Председавајући судија Еулекса, поднео оставку

После Марије Бамије, која је отпуштена са места тужитељке у Еулексу пре две године, због тврдњи да су званичници мисије узимали мито од косовских политичара, оставку је поднео и председавајући судија Еулекса Малколм Симонс, такође због “корупције у оквиру мисије”, преносе приштински лист Коха Диторе текст париског Монда.

Continue reading „Председавајући судија Еулекса, поднео оставку“

Пацоли опет крши закон Косова?

Данашњи лист Коха Диторе пише да Беџет Пацоли, први заменик косовског премијера поново занемарује закон, јер није након именовања на ову политичку функцију, пренео савоја власничка права на друга лица у својим предузећима. Наиме, Пацоли је власник компаније „Mabco Construction“, која у арбитражном поступку води правни спор против Владе Косова, тврди Коха Диторе. Такође, лист тврди да он  има акције у 13 компанија на Косову, али и у иностранству.

Continue reading „Пацоли опет крши закон Косова?“

ВЕСТИ: У Пећи и Српкиње на листи за наводне ратне злочине: Живот између страха и смеха

Борим се до краја и доказаћу да ми је ово све измишљотина. Када су ме ухапсили и ставили лисице ја сам се смејала, заиста нисам могла да верујем шта се дешава, али када сам видела да су оптужени и мој покојни супруг и син, претрнула сам од страха.
Continue reading „ВЕСТИ: У Пећи и Српкиње на листи за наводне ратне злочине: Живот између страха и смеха“

Ухапшен посланик косовске скупштине Миљаим Зека: Афера са визама

Миљаим Зека, посланик косовске скупштине Иницијативе за Косово Фатмира Љимаја, која је члан владајуће коалиције, ухапшен је јуче због, како пише приштински „Експрес“,` сумње да је учествовао у превари са визама за Немчку.

Continue reading „Ухапшен посланик косовске скупштине Миљаим Зека: Афера са визама“

Од европске интеграције до експерименталне економске заједнице за западни Балкан

Политичке елите су принуђене да се користе медијским манипулацијама и кампањама да нас убеђују да је то добро за нас, све док је тако, знам да није добро. Свако ко иоле познаје политички систем ЕУ и његово право, зна да ЕУ исто толико колико и званични Београд, ако не и више, формално не може да призна независност Косова. Читавом, политички коректно дефинисаном, региону западног Балкана уместо ЕУ интеграције понуђена експериментална економска заједница. Да то преведемо на језик који ће свима бити разумљив, понуђена нам је Југославија без Хрватске и Словеније, али да примимо Албанију.

Continue reading „Од европске интеграције до експерименталне економске заједнице за западни Балкан“

Фељтон Вести: Дијалог о најскупљој српској речи-Није Грачаница коров на купусишту

Сваки се историјски конфликт решава или ратом или дијалогом. Увек је боље да се заврши дијалогом и примери за ту врсту историјског стрпљења нису ретки. Немци су чекали 50 година да се уједине, Шпанци још чекају Гибралтар, Кинези су чекали 100 година да им се врати Хонг Конг, још чекају Тајван и дочекаће га. Значи, ништа не треба ломити преко колена, ништа не треба брзати, треба сачекати интелектуално и политички зрелије генерације које ће бити у стању да тај конфликт разреше на прави начин, каже за „Вести“ Синиша Ковачевић, српски драматург и професор Академије уметности.

Continue reading „Фељтон Вести: Дијалог о најскупљој српској речи-Није Грачаница коров на купусишту“

ВестиОнлајн: Фељтон полседња кап правде – НАТО имао доказе о злочинима

У извештају Дика Мартија о трговини органима на Косову пише и да су тајне службе Немачке, Италије, Британије и Грчке, Хашима Тачија идентификовале као „најопаснијег од криминалних босова“, а са активностима његове Дреничке групе били су упознати и ФБИ и аналитичари НАТО. Превасходно због чињенице да су се највећи злочини над Србима догодили пред очима Кфора, породице српских жртава убеђене су да је сарадња међународних организација кључна за прибављање доказа. Такође сматрају да је међународна заједница, оснивањем Специјалног суда за ратне злочине на Косову, себе аболирала.

Continue reading „ВестиОнлајн: Фељтон полседња кап правде – НАТО имао доказе о злочинима“

СПУТЊИК: Италијански војници на КиМ пили канцерогену воду

Италијански контингент у мисији на Косову и Метохији је пио, барем до 2016, канцерогену воду. Тако је изјавио војни лекар Енио Летијери током саслушања пред парламентарном истражном комисијом која испитује последице употребе осиромашеног уранијума.

Continue reading „СПУТЊИК: Италијански војници на КиМ пили канцерогену воду“

ВЕСТИ: Ускоро ћемо знати ко су убице

Породица Драгана Трифовића, једног од шесторице младића убијених у кафићу Панда у Пећи 1998. године, каже за „Вести“ да се надају да ће у наредних десетак дана коначно сазнати ко су убице.

Continue reading „ВЕСТИ: Ускоро ћемо знати ко су убице“

Вести: Језичке грешке шаљу у затвор

Ако ни злочин ни казна нису једнако прописани за све на Косову, може ли се говорити о владавини права? Ако Кривични закон Косова има више од 5.500 грешака у преводу, таквих да је у 2.000 случајева српска верзија толико другачија од оне на албанском да су промењени и контекст и значење законских одредби, може ли се говорити о једнакости пред законом? Ако се код дефинисања казне предвиђене за неко кривично дело, у српској верзији Кривичног закона Косова најчешће спомиње само затвор, док на албанском стоји и новчана опција, како не помислити на дискриминацију? И какво тумачење пред судом очекивати с оволиким бројем нетачности, непрецизности и нејасноћа?


Прошло је две година од када су „Вести“ објавиле истраживање које илуструје с каквом препреком се суочавају Срби пред косовским судом, али истраживање, премда запажено, није довело ни до каквих конкретних резултата. Грешке у донетим законима се не исправљају, нове се и даље производе.
Не може бити речи о једнакости пред законом ако поред неписмености постоје и садржинске разлике у значењу, истиче професор права др Дарко Симовић и члан Српског правничког клуба.


На штету Срба
Преводи косовских закона на српски језик су толико лоши да су многи потпуно неразумљиви и неприменљиви, све то иде на штету грађана и Срби немају једнаке шансе за заступање пред судом, потанко су више пута објаснили српски адвокати на Косову. Илустрације ради, у Кривичном закону Косова, рецимо Члан 12, који се односи на нужну одбрану, на српском језику је тако срочен да у случају напада, Србима остаје само право да беже. Сличан јаз, направиле су и грешке у преводу Члана 13, који дефинише „крајњу нужду“, ситуације у којој се особа нашла како би избегла опасност по себе или другог.


– Те разлике остављају могућност за арбитрарност и произвољну примену закона, што сведочи о одсуству правне сигурности и извесности. У кривичном праву је посебно битно да свака правна норма буде прецизно формулисана јер последице примене закона могу имати изразито неповољне и непоправљиве последице по грађане, у овом случају Србе и њихова основна људска права.
Запањује и растужује пасиван однос и готово игнорисање чињенице да се верзије на српском језику Устава и Кривичног закона, вероватно тенденциозно, садржински разликују од албанских текстова. Реч је о озбиљном проблему о коме се, како се чини, безразложно ћути или јако ретко и тихо говори. Обезвређивање нечијег језика је обезвређивање самог народа који њиме говор – закључује др Симовић у разговору за „Вести“.


Идемо уназад
Право на језик на Косову брани Канцеларија повереника за језике и на њеном челу је Србин. Славиша Младеновић верује да би представници народа би ову тему требало да поставе као приоритетну.
– Чак је и без читања анализа видљиво да српски нема законом гарантовани третман. Понекад имам осећај да идемо уназад. Кривични законик Косова је, нажалост, само један од усвојених закона с језичким недостацима. Напомињем да се овде чак не ради о мишљењу „језичких цепидлака“ већ верзије појединих закона на српском језику имају толико језичких грешака да се не могу протумачити – каже Младеновић за „Вести“.


Он истиче да би Срби на КиМ „морали непрекидно да истичу ову чињеницу“:
– Језичко усклађивање правних аката може значајно да утиче на стање њихових људских права.
Срби који учествују у раду косовских институција имају моралну обавезу више да апострофирају овај проблем. Поражавајућа је чињеница да је професор с државног правног факултета из Србије др Иван Чукаловић судија Уставног суда Косова и да игнорише овакво стање правне несигурности за косовске Србе.

Фото: Вести, А. Чукић

Српски језик је званични у косовском систему Приштине, а тамошњим Законом о употреби језика Србима се гарантује право на језик. Међутим, то право се ускраћује готово на сваком кораку. Политички представници Срба се ове теме сете само о пригодним датумима.

– Закон о употреби језика је само мртво слово на папиру. Не знам да ли постоји институција у којој се поштује овај закон у потпуности, а најжалосније је што се то не ради ни у институцијама које воде Срби. Сигурна сам да ни они не знају матерњи језик баш најбоље, па и не примећују грешке као врата. А тамо, где се „као поштује“ српски, као службени језик, забрињавају лоши преводи које, лично, врло често не разумем. Општине у којима су Албанци већина посебна су прича – каже Анђелка Ћуп, уредница портала Грачаница онлајн.

„Вести“ су пре две године објавиле и истраживање Право на језик у коме је уочено више од 4.000 грешака у преводу Устава и седам закона Косова на српски језик, који су по мишљењу српских посланика у косовском парламенту најзначајнији за српску заједницу. Закони за којима Срби готово свакодневно потежу у остваривању својих парава, Закон о катастру и Закон о власништву, имају више 1.800 грешака у преводу уз прегршт речи које на српском не значе ништа. Екстреман пример је Закон о заједницама који од 30 слова азбуке користи само 27.

Фото: ГрачаницаОнлајн, В.Ћуп

Саобраћајни знакови и лична документа су тек прича за себе, да мало ко више верује да је све то што се дешава са српским језиком на Косову случајности, истиче новинар из Грачанице Иван Миљковић:

– То је политика малих корака. Тако је поступност промена дефинисао Ноам Чомски. На тај начин нема отпора, а нема ни јачања свести против промена. Коме још пара очи што је на таблама приликом исписивања назива улица у општини Грачаница дата предност и латиничном писму и албанској скраћеници „рруга“ уместо улица?! Нападају се повратници, протести у Приштини, сузавац у Скупштини, Специјални суд, џихадисти на прагу, корупција у свим порама друштва! Ко још размишља о угроженом праву на језик? Али на крају приче о малом косовском Србину, жаба ће бити скувама, а његов културни идентитет обрисан.


Обећање из Канцеларије ЕУ
У Канцеларији ЕУ у Приштини за „Вести“ кажу да се Европска унија увек залагала за решавање овог проблема и у свом годишњем извештају, као и кроз процес дијалога Стабилизације и придруживања (ДПСП) и кроз Споразум о стабилизацији и придруживању који је ступио на снагу у априлу 2016. У одговору нашем листу истичу да су „свесни неслагања и недостатка квалитетног превода између албанске и српске верзије закона на Косову и потребно да релеватне косовске институције предузму веће напоре како би дошло до побољшања у овој области“.
– ЕУ ће заједно са својим међународним партнерима посветити већу пажњу питању превода квалитета. Исто тако, на инсистирање Европске уније, Влада Косова је одлучила да се врати на питање амандмана на Кривични закон, као и Закон о кривичном поступку. Сматрамо да су овда два законска акта најкритичнија јер имају директан и значајан утицај на права и обавезе грађана. Обезбедили смо један број коментара и ми ћемо инсистирати да поред испитивања основног садржаја, радне групе такође проверавају и језички аспект закона у свим службеним језицима. Пратићрмо ситуацију, тако да се финални нацрти придржавају највиших језичких стандарда – кажу за „Вести“.


Аутор: Јелена Л. Петковић – Франкфуртске вести