Двадесет година од “Марша мира“

Десетог децебра, навршено је двадесет година од дана када су се Срби Ораховца и околине упутили у потрагу за својим отетим члановима породица, рођацима, родитељима, браћом,комшијама пут села Драгобиље у тражењу одговора на питање: ,,Где су наши отети?“. Марш од Ораховца до Драгобиља назван је ,,Марш мира“.

Сахрана отетих Срба из Ораховца и околине

У знак сећања на све оне киднаповане од 17. јула 1998. у нападу на Србе у Ораховцу и околини, па све до 10. децембра 1998. године ( када је Марш одржан), на све чији су посмртни остаци пронађени у гробницама Волујак, Малишево, Клечка у Радоњићком језеру и на оне чији посмртни остаци до данашњег дана нису пронађени, објављујем овај свој запис као малу воштаницу нагробовима новокосовских мученика, а за покој душе свих који су киднаповани,убијени у том периоду. О овом Маршу мира и догађајима који су уследили Ранко Ђиновић је снимио документарни филм,, Универзум бола“.

 “МАРШ МИРА“
Дневнички запис на дан, 10. 12.1998. године

Мирни протести које су покренули чланови породица отетих у нападу на Ораховац и околину 17. јула, трају већ данима. Свакодневна је и подршка осталих грађана Ораховца, Велике Хоче, Ђаковице, али и мештана Ретимља и Оптеруше, који још увек не смеју у своје село. Осим подршке својим присуством и понеке речи утехе, нисмо ништа друго могли пружити великом броју оних који су остали без својих очева, браће, синова, мужева…

Преузимање посмртних остатака Срба из ораховачке општине после седам година

После узалудних шетњи Ораховцем са транспарентима и узвицима, неко је предложио да кренемо пут Малишева, у потрагу за местом где сунаши отети још живи, у неком логору. Учинили смо први корак који је у почетку изгледао немогућ. Ићи путем Ораховац-Малишево, до села Драгобиља, путем којим месецима нико од Срба није прошао. Путем који албански терористи контролишу потпуно. У Драгобиљу им је, кажу, неки логор. Повела нас је идеја да лицем у лице са терористима преговарамо о ослобађању наших људи.

Маса људи се окупила у центру. као и претходних дана. Песник из Ђаковице Ранко Ђиновић чита имена киднапованих, а средњошколка Биљана Долашевић, којој је отац киднапован, потресан текст молбе за ослобађање њеног оца и очева друге деце, ту присутне. Јаук и плач мајки, сестара, супруга, ћерки одјекује у ушима свих присутних. Ранко подиже руку и после упозорења да нико ,,ни чачкалицу не понесе” крећемо. Сви обучени у одећу правде и истине, наоружани жељом да наше отете видимо крај нас, идемо од центра Ораховца где ,,Марш мира”почиње, путем поред поште, Дома здравља, Православног гробља и настављамо путем који излази из Ораховца.

Окрећем се око себе. Сви подигли главе и као да нико у еби не носи ни честицу страха. А како би носио? Ту је лице мале Анђеле, погледи малог Нина, Ане, Милана, Марка, Катарине, друге Анђеле, који крче пут и моле нас да им вратимо тате. Кривудав асфалт пресеца планине, а они на челу заустављају нас на нашем првом одредишту. То је место с леве стране асфалта, у долини преко пута ,,Клечкине кафане“. Пре јула то су биле штале неких сточара пошто су и близини налазило Ждрело и Казанчићи са изворима планинске воде крај којих су Ораховчани ишли на излете и купање.

Призор који је сада био пред нама,запрепастио нас је. Штале уништене, а свуда уоколо дугачки и дубоки ровови ,који су се на неким местима претварали у читаве земунице вешто сакривене посеченим гранама, врећама с песком и земљом. Представници наше Општине су нам испричалида је ту полиција у ослобађању Ораховца, јула месеца, открила терористичку болницу и затвор.

,, Мислимо да је ово довољно страшно видети и да би се сад требали вратити јер следећи део пута је несигуран, опасан”, рекли су.

Али родбина је хтела даље.

Изађосмо на асфалт и кренусмо даље. Само се неколицина, оних физички слабијих, вратила назад за Ораховац. Неописив је осећај који је масу људи водио ка Драгобиљу. Помислила сам како смо чудан и тврдоглав народ и кад нешто наумимо идемо до краја. Опет се окрећем око себе и видим пркосна лица на која су из околних шума и планина, знали смо сигурно, уперене душманске цеви. За нама су ишла два возила ОЕСЦЕ-а, и командир посебне јединице полиције из Призрена Вељко Раденовић, који нас је покушавао одвратити од овог данашњег пута. Када је видео да га не слушамо, придружио нам се, са једном својом патролом.

Време је било лепо, али је на путу било по негде и заосталог леда. По околним брдима се видео и снег. У једном се тренутку стресох од зебње јер ми пред очима пројурише слике које сам предходних дана видела на телевизији. Тела полицајаца и цивила, са одсеченим деловима тела, поломљеним костима, извађеним очима, одсеченим увом… Каквим то људима ми идемо у сусрет?

И сами Албанци, који су им се супростављали, причали су како су мучени, малтретирани… Они који су њихова крв, њихова вера…

Жене из Ретимља и Оптеруше на челу ,,Марша мира” нису виделе своје село пет месеци, а и ако се све смири у њега се не смеју вратити. И како би без свих мушких глава? Павле, син убијеног Анђелка Костића и брат отетог Живка из Ретимља и Југослав син отетог Младена и брат отетог Немање из Оптеруше, који се, по Божјем промислу, нису нашли тих дана у селу, сад су са њима и све су очи упрте у њих. Бар неки живи Костић…бар неки живи Божанић…

Зубато сунце је ишло испред нас и крчило нам пут. Однекуд се међу нама нађоше и новинари и страни посматрачи. Угледах функционера из Приштине МомчилаТрајковића. Посматрачи су нам на неки начин били гарант да нам се ништа неће десити, да нико неће пуцати у нас.

Подне је прошло када смо пролазили кроз село Острозуб испред Драгобиља. Знали смо да су и његови становници наоштрили зубе и гледају, сакривени иза прозорских завеса у нас.

Униформисане, црне прилике појавиле сусе на брду, горе високо . Из једне старе школе вириле су пушчане цеви, а на њиховом нишану ми, Срби, који тражимо само своје најмилије назад, живе. Ми и даље идемо и правимо се да и не примећујемо њихову децу и жене који излазе из кућа и стојећи крај пута гледају у нас као у погребну поворку. Ми гледамо само напред, тамо нам је одредиште.

А онда, Драгобиље. Колона се зауставља. Неколико наших представника, са представницима ОЕСЦЕ-а одоше напред до бензинске пумпе, иза кривине.Ми смо остали и ту чекали. Видели смо људе како долазе и одлазе, мало се задрже на пумпи, па се враћају тамо негде иза једне велике куће на крају њиве. Нешто се дешавало. Питали смо се шта.

Посматрала сам то место са српском кованицом ,,Драгобиље”. Вероватнопо неком драгом биљу које је ту некада расло. Сада ту расте само коров, који боде и гуши остало околно растиње, траве, лепе и драге биљке.

Сатима смо чекали, а онда су се наши представници са ОЕСЦЕ посматрачима вратили. Кажу нема логора, нема наших, не знају ништа… А зар смо друго очекивали? Враћали смо се разочаранији и са већим болом у души. На пола пута ка Ораховцу пресрели су нас наши аутобуси и ми смо се вратили кућама. Без резултата. Трагање неће престати…

Забележила Оливера Радић

Ранко Ђиновић

Песник Ранко Ђиновић, један од добитника овогодишње награде “Симо Матавуљ“, говорио је о свом стваралаштву, ораховачком “Маршу мира“ и страдању нашег народа на Косову иМетохији

На Скупштини Удружења књижевника Србије у Београду  додељена је награда „Симо Матавуљ“ књижевницима са Косова и Метохије Ранку Ђиновићу и Живојину Ракочевићу.

“За ствараоце Косова и Метохије, за мене лично, за оне којису прогнани из свог завичаја ово је велика част и радост, јер је Симо Матавуљ живио и стварао у многим нашим срединама“, изјавио је песник Ранко Ђиновић.

10. децембра 2018. године навршило се двадесет година од дана када су се Срби Ораховца и околине упутили у потрагу за својим отетим члановима породица, рођацима, родитељима, браћом, комшијама пут села Драгобиље у тражењу одговорана питање: “Где су наши отети?“. Марш  од Ораховца до Драгобиља назван је “Марш мира“.

О “Маршумира“ и догађајима који су уследили Ранко Ђиновић је снимио документарни филм “Универзум бола“.

Оливера Радић 

(извор: Радио Светигора)

Буџет за ”економски развој” или “куповину социјалног мира”?

Наставља се парламентарна седница, на којој посланици скупштине Косова воде дебату о предложеном Нацрту закона за буџет Косова за наредну, 2019. годину. Посланици владајуће коалиције подржавају овај предлог буџета, док га посланици опозиције оштро критикују.

Више „Буџет за ”економски развој” или “куповину социјалног мира”?“

Економски грч између Косова, Србије и БиХ се наставља

Од увођења такси од 100 % на увоз робе из Србије и Босне и Херцеговине (БиХ), и поред јасних порука утицајних држава, да је таква одлука у супротности са Споразумом ЦЕФТА, те да треба да буде повучена, косовске Влада није изменила ствој став, односно да ће до тога доћи тек онда када Србија буде признала Косово као независну државу.

Више „Економски грч између Косова, Србије и БиХ се наставља“

Кворум и консензус условљавају (не)усвајање резолуција

Посланици две највеће опозиционе партије у косовском парламенту, Демократски савез Косова (ДСК) и Покрет Самоопредељење (ПС) не одустају од намере да оборе Владу Рамуша Харадинаја, иако признају да не могу да обезбеде просту већину гласова. Након што је 14 посланика опозиције из Социјалдемократске партије Косова (12) и Алтернативе (2) током јучерашњег дана прећутно “прешло” на страну владајуће коалиције, предлажући усвајање Резолуције која предвиђа укључивање опозиције у тим за дијалог са Србијом у Бриселу, ДСК и Покрет Самоопредељење у остваривању свог циља имају много мање шансе.

Више „Кворум и консензус условљавају (не)усвајање резолуција“

Како се управља пројектима на северу

После потписивања Бриселског споразума, који није потпуно јасан грађанима, на северу Косова је дошлодо одређених промена, односно до интеграције институција и формирања нових локалних самоуправа. Тренутно су градоначелници дали оставке, није јасно функционисање општинских одељења и општинских скупштина, а ова анализа је настала пре свих догађаја са увођењем такси од 100%.

Више „Како се управља пројектима на северу“

Разочарање и непопустљивост – епилог Ханове посете

Разговори које је јуче обавио Комесар Европске Уније (ЕУ) за проширење и политике добросуседства, Јоханес Хан са званичницима у Приштини и Београду, нису донели резултате, односно попуштање једне и друге стране, у циљу повлачења одлуке о увођењу таксе на увоз српске робе и с друге стране, наставак дијалога у Бриселу.

Више „Разочарање и непопустљивост – епилог Ханове посете“

Неизвесна судбина иницијативе о уједињињењу Косовске Митровице

Изјава лидера Срске листе Горана Ракића, да су прекинуте комуникација и све везе са званичном Приштином, која је уследила након што су председници четири општине на северу Косова поднели оставке, због одлуке косовске Владе да уведе таксу од 100 одсто на увоз српске робе, подстакла је градоначелника Јужне Митровице, Агим Бахтирија да иницира измену Закона Бр.03/Л041 о административним границама Митровице, са циљем уједињења града.

Више „Неизвесна судбина иницијативе о уједињињењу Косовске Митровице“

Непромењени ставови око такси одлажу и дијалог

Након јучерашњег разговора у Београду, председник Српске листе Горан Ракић је изјавио да је председник Србије Александар Вучић од њих затражио искључиво мирне, демократске и ненасилне протесте, без обзира на даље потезе Приштине. Ракић је, такође, изнео мишљење да су мере које је увела званична Прииштина на увоз робе из Србије, уперене не против Србије, него против опстанка српског народа.

Више „Непромењени ставови око такси одлажу и дијалог“

Идеју “кориговања граница” прате нетранспарентност и противљења

Док председник Косова Хашим Тачи данима лобира у Сједињеним америчким државама (САД), како би добио подршку за своју идеју за “кориговање граница”, у циљу решавања односа са Србијом, односно, како тврди, реципрочног признања на крају овог процеса, премијер Косова Рамуш Харадинај је пронашао начин да америчким званичницима и јавности пренесе свој потпуно супротан став по овом питању.

Више „Идеју “кориговања граница” прате нетранспарентност и противљења“

Таксе од 100% на увоз робе из Србије проузроковале додатне тензије

Портпаролка Америчког државног департмана Неатхер Науерт је путем саопштења истакла да је приликом сусрета са председником Косова Хашимом Тачијем јуче у Вашингтону, амерички државни секретар Мајкл Помпео (Mike Pompeo), поред осталог, затражио да косовски званичници повуку одлуку о повећању такси од 100 одсто на увоз српске и робе из Босне и Херцеговине и да раде са Србијом како би се избегле провокације и тензије.

Више „Таксе од 100% на увоз робе из Србије проузроковале додатне тензије“