Амбасаде Немачке и САД: Измена Устава Косова, па формирање војске

Амбасаде САД и Немачке поновиле су да су за трансформацију Косовских снага безбедности (КСБ) у косовске оружане снаге неопходне измене устава, пише приштински лист „Зери“.

Више „Амбасаде Немачке и САД: Измена Устава Косова, па формирање војске“

Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а на Косову: Важно је удвостручити напоре да се истраже убиства и киднаповања новинара на Косову

„Специјализовано веће (Суд за ратне злочине на Косову) има специфичан мандат и нисам сигуран до које ће мере гледати у случајеве киднапованих и убијених новинара. Ове случајеве је требало да истраже међународни тужиоци и судије који су годинама уназад водили владавину права на Косову, и немам одговор на питање зашто то није учињено.

Више „Јан Брату, шеф Мисије ОЕБС-а на Косову: Важно је удвостручити напоре да се истраже убиства и киднаповања новинара на Косову“

Интереси обавештајаца уплетени у истрагу убиства новинара Енвера Маљокуа

Обавештајна служба КФОР-а одбила је да преда документа о убиству новинара Енвера Маљокуа Централној обавештајној јединици и истражној јединици УНМИК-а, које су по доласку на Косово преузеле кривичне истраге. УНМИК-ови истражитељи добили су само оскудне информације, а обавештајна служба КФОР-а се „покрила“ објашњењем да су сви важни подаци о овом убиству већ предати војном архиву НАТО-а.

УНМИК се потом обратио војном архиву НАТО-а, на чијем су челу тада биле САД, али никада није добио одговор. До ових сазнања је дошло Удружење новинара Србије (УНС), покушавајући да открије шта се догодило са истрагом убиства новинара Енвера Маљокуа.

“Наводне смрти”  

УНС се обратио седишту НАТО-а и тражио из војне архиве податке о свим убијеним и киднапованим новинарима на Косову, а посебно инсистирајући на документима о убиству Енвера Маљокуа.

– Свесни смо да је било тврдњи да су појединци наводно киднаповани или убијени на Косову у том периоду. Ми немамо независне информације да потврдимо ове инциденте. КФОР је први пут распоређен на Косово у јуну 1999. године. Ово је питање за правосудне органе на Косову – званично је УНС-у речено у НАТО-у, уз додатак да се “архива управо сели”.

Многе анализе и документа објављене за последњих 20 година, недвосмислено показују да је НАТО имао податке о догађајима на Косову од почетка јануара 1999. године.

Три убице  

Енвер Маљоку, новинар, писац и шеф Косовског информативног центра (КИЦ), убијен је 11. јануара 1999. године у поподневним сатима, неколико метара од стана у приземљу зграде у Сунчевом брегу у којем је живео. Преминуо је убрзо у болници у Приштини. До данас није познато ко су његове убице.

У извештају српске полиције је закључено да је убијен из полуаутоматског оружја и да су на месту злочина била тројица убица. Према подацима војне обавештајне службе, већ једном је покушано убиство познатог новинара и блиског сарадника лидера косовских Албанаца, Ибрахима Ругове, који је био у сукобу са припадницима Ослободилачке војске Косова. А то је указивало многим обавештајним агенцијама на могућу позадину и мотив убиства.

Председавајући ОЕБС-а, који је у то време имао око 700 међународних посматрача на Косову, министар спољних послова Норвешке, Кнут Волебек (Кнут Воллебаек), након разговора са југословенским председником Слободаном Милошевићем је позвао да се заробљени војници ослободе.

– Морамо одмах да видимо ослобађање талаца, ако желимо избећи велики сукоб – рекао је Волебек у Београду.

Маљоку је убијен неколико сати након што је Милошевић дао рок за ослобађање припадника југословенске војске. Октобарски споразум о примирују је био на ивици да се сруши. Отмица војника и убиство би такође могли да имају заједничку позадину.

Представник ОЕБС-а за слободу медија Фрајмут Дуве (Фреимут Дуве) изјавио је да смрт Енвера Маљокуа “трагично наглашава потребу да све стране у сукобу на Косову понове своју посвећеност сигурности и безбедности свих новинара који раде у покрајини.”

– Често сам говорио о цензури убијањем и овај најновији напад на слободу изражавања доказује да они који су одлучни да се боре против новинара пушкама, нису још положили оружје. Године 1998. девет новинара који су живели у земљама чланицама ОЕБС-а и један који је живео и радио у Савезној Републици Југославији, суспендованој чланици ОЕБС-а, су убијени. Енвер Маљоку је прва жртва 1999. године. Моја канцеларија ће сагледати могуће мере које би могле бити предузете како би се пружила подршка новинарима на Косову. Међутим, само власт на терену може у потпуности гарантовати њихову сигурност и безбедност и ја је позивам да то одмах уради – саопштио је Дуве.

Од тада до 2005. године на Косову је убијено и киднаповано још 12 новинара.

Добро обавештени извори 

Извори УНС-а наводе да је УНМИК, који је покушавао да спроведе истрагу убиства Енвера Маљокуа, на крају од обавештајне службе КФОР-а „добио само неке мање важне документе који нису били од користи за реконструкцију догађаја и идентификовање наводних починилаца“.

– Међутим, на основу тог „малог“ документа сазнало се да су „амерички кругови” створили неку врсту заштитног обруча око овог случаја. У то време, кружиле су „гласине“ да је неко рекао да је највероватније побуњеничка фракција, која је била покривена и спонзорисана од стране САД, наредила убиство Енвера Маљокуа. У овом случају, као и у случају убиства Садика Мусаја у Пећи, ти кругови су “покривали” фракцију Рамуша Харадинаја који је радио за њих (против Русије) током сукоба – навео је УНС-у високопозиционирани међународни извор на Косову.

Иначе, Садик Мусај убијен је 2. фебруара 2005. у центру Пећи. Био је сведок на суђењу петорици бивших припадника ОВК, осуђених за отмицу, мучење и убиство четворице припадника ФАРК-а (Оружаних снаге Републике Косово које је основао Бујар Букоши) у јуну 1999. године, Чланови групе Дукађини: Рамуш Ахметај, Идриз Баљај, Ахмет Ељсани, Беким Зекај и Даут Харадинај, брат Рамуша Хардинаја, осуђени су за ове злочине на три до 15 година затвора. Процес је пратила серија убистава сведока, укључујући и два полицијаца који су истраживали те злочине.

Нова истрага 

Након неуспеле истраге УНМИК-а, убиство Енвера Маљокуа завршило је у Еулексу, да би на истрагу била стављена тачка 6. маја 2017. године, јер, како је тада објашњено “није било основа за истрагу”.

Ипак, почетком ове године, Специјално тужилаштво Косова поново је отворило случај.

Енвер Маљоку је студирао књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Приштини. Од 1979. радио је на РТВ Приштина у редакцији културног програма. Почетком 90-их био је у притвору. Постао је водећи политички новинар, а од 1993. је водио КИЦ који је функционисао као национална агенција.

У његову част, а на инсистирање Ибрахима Ругове, 12. јула 2005. у Приштини је откривен споменик Маљокуу, а једна улица добила је његово име.

Лист „Бота сот“ објавио је да је Маљокуов „изузетан рад био главни мотив за атентат, како би се прекинула политичка моћ председника Ругове.“

Убиство је изазвало велику огорченост, нарочито међу новинарима који су јавно протестовали. Али, ни протест струке није довео до тога да се сазна истина и открије ко су убице и налагодавци.

(Извор: УНС, аутор: Јелена Л. Петковић)

Пред Србима је будућност мирења са свима који су их убијали и отимали им територије

  • Ми испуњавамо све наредбе, потписујемо и уговоре за изградњу саобраћајница и повезивање свеколиких Албанаца – од Тиране до Ниша! То им је сад најновија територија која им улази у велику Албанију! Не би имало смисла да им је целу не увежемо и изградимо – е, зато – до Ниш!
  • Браћа Хрвати ни у десет колумни не би стали! И са њима имамо наредбу да се регионално измиримо! Сад, како… – како год знамо и умемо! А не да „умемо“ него се – шта год да су нам у последњих 100 година радили – толико миримо да нормалног човека обузме гађење до повраћања!
  • Мени је сад већ ових несрећних Хрвата и жао – сву енергију на нас потрошише! Колико само они морају упорно и дуготрајно да пљују, газе, вређају, лажу и понижавају Србију – не би ли је натерали да се пробуди и реагује! На великим су они мукама с нама, како год се окрене! Колико је њима само требало рада у последњих 100 година док нас нису поубијали, покрстили и протерали!
  • У Горњем граду у Загребу, између зграде владе у Банским дворима и Сабора, стоји њихова најзначајнија богомоља, испред које им се одвија главна прослава Дана државности, жупна црква св. Марка – на чијем крову сија усташки грб – са белим пољем као првим! Цркву су више пута обнављали, дограђивали, реновирали, пре 15 година су је скоро целу позлатили, али усташки симбол – грб на крову – стоји угланцан и непромењен!

Више „Пред Србима је будућност мирења са свима који су их убијали и отимали им територије“

Породица киднапованог новинара Ранка Перенића у шоку: Још чекају одговор на жалбу о прекиду истраге

Ни три месеца након што је уложила жалбу на одлуку Еулекса да затвори истрагу о киднаповању њеног супруга Ранка, Снежана Перенић није добила одговор.

Више „Породица киднапованог новинара Ранка Перенића у шоку: Још чекају одговор на жалбу о прекиду истраге“

УНС: Меро Базе о убиству новинара Енвера Маљокуа и застрашујућим претњама Азема Суље

Некадашњи шеф команде ОВК, а потом високи функционер ПДК, Азем Суља, претио је да ће „одсећи главу“ угледном албанском новинару Меро Базеу. Када му је Базе поменуо убијеног новинара Енвера Маљокуа, Суља му је имплицитно ставио до знања да су „они“ то учинили. Ипак, подвлачи да у контексту догађаја то није било признање убиства, већ покушај застрашивања.

Више „УНС: Меро Базе о убиству новинара Енвера Маљокуа и застрашујућим претњама Азема Суље“

VICE: Срби на Косову: Десет година од проглашења независности

„Као поносан Србин са Косова још „поносније“ се осећам када превалим више од 150 километара како бих тек рођено дете пријавио у Нишкој Бањи.“

Више „VICE: Срби на Косову: Десет година од проглашења независности“

Спасло ме име и политичке игре

Имали смо среће. Главу нам је спасло то што су на нама све стране политички профитирале. Припадници ОВК да испадну као фини, да докажу да нису дивљаци, Оебс да има неки успех на терену, а тадашњој српској власти да оправда долазак међународних снага јер, ето, ослобађају Србе, прича у разговору за „Вести“ Небојша Радошевић из Приштине, новинар Тањуга, један од ретких Срба који су се вратили кући након што их је киднаповао ОВК.

Више „Спасло ме име и политичке игре“

Апел за одбрану Косова и Метохије

Апел за одбрану Косова и Метохије, који је потписало 178 представника научног, јавног и културног живота у Србији, од којих је 100 доктора наука и 62 професора универзитета, а покренуо га је Политички савет Демократске странке Србије (ДСС), представљен је у Београду.

Више „Апел за одбрану Косова и Метохије“

Посланица Патријарха Иринеја: Свете земље Косова и Метохије дароване су нам од Господа као вечни залог

Ништа нам, драга децо духовна, неће вредети ни држава, нити уређени градови и села, ни економски напредак коме толико тежимо, нити сва добра овога света, ако као народ постепено, али сигурно нестајемо, то јест ако више умиремо него што се рађамо

Знали су наши преци који су владари из лозе Немањићâ, Лазаревићâ, Бранковићâ, Петровићâ, Обреновићâ и Карађорђевићâ подизали светиње широм српске земље. Све су то знали наши преци, браћо и сестре. А знамо то и ми, њихови потомци. Знамо још нешто. Знамо да је на Косову и Метохији остао наш напаћени народ да мученички исповеда своју свету православну веру и храбро сведочи своје српско име

Знамо, као што и они знају, и не заборављамо ништа од свега тога, јер су Косово и Метохија наш Јерусалим, наша света земља. И зато можемо да, заједно са псалмопојцем Давидом, молитвено обећамо: „Ако заборавим тебе, Јерусалиме,“ – ако заборавим тебе, Косово и Метохијо, – „нека ме заборави десница моја!“

(Пс. 137,5)

Не бојмо се! Уместо овоземаљских брига и страха, молимо се да мир Божји данас испуни наша срца! То је мир који није пасивност и равнодушност него динамична, стваралачка и, поврх свега, непрестано активна сила која има моћ да преображава, као и да доноси спасење не само нама већ и људима око нас

Више „Посланица Патријарха Иринеја: Свете земље Косова и Метохије дароване су нам од Господа као вечни залог“