Gotovuša, selo vekovanja, tradicije i pojanja

Krst na uzvišenju Čuka zaštitno obeležje je ovog sela. Najzaslužniji za razvoj turizma na Šar-planini bio je Stojko Dobrosavljević iz Gotovuše, dok je učitelj i prosvetitelj Rajko Urošević u mnogome zadužio narod ovog kraja.

Continue reading „Gotovuša, selo vekovanja, tradicije i pojanja“

Poruke ljubavi iz Visokih Dečana

U manastiru Visoki Dečani, proslavljena je ktitorska slava uz poruke ljubavi, vere i dobročinstva. Na dan Svetog Stefana Dečanskog-Mratindan, u porti svetinje, okupilo se preko 1500 vernika sa Kosova i Metohije, centralne Srbije i iz zemalja u regionu. Svetu liturgiju, služio je mitropolit Hrizostom dabro-bosanski, sa episkopima, zahumsko -hercegovačkim Atanasijem i raško-prizrenskim Teodosijem, uz sasluženje oko četrdeset sveštenoslužitelja iz nekoliko eparhija i uz pojanje dečanskih monaha i prizrenskih bogoslovaca.

Continue reading „Poruke ljubavi iz Visokih Dečana“

Binač: Srpski vekovi srušeni u jednom danu

Jeza, neverica i tuga. Šta drugo osim toga može čovek da oseti kada na delu uspona od Kosovske Vitine prema Buzoviku, ugleda samo gomilu kamenja na uzvišenju gde se nekada uzdizao manastir Svetih Arhangela Mihaila i Gavrila? Manstir u Buzoviku, koji su ovdašnji Srbi zbog blizine izvora Binačke Morave, zvali još i Binač, datira iz 14. veka. Preživeo je Turke, mnoge zulume, stradanja i ratove, ali nije ovaj poslednji 1999.godine. Bilo je to mesto spokoja, sabiranja, saborovanja i čuvanja vere Srba iz Gornje Morave.

Continue reading „Binač: Srpski vekovi srušeni u jednom danu“

Orahovac, mesto gde metak više ne ubija, ubijaju uspomene

U Orahovcu, oko 300 Srba, sabili se u prečniku od 300 metara, čuvajući svoje, ono malo što je ostalo, što nije prodato ili uzurpirano. „Ono naše što nekad bejaše“, rečenica je koju Orahovčani ponavljaju.

Continue reading „Orahovac, mesto gde metak više ne ubija, ubijaju uspomene“

Najstariji meštanin Sirinićke župe: Bogatstvo nisu godine, već potomci i naslednici

„Velika je to sila koja se uvek brani, ona više neće da dozvoli da joj neprijatelji dođu na kućni prag“, priča deda Rista i podiže kažiprst ruke u vazduh, kao kad učitelj pred razredom izgovara nešto jako važno što treba da se upamti.  

Continue reading „Najstariji meštanin Sirinićke župe: Bogatstvo nisu godine, već potomci i naslednici“

Šarski sir, blago Sirinića

Na policama male stalaže u uglu pojata, kraj otvorenog prozora, poređani kao dukat žuti, komadi sira koji se polako suši na svežem planinskom vazduhu, ispijeni šarskim vetrom, okupani planinskim suncem.

Continue reading „Šarski sir, blago Sirinića“

Lukovska banja, oaza mira i tišine

Posebna atrakcija je posetiti Banju tokom zimskih meseci i kupati se na otvorenom bazenu na minus 20 stepeni dok je temperatura u bazenu i dalje 35 u plusu. Svi radno sposobni meštani Banje i okolnih sela su zaposleni. AD „Planinka“ i menadžment Lukovske Banje, ulažu maksimalne napore, kako bi zadržali postojeće stanovništvo, ali i kako bi privukli nove meštane, pa za mlade bračne parove, organizuje i besplatne svadbe.


U podnožju Kopaonika, sa jugoistočne strane, na 680 metara nadmorske visine nalazi se, Lukovska Banja. Njeni meštani ponosno ističu da je Banja na najvišoj tački iznad mora, dok je za turiste važnije to što je ona oaza uživanja u miru i tišini. Čist planinski vazduh i termalne vode bude sva čula onih koji se odluče da dođu i uživaju u lepoti ove malog etno odmarališta .

Lukovska Banja se nalazi na tridesetprvom kilometru od Kuršumlije, pedesetpetom od kopaoničkih „Konaka“, a od Prištine je udaljena stotinak kilometara.

Foto GračanicaOnlajn: Lukovska banja

Odmor za dušu i telo i zimi i leti

Prirodna lekovita voda Lukovske banje leči reumatizam, osteroporozu i osteopeniju, kao i stanja nakon preloma kostiju i hiruških intervencija na koštano zglobnom sistemu. Iako se još uvek ne nalaze na listi Fonda za zdrastveno osiguranje, Banja je preporučena od strane lekara, a posećuju je i oni koji boluju od navedenih bolesti ali i ljudi željni odmora u prirodi, daleko od gradske buke.

U najtoplijem banjskom izvoru, temperatura vode iznosi 68, dok je toplota vode koja se koristi u terapijske svrhe između 30 i 35 stepeni Celzijusovih.

Kada dođete u Lukovsku Banju, videćete mnoštvo automobila iz raznih krajeva Srbije, ali i iz Makedonije i inostranstva.

“Divno je. Dolazim već nekoliko godina. Ove godine sam došla sa mužem, ali sam dovela i unuku od četiri godine da uživa u ovoj toplo vodi”, oduševljeno priča gospođa Milica (60) iz Beograda.

Foto GračanicaOnlajn: Goran Stevanović

Akcionarsko društvo za proizvodnju, turizam i ugostiteljstvo AD „Planinka“, u čijem sastavu posluje Lukovska Banja, izgradila je dva hotela, hotel Kopaonik i hotel Jelak. Trenutni kapacitet Banje je oko 280 ležaja u oba hotela i gosti mogu koristiti kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem, kao i velnes centar koji je sagrađen pre 3 godine, s ponosom ističe upravnik Banje, Goran Stevanović.

“Mislim da smo jedina banja u Srbiji koja, ako ste 10 dana gosti našeg hotela, svih 10 dana možete da koristite prepisane terapije. Medicinsko osoblje je 24 časa u hotelu i na usluzi svim gostima u svako doba”, kaže Stevanović.

Kako biste okrepili, osnažili, osvežili svoj organizam i osteili poboljšanje zdravlja banjski lekari ističu da je poželjno dolaziti ovde minimun 10 dana i to dva puta godišnje. Upravnik Banje dodaje i da je posebna atrakcija posetiti Banju tokom zimskih meseci i kupati se na otvorenom bazenu na minus 20 stepeni, dok je temperatura u bazenu i dalje 35 u plusu. Važno je napomenuti i da pored lekovite vode, Lukovska banja poseduje i moderno opremljene sale za konferencije i seminare, za ljubitelje zimskih sprotova ski-stazu, sportsku halu i sportske terene za rukomet i košarku, mali fudbal, ali i teneski teren na šljaci.

U Lukovskoj Banji je na pripremama bila i grupa tenisera iz teniske akademije Jelene Genčić. Genčićeva, poznati teniski stručnjak, u ovom ambijentu često organizuje i seminare za teniske radnike i trenere, rekao nam je Goran Stevanović.

Ovde nema besposlenih i nezposlenih

Iz godine u godinu, posećenost Lukovske banje je sve veća. Procenat popunjenosti kapaciteta prošle godine iznosio je 68 odsto. Stalno zaposlenih radnika u Banji je 105, dok ih u toku sezone radi oko 145. Najniži lični dohodak je blizu 40.000 dinara, tvrdi Stevanović.

Foto GračanicaOnlajn: Lukovska banja

Svi radno sposobni meštani Banje i okolnih sela su zaposleni. Mesna zajednica broji oko 1000 stanovnika, a u samoj Banji živi oko 250 meštana.

“Od maja meseca naši kapaciteti su popunjeni, tako da se time pune i privatni smeštaji. Naši radnici su sagradili dodatne apartmane, tako da i oni imaju sobe za izdavanje. Iako gosti koriste privatni smeštaj, oni takođe mogu da koriste sve usluge u hotelima što se tiče hrane, tretmana i sl., ali se to dodatno naplaćuje”, kaže upravnik Lukovske Banje.

Od devojačke suze do besplatne svadbe za mlade porove iz Banje

Ni Bog ni priroda se nisu štedeli vajajući lepote ovog kraja, a i ljudi su bili vredni pa su gradili.

Direktor Banje Goran Stevanović navodi šta je to što nikako ne biste smeli da propustite i pogledate, ako vas put navede u ovaj potkopaonički kraj.

“Kulturne znamenitosti koje preporučujemo da posetite kada dođete u Lukovsku banju su staza zdravlja, Lukovske kolibe, crkva Petra i Pavla iz 18. veka i crkva Svetog Mine iz 17. veka. Organizujemo obilazak Prolom Banje, Kopaonika, Đavolje Varoši i Kuršumlije. Takođe, na vidikovcu, na 980 metara iznad Lukovske banje, 2002. godine AD „Planinka“ je sagradila crkvu Svetog Đorđa, odakle se pruža zapanjujući pogled na panoramu banje.


Kupatilo kralja Milutina

Kralj Milutin je često boravio u ovim krajevima, čak je posedovao i svoj letnjikovac u okolini Banje, s ponosom ističu meštani. Na mestu gde je od davnina bilo narodno kupatilo sagrađeno je moderno, sa svim luksuznim sadržajima, u kojima najviše dva do tri pacijenta mogu da primenjuju hidroterapiju autentičnom izvorskom vodom, temperature od 42 do 45 stepeni i orginalnog hemijskog sastava.


Kupatilo Šljivak

Bazen u Šljivaku je savremeno izgrađen i koncipiran za primenu termo-mineralnih voda. Vrlo je popularan među pacijentima i mnogi dolaze u Lukovsku banju samo da bi se okupali u njemu, jer smatraju da je to „najjača“ voda u Banji. Bazen se puni vodom koja upravo tu izvire, sa specifičnim hemijskim sastavom i gasovima ugljen-dioksida i vodonik-sulfida. Temperatura vode se kreće od 40 do 42 stepena.


Devojačke suze

Na putu od Lukovske banje ka Štavi i dalje prema Leposaviću, u kuršumlijskoj opštini postoji izvor u narodu poznat kao „Devojačka suza“. Iz kamena sa desne strane puta, na oko dva metra visine, kaplje voda. Na ovom mestu je, kaže legenda, lepa devojka saznala za smrt svoga verenika na Kosovu polju 1389. godine. Od njene žalosti i tuge proplakala je i stena, iz koje i danas kaplje voda, koja je, kako kažu meštani, lekovita.


AD „Planinka“ i menadžment Lukovske Banje, ulažu maksimalne napore, kako bi zadržali postojeće stanovništvo, ali i kako bi privukli nove meštane, pa za mlade bračne parove, organizuje i svadbe.

“Finansirali smo već tri svadbe od 100 zvanica. Potrebno je da jedan partner koji se venčava bude iz Banje, a drugi iz nekog drugogo mesta. Svojom udajom ili ženidbom, osoba koja ovde dođe, automatski dobija posao. Imali smo nekoliko takvih slučajeva i nadamo se da će da ih bude još više. Tim postupkom želimo da zadržimo ljude i povećamo natalitet”, zaključio je Goran Stevanović, upravnik Lukovske Banje.

 

Ana Marković

Save

Ivica i Nataša Dašić: Tu smo gde i pripadamo

Ivica i Nataša Dašić, sa troje dece žive u selu Rudnice kod Kline, na imanju koje vekovima pripada familiji Dašić. Ivica se sa suprugom Natašom, koja je rođena u Trsteniku, 2009. godine vratio na dedovinu. Dašići žive od poljoprivrede, u kući od četrdesetak kvadrata. Osmogodišnji Jovan i sedmogodišnja Jovana maštaju o svojoj sobi u kojoj bi se igrali sa bratom Jankom, koji je tek napunio mesec dana.

Continue reading „Ivica i Nataša Dašić: Tu smo gde i pripadamo“

Punoletstvo smrti – godišnjica stradanja žetelaca iz Starog Gracka

Tačno 18 godina od masakra nad četrnaestoricom srpskih žetelaca u Starom Grackom, obeleženo je danas pred stotinak meštana i gostiju. Parastos na punoletstvo smrti, služio je paroh lipljanski Srđan Stanković, uz sasluženje sveštenstva Eparhije raško – prizrenske. Parastosu su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije i predstavnici Srba u kosovskim institucijama, kao i članovi Nezavisne unije studenata. Porodice i prijatelji masakriranih žetelaca i osamnaest godina posle traže pravdu, jer je istraga obustavljena zbog „nnjdostatka dokaza“.

Continue reading „Punoletstvo smrti – godišnjica stradanja žetelaca iz Starog Gracka“