У постојбини виноградара и винара свечано за Трифундан

Литургијом у параклису Светог Трифуна коју је, у порти Дечанске винице, служио игуман манастира Свети Архангели код Призрена, архимадрит Михајло, данас је у Великој Хочи крај Ораховца обележен Трифундан, заштитник винограда и виноградара.

Више „У постојбини виноградара и винара свечано за Трифундан“

Време које је убило заједништво, борбу, идеале…

У то време је наш програм био толико слушан да су нас људи по боји гласа  препознавали у јавном превозу, продавници, на пијаци, и то ми је тада више импoновало него када ме сада неко приђе и каже – Ви радите на телевизији?

Више „Време које је убило заједништво, борбу, идеале…“

Храм Христа Спаса, место забрањених успомена

Све се ради да нестане храм у који је симболички усељена успомена на Приштину. Овај храм је Приштина и он је успомена на њене људе, на њихове потребе, на то како смо то доживљавали и како смо памтили када се дизао крст на њему.

Више „Храм Христа Спаса, место забрањених успомена“

Велетин, брдо хиљаду тајни и легенди

Остаци Велетина су данас угрожени честим прекопавањем које врши локално становништво у потрази за “скривеним благом”, о којем су слушали од својих предака.

Више „Велетин, брдо хиљаду тајни и легенди“

Покољењима треба оставити оно што је наслеђено

 „Лако је отићи, али шта ћемо са гробљима и гробовима“, пита се Максимовић, додајући да је најлепше живети тамо где си рођен.

Више „Покољењима треба оставити оно што је наслеђено“

Призрен: „По нашој вери, даће нам се“

Три Бистрице, на свакој по један град, у сваком се Срби могу пребројати на прсте две руке. Призрен, Пећ и Дечани, у којима су неке од најлепших српских светиња. У сва три града, више монаха, монахиња и свештеника, него верника. Али, то је знак да цркве и мансатири, свештенство и монаштво, очекују протерани српски народ да се врати, обнови порушена огњишта и испуни црквене и манстирске порте. У Призрену, престоници моћног царства којим столоваше цар Стефан Душан, граду са девет српских светиња, поново се распламсава жар српске духовности. У Богословији се поново чује песма богослова, а у саборном храму Светог Ђорђа, литургију служи млади свештеник Слободан Ђорић, који је са супругом Зораном и двојицом синова, живи у парохијском дому.

Више „Призрен: „По нашој вери, даће нам се““

Готовуша, село вековања, традиције и појања

Крст на узвишењу Чука заштитно обележје је овог села. Најзаслужнији за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше, док је учитељ и просветитељ Рајко Урошевић у многоме задужио народ овог краја.

Више „Готовуша, село вековања, традиције и појања“

Поруке љубави из Високих Дечана

У манастиру Високи Дечани, прослављена је ктиторска слава уз поруке љубави, вере и доброчинства. На дан Светог Стефана Дечанског-Мратиндан, у порти светиње, окупило се преко 1500 верника са Косова и Метохије, централне Србије и из земаља у региону. Свету литургију, служио је митрополит Хризостом дабро-босански, са епископима, захумско -херцеговачким Атанасијем и рашко-призренским Теодосијем, уз саслужење око четрдесет свештенослужитеља из неколико епархија и уз појање дечанских монаха и призренских богословаца.

Више „Поруке љубави из Високих Дечана“

Бинач: Српски векови срушени у једном дану

Језа, неверица и туга. Шта друго осим тога може човек да осети када на делу успона од Косовске Витине према Бузовику, угледа само гомилу камења на узвишењу где се некада уздизао манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила? Манстир у Бузовику, који су овдашњи Срби због близине извора Биначке Мораве, звали још и Бинач, датира из 14. века. Преживео је Турке, многе зулуме, страдања и ратове, али није овај последњи 1999. године. Било је то место спокоја, сабирања, саборовања и чувања вере Срба из Горње Мораве.

Више „Бинач: Српски векови срушени у једном дану“

Ораховац, место где метак више не убија, убијају успомене

У Ораховцу, око 300 Срба, сабили се у пречнику од 300 метара, чувајући своје, оно мало што је остало, што није продато или узурпирано. „Оно наше што некад бејаше“, реченица је коју Ораховчани понављају.

Више „Ораховац, место где метак више не убија, убијају успомене“