крај нас, идемо од центра Ораховца где ,,Марш мира”почиње, путем поред поште, Дома здравља, Православног гробља и настављамо путем који излази из Ораховца.

Окрећем се око себе. Сви подигли главе и као да нико у еби не носи ни честицу страха. А како би носио? Ту је лице мале Анђеле, погледи малог Нина, Ане, Милана, Марка, Катарине, друге Анђеле, који крче пут и моле нас да им вратимо тате. Кривудав асфалт пресеца планине, а они на челу заустављају нас на нашем првом одредишту. То је место с леве стране асфалта, у долини преко пута ,,Клечкине кафане“. Пре јула то су биле штале неких сточара пошто су и близини налазило Ждрело и Казанчићи са изворима планинске воде крај којих су Ораховчани ишли на излете и купање.

Призор који је сада био пред нама,запрепастио нас је. Штале уништене, а свуда уоколо дугачки и дубоки ровови ,који су се на неким местима претварали у читаве земунице вешто сакривене посеченим гранама, врећама с песком и земљом. Представници наше Општине су нам испричалида је ту полиција у ослобађању Ораховца, јула месеца, открила терористичку болницу и затвор.

,, Мислимо да је ово довољно страшно видети и да би се сад требали вратити јер следећи део пута је несигуран, опасан”, рекли су.

Али родбина је хтела даље.

Изађосмо на асфалт и кренусмо даље. Само се неколицина, оних физички слабијих, вратила назад за Ораховац. Неописив је осећај који је масу људи водио ка Драгобиљу. Помислила сам како смо чудан и тврдоглав народ и кад нешто наумимо идемо до краја. Опет се окрећем око себе и видим пркосна лица на која су из околних шума и планина, знали смо сигурно, уперене душманске цеви. За нама су ишла два возила ОЕСЦЕ-а, и командир посебне јединице полиције из Призрена Вељко Раденовић, који нас је покушавао одвратити од овог данашњег пута. Када је видео да га не слушамо, придружио нам се, са једном својом патролом.

Време је било лепо, али је на путу било по негде и заосталог леда. По околним брдима се видео и снег. У једном се тренутку стресох од зебње јер ми пред очима пројурише слике које сам предходних дана видела на телевизији. Тела полицајаца и цивила, са одсеченим деловима тела, поломљеним костима, извађеним очима, одсеченим увом… Каквим то људима ми идемо у сусрет?

И сами Албанци, који су им се супростављали, причали су како су мучени, малтретирани… Они који су њихова крв, њихова вера…

Жене из Ретимља и Оптеруше на челу ,,Марша мира” нису виделе своје село пет месеци, а и ако се све смири у њега се не смеју вратити. И како би без свих мушких глава? Павле, син убијеног Анђелка Костића и брат отетог Живка из Ретимља и Југослав син отетог Младена и брат отетог Немање из Оптеруше, који се, по Божјем промислу, нису нашли тих дана у селу, сад су са њима и све су очи упрте у њих. Бар неки живи Костић…бар неки живи Божанић…

Зубато сунце је ишло испред нас и крчило нам пут. Однекуд се међу нама нађоше и новинари и страни посматрачи. Угледах функционера из Приштине МомчилаТрајковића. Посматрачи су нам на неки начин били гарант да нам се ништа неће десити, да нико неће пуцати у нас.

Подне је прошло када смо пролазили кроз село Острозуб испред Драгобиља. Знали смо да су и његови становници наоштрили зубе и гледају, сакривени иза прозорских завеса у нас.

Униформисане, црне прилике појавиле сусе на брду, горе високо . Из једне старе школе вириле су пушчане цеви, а на њиховом нишану ми, Срби, који тражимо само своје најмилије назад, живе. Ми и даље идемо и правимо се да и не примећујемо њихову децу и жене који излазе из кућа и стојећи крај пута гледају у нас као у погребну поворку. Ми гледамо само напред, тамо нам је одредиште.

А онда, Драгобиље. Колона се зауставља. Неколико наших представника, са представницима ОЕСЦЕ-а одоше напред до бензинске пумпе, иза кривине.Ми смо остали и ту чекали. Видели смо људе како долазе и одлазе, мало се задрже на пумпи, па се враћају тамо негде иза једне велике куће на крају њиве. Нешто се дешавало. Питали смо се шта.

Посматрала сам то место са српском кованицом ,,Драгобиље”. Вероватнопо неком драгом биљу које је ту некада расло. Сада ту расте само коров, који боде и гуши остало околно растиње, траве, лепе и драге биљке.

Сатима смо чекали, а онда су се наши представници са ОЕСЦЕ посматрачима вратили. Кажу нема логора, нема наших, не знају ништа… А зар смо друго очекивали? Враћали смо се разочаранији и са већим болом у души. На пола пута ка Ораховцу пресрели су нас наши аутобуси и ми смо се вратили кућама. Без резултата. Трагање неће престати…

Забележила Оливера Радић

Ранко Ђиновић

Песник Ранко Ђиновић, један од добитника овогодишње награде “Симо Матавуљ“, говорио је о свом стваралаштву, ораховачком “Маршу мира“ и страдању нашег народа на Косову иМетохији

На Скупштини Удружења књижевника Србије у Београду  додељена је награда „Симо Матавуљ“ књижевницима са Косова и Метохије Ранку Ђиновићу и Живојину Ракочевићу.

“За ствараоце Косова и Метохије, за мене лично, за оне којису прогнани из свог завичаја ово је велика част и радост, јер је Симо Матавуљ живио и стварао у многим нашим срединама“, изјавио је песник Ранко Ђиновић.

10. децембра 2018. године навршило се двадесет година од дана када су се Срби Ораховца и околине упутили у потрагу за својим отетим члановима породица, рођацима, родитељима, браћом, комшијама пут села Драгобиље у тражењу одговорана питање: “Где су наши отети?“. Марш  од Ораховца до Драгобиља назван је “Марш мира“.

О “Маршумира“ и догађајима који су уследили Ранко Ђиновић је снимио документарни филм “Универзум бола“.

Оливера Радић 

(извор: Радио Светигора)

Буџет за ”економски развој” или “куповину социјалног мира”?

Наставља се парламентарна седница, на којој посланици скупштине Косова воде дебату о предложеном Нацрту закона за буџет Косова за наредну, 2019. годину. Посланици владајуће коалиције подржавају овај предлог буџета, док га посланици опозиције оштро критикују.

Више „Буџет за ”економски развој” или “куповину социјалног мира”?“

Економски грч између Косова, Србије и БиХ се наставља

Од увођења такси од 100 % на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине (БиХ), и поред јасних порука утицајних држава, да је таква одлука у супротности са Споразумом ЦЕФТА, те да треба да буде повучена, косовске Влада није изменила ствој став, односно да ће до тога доћи тек онда када Србија буде признала Косово као независну државу.

Више „Економски грч између Косова, Србије и БиХ се наставља“

Кворум и консензус условљавају (не)усвајање резолуција

Посланици две највеће опозиционе партије у косовском парламенту, Демократски савез Косова (ДСК) и Покрет Самоопредељење (ПС) не одустају од намере да оборе Владу Рамуша Харадинаја, иако признају да не могу да обезбеде просту већину гласова. Након што је 14 посланика опозиције из Социјалдемократске партије Косова (12) и Алтернативе (2) током јучерашњег дана прећутно “прешло” на страну владајуће коалиције, предлажући усвајање Резолуције која предвиђа укључивање опозиције у тим за дијалог са Србијом у Бриселу, ДСК и Покрет Самоопредељење у остваривању свог циља имају много мање шансе.

Више „Кворум и консензус условљавају (не)усвајање резолуција“

Како се управља пројектима на северу

После потписивања Бриселског споразума, који није потпуно јасан грађанима, на северу Косова је дошлодо одређених промена, односно до интеграције институција и формирања нових локалних самоуправа. Тренутно су градоначелници дали оставке, није јасно функционисање општинских одељења и општинских скупштина, а ова анализа је настала пре свих догађаја са увођењем такси од 100%.

Више „Како се управља пројектима на северу“

Разочарање и непопустљивост – епилог Ханове посете

Разговори које је јуче обавио Комесар Европске Уније (ЕУ) за проширење и политике добросуседства, Јоханес Хан са званичницима у Приштини и Београду, нису донели резултате, односно попуштање једне и друге стране, у циљу повлачења одлуке о увођењу таксе на увоз српске робе и с друге стране, наставак дијалога у Бриселу.

Више „Разочарање и непопустљивост – епилог Ханове посете“

Неизвесна судбина иницијативе о уједињињењу Косовске Митровице

Изјава лидера Срске листе Горана Ракића, да су прекинуте комуникација и све везе са званичном Приштином, која је уследила након што су председници четири општине на северу Косова поднели оставке, због одлуке косовске Владе да уведе таксу од 100 одсто на увоз српске робе, подстакла је градоначелника Јужне Митровице, Агим Бахтирија да иницира измену Закона Бр.03/Л041 о административним границама Митровице, са циљем уједињења града.

Више „Неизвесна судбина иницијативе о уједињињењу Косовске Митровице“

Непромењени ставови око такси одлажу и дијалог

Након јучерашњег разговора у Београду, председник Српске листе Горан Ракић је изјавио да је председник Србије Александар Вучић од њих затражио искључиво мирне, демократске и ненасилне протесте, без обзира на даље потезе Приштине. Ракић је, такође, изнео мишљење да су мере које је увела званична Прииштина на увоз робе из Србије, уперене не против Србије, него против опстанка српског народа.

Више „Непромењени ставови око такси одлажу и дијалог“