Jan Bratu, šef Misije OEBS-a na Kosovu: Važno je udvostručiti napore da se istraže ubistva i kidnapovanja novinara na Kosovu

„Specijalizovano veće (Sud za ratne zločine na Kosovu) ima specifičan mandat i nisam siguran do koje će mere gledati u slučajeve kidnapovanih i ubijenih novinara. Ove slučajeve je trebalo da istraže međunarodni tužioci i sudije koji su godinama unazad vodili vladavinu prava na Kosovu, i nemam odgovor na pitanje zašto to nije učinjeno.

Više „Jan Bratu, šef Misije OEBS-a na Kosovu: Važno je udvostručiti napore da se istraže ubistva i kidnapovanja novinara na Kosovu“

Interesi obaveštajaca upleteni u istragu ubistva novinara Envera Maljokua

Obaveštajna služba KFOR-a odbila je da preda dokumenta o ubistvu novinara Envera Maljokua Centralnoj obaveštajnoj jedinici i istražnoj jedinici UNMIK-a, koje su po dolasku na Kosovo preuzele krivične istrage. UNMIK-ovi istražitelji dobili su samo oskudne informacije, a obaveštajna služba KFOR-a se „pokrila“ objašnjenjem da su svi važni podaci o ovom ubistvu već predati vojnom arhivu NATO-a.

UNMIK se potom obratio vojnom arhivu NATO-a, na čijem su čelu tada bile SAD, ali nikada nije dobio odgovor. Do ovih saznanja je došlo Udruženje novinara Srbije (UNS), pokušavajući da otkrije šta se dogodilo sa istragom ubistva novinara Envera Maljokua.

“Navodne smrti”  

UNS se obratio sedištu NATO-a i tražio iz vojne arhive podatke o svim ubijenim i kidnapovanim novinarima na Kosovu, a posebno insistirajući na dokumentima o ubistvu Envera Maljokua.

– Svesni smo da je bilo tvrdnji da su pojedinci navodno kidnapovani ili ubijeni na Kosovu u tom periodu. Mi nemamo nezavisne informacije da potvrdimo ove incidente. KFOR je prvi put raspoređen na Kosovo u junu 1999. godine. Ovo je pitanje za pravosudne organe na Kosovu – zvanično je UNS-u rečeno u NATO-u, uz dodatak da se “arhiva upravo seli”.

Mnoge analize i dokumenta objavljene za poslednjih 20 godina, nedvosmisleno pokazuju da je NATO imao podatke o događajima na Kosovu od početka januara 1999. godine.

Tri ubice  

Enver Maljoku, novinar, pisac i šef Kosovskog informativnog centra (KIC), ubijen je 11. januara 1999. godine u popodnevnim satima, nekoliko metara od stana u prizemlju zgrade u Sunčevom bregu u kojem je živeo. Preminuo je ubrzo u bolnici u Prištini. Do danas nije poznato ko su njegove ubice.

U izveštaju srpske policije je zaključeno da je ubijen iz poluautomatskog oružja i da su na mestu zločina bila trojica ubica. Prema podacima vojne obaveštajne službe, već jednom je pokušano ubistvo poznatog novinara i bliskog saradnika lidera kosovskih Albanaca, Ibrahima Rugove, koji je bio u sukobu sa pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova. A to je ukazivalo mnogim obaveštajnim agencijama na moguću pozadinu i motiv ubistva.

Predsedavajući OEBS-a, koji je u to vreme imao oko 700 međunarodnih posmatrača na Kosovu, ministar spoljnih poslova Norveške, Knut Volebek (Knut Vollebaek), nakon razgovora sa jugoslovenskim predsednikom Slobodanom Miloševićem je pozvao da se zarobljeni vojnici oslobode.

– Moramo odmah da vidimo oslobađanje talaca, ako želimo izbeći veliki sukob – rekao je Volebek u Beogradu.

Maljoku je ubijen nekoliko sati nakon što je Milošević dao rok za oslobađanje pripadnika jugoslovenske vojske. Oktobarski sporazum o primiruju je bio na ivici da se sruši. Otmica vojnika i ubistvo bi takođe mogli da imaju zajedničku pozadinu.

Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Frajmut Duve (Freimut Duve) izjavio je da smrt Envera Maljokua “tragično naglašava potrebu da sve strane u sukobu na Kosovu ponove svoju posvećenost sigurnosti i bezbednosti svih novinara koji rade u pokrajini.”

– Često sam govorio o cenzuri ubijanjem i ovaj najnoviji napad na slobodu izražavanja dokazuje da oni koji su odlučni da se bore protiv novinara puškama, nisu još položili oružje. Godine 1998. devet novinara koji su živeli u zemljama članicama OEBS-a i jedan koji je živeo i radio u Saveznoj Republici Jugoslaviji, suspendovanoj članici OEBS-a, su ubijeni. Enver Maljoku je prva žrtva 1999. godine. Moja kancelarija će sagledati moguće mere koje bi mogle biti preduzete kako bi se pružila podrška novinarima na Kosovu. Međutim, samo vlast na terenu može u potpunosti garantovati njihovu sigurnost i bezbednost i ja je pozivam da to odmah uradi – saopštio je Duve.

Od tada do 2005. godine na Kosovu je ubijeno i kidnapovano još 12 novinara.

Dobro obavešteni izvori 

Izvori UNS-a navode da je UNMIK, koji je pokušavao da sprovede istragu ubistva Envera Maljokua, na kraju od obaveštajne službe KFOR-a „dobio samo neke manje važne dokumente koji nisu bili od koristi za rekonstrukciju događaja i identifikovanje navodnih počinilaca“.

– Međutim, na osnovu tog „malog“ dokumenta saznalo se da su „američki krugovi” stvorili neku vrstu zaštitnog obruča oko ovog slučaja. U to vreme, kružile su „glasine“ da je neko rekao da je najverovatnije pobunjenička frakcija, koja je bila pokrivena i sponzorisana od strane SAD, naredila ubistvo Envera Maljokua. U ovom slučaju, kao i u slučaju ubistva Sadika Musaja u Peći, ti krugovi su “pokrivali” frakciju Ramuša Haradinaja koji je radio za njih (protiv Rusije) tokom sukoba – naveo je UNS-u visokopozicionirani međunarodni izvor na Kosovu.

Inače, Sadik Musaj ubijen je 2. februara 2005. u centru Peći. Bio je svedok na suđenju petorici bivših pripadnika OVK, osuđenih za otmicu, mučenje i ubistvo četvorice pripadnika FARK-a (Oružanih snage Republike Kosovo koje je osnovao Bujar Bukoši) u junu 1999. godine, Članovi grupe Dukađini: Ramuš Ahmetaj, Idriz Baljaj, Ahmet Eljsani, Bekim Zekaj i Daut Haradinaj, brat Ramuša Hardinaja, osuđeni su za ove zločine na tri do 15 godina zatvora. Proces je pratila serija ubistava svedoka, uključujući i dva policijaca koji su istraživali te zločine.

Nova istraga 

Nakon neuspele istrage UNMIK-a, ubistvo Envera Maljokua završilo je u Euleksu, da bi na istragu bila stavljena tačka 6. maja 2017. godine, jer, kako je tada objašnjeno “nije bilo osnova za istragu”.

Ipak, početkom ove godine, Specijalno tužilaštvo Kosova ponovo je otvorilo slučaj.

Enver Maljoku je studirao književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Od 1979. radio je na RTV Priština u redakciji kulturnog programa. Početkom 90-ih bio je u pritvoru. Postao je vodeći politički novinar, a od 1993. je vodio KIC koji je funkcionisao kao nacionalna agencija.

U njegovu čast, a na insistiranje Ibrahima Rugove, 12. jula 2005. u Prištini je otkriven spomenik Maljokuu, a jedna ulica dobila je njegovo ime.

List „Bota sot“ objavio je da je Maljokuov „izuzetan rad bio glavni motiv za atentat, kako bi se prekinula politička moć predsednika Rugove.“

Ubistvo je izazvalo veliku ogorčenost, naročito među novinarima koji su javno protestovali. Ali, ni protest struke nije doveo do toga da se sazna istina i otkrije ko su ubice i nalagodavci.

(Izvor: UNS, autor: Jelena L. Petković)

Pred Srbima je budućnost mirenja sa svima koji su ih ubijali i otimali im teritorije

  • Mi ispunjavamo sve naredbe, potpisujemo i ugovore za izgradnju saobraćajnica i povezivanje svekolikih Albanaca – od Tirane do Niša! To im je sad najnovija teritorija koja im ulazi u veliku Albaniju! Ne bi imalo smisla da im je celu ne uvežemo i izgradimo – e, zato – do Niš!
  • Braća Hrvati ni u deset kolumni ne bi stali! I sa njima imamo naredbu da se regionalno izmirimo! Sad, kako… – kako god znamo i umemo! A ne da „umemo“ nego se – šta god da su nam u poslednjih 100 godina radili – toliko mirimo da normalnog čoveka obuzme gađenje do povraćanja!
  • Meni je sad već ovih nesrećnih Hrvata i žao – svu energiju na nas potrošiše! Koliko samo oni moraju uporno i dugotrajno da pljuju, gaze, vređaju, lažu i ponižavaju Srbiju – ne bi li je naterali da se probudi i reaguje! Na velikim su oni mukama s nama, kako god se okrene! Koliko je njima samo trebalo rada u poslednjih 100 godina dok nas nisu poubijali, pokrstili i proterali!
  • U Gornjem gradu u Zagrebu, između zgrade vlade u Banskim dvorima i Sabora, stoji njihova najznačajnija bogomolja, ispred koje im se odvija glavna proslava Dana državnosti, župna crkva sv. Marka – na čijem krovu sija ustaški grb – sa belim poljem kao prvim! Crkvu su više puta obnavljali, dograđivali, renovirali, pre 15 godina su je skoro celu pozlatili, ali ustaški simbol – grb na krovu – stoji uglancan i nepromenjen!

Više „Pred Srbima je budućnost mirenja sa svima koji su ih ubijali i otimali im teritorije“

UNS: Mero Baze o ubistvu novinara Envera Maljokua i zastrašujućim pretnjama Azema Sulje

Nekadašnji šef komande OVK, a potom visoki funkcioner PDK, Azem Sulja, pretio je da će „odseći glavu“ uglednom albanskom novinaru Mero Bazeu. Kada mu je Baze pomenuo ubijenog novinara Envera Maljokua, Sulja mu je implicitno stavio do znanja da su „oni“ to učinili. Ipak, podvlači da u kontekstu događaja to nije bilo priznanje ubistva, već pokušaj zastrašivanja.

Više „UNS: Mero Baze o ubistvu novinara Envera Maljokua i zastrašujućim pretnjama Azema Sulje“

Spaslo me ime i političke igre

Imali smo sreće. Glavu nam je spaslo to što su na nama sve strane politički profitirale. Pripadnici OVK da ispadnu kao fini, da dokažu da nisu divljaci, Oebs da ima neki uspeh na terenu, a tadašnjoj srpskoj vlasti da opravda dolazak međunarodnih snaga jer, eto, oslobađaju Srbe, priča u razgovoru za „Vesti“ Nebojša Radošević iz Prištine, novinar Tanjuga, jedan od retkih Srba koji su se vratili kući nakon što ih je kidnapovao OVK.

Više „Spaslo me ime i političke igre“

Poslanica Patrijarha Irineja: Svete zemlje Kosova i Metohije darovane su nam od Gospoda kao večni zalog

Ništa nam, draga deco duhovna, neće vredeti ni država, niti uređeni gradovi i sela, ni ekonomski napredak kome toliko težimo, niti sva dobra ovoga sveta, ako kao narod postepeno, ali sigurno nestajemo, to jest ako više umiremo nego što se rađamo

Znali su naši preci koji su vladari iz loze Nemanjićâ, Lazarevićâ, Brankovićâ, Petrovićâ, Obrenovićâ i Karađorđevićâ podizali svetinje širom srpske zemlje. Sve su to znali naši preci, braćo i sestre. A znamo to i mi, njihovi potomci. Znamo još nešto. Znamo da je na Kosovu i Metohiji ostao naš napaćeni narod da mučenički ispoveda svoju svetu pravoslavnu veru i hrabro svedoči svoje srpsko ime

Znamo, kao što i oni znaju, i ne zaboravljamo ništa od svega toga, jer su Kosovo i Metohija naš Jerusalim, naša sveta zemlja. I zato možemo da, zajedno sa psalmopojcem Davidom, molitveno obećamo: „Ako zaboravim tebe, Jerusalime,“ – ako zaboravim tebe, Kosovo i Metohijo, – „neka me zaboravi desnica moja!“

(Ps. 137,5)

Ne bojmo se! Umesto ovozemaljskih briga i straha, molimo se da mir Božji danas ispuni naša srca! To je mir koji nije pasivnost i ravnodušnost nego dinamična, stvaralačka i, povrh svega, neprestano aktivna sila koja ima moć da preobražava, kao i da donosi spasenje ne samo nama već i ljudima oko nas

Više „Poslanica Patrijarha Irineja: Svete zemlje Kosova i Metohije darovane su nam od Gospoda kao večni zalog“