Najstariji meštanin Sirinićke župe: Bogatstvo nisu godine, već potomci i naslednici

„Velika je to sila koja se uvek brani, ona više neće da dozvoli da joj neprijatelji dođu na kućni prag“, priča deda Rista i podiže kažiprst ruke u vazduh, kao kad učitelj pred razredom izgovara nešto jako važno što treba da se upamti.  

Continue reading „Najstariji meštanin Sirinićke župe: Bogatstvo nisu godine, već potomci i naslednici“

Šarski sir, blago Sirinića

Na policama male stalaže u uglu pojata, kraj otvorenog prozora, poređani kao dukat žuti, komadi sira koji se polako suši na svežem planinskom vazduhu, ispijeni šarskim vetrom, okupani planinskim suncem.

Continue reading „Šarski sir, blago Sirinića“

Lukovska banja, oaza mira i tišine

Posebna atrakcija je posetiti Banju tokom zimskih meseci i kupati se na otvorenom bazenu na minus 20 stepeni dok je temperatura u bazenu i dalje 35 u plusu. Svi radno sposobni meštani Banje i okolnih sela su zaposleni. AD „Planinka“ i menadžment Lukovske Banje, ulažu maksimalne napore, kako bi zadržali postojeće stanovništvo, ali i kako bi privukli nove meštane, pa za mlade bračne parove, organizuje i besplatne svadbe.


U podnožju Kopaonika, sa jugoistočne strane, na 680 metara nadmorske visine nalazi se, Lukovska Banja. Njeni meštani ponosno ističu da je Banja na najvišoj tački iznad mora, dok je za turiste važnije to što je ona oaza uživanja u miru i tišini. Čist planinski vazduh i termalne vode bude sva čula onih koji se odluče da dođu i uživaju u lepoti ove malog etno odmarališta .

Lukovska Banja se nalazi na tridesetprvom kilometru od Kuršumlije, pedesetpetom od kopaoničkih „Konaka“, a od Prištine je udaljena stotinak kilometara.

Foto GračanicaOnlajn: Lukovska banja

Odmor za dušu i telo i zimi i leti

Prirodna lekovita voda Lukovske banje leči reumatizam, osteroporozu i osteopeniju, kao i stanja nakon preloma kostiju i hiruških intervencija na koštano zglobnom sistemu. Iako se još uvek ne nalaze na listi Fonda za zdrastveno osiguranje, Banja je preporučena od strane lekara, a posećuju je i oni koji boluju od navedenih bolesti ali i ljudi željni odmora u prirodi, daleko od gradske buke.

U najtoplijem banjskom izvoru, temperatura vode iznosi 68, dok je toplota vode koja se koristi u terapijske svrhe između 30 i 35 stepeni Celzijusovih.

Kada dođete u Lukovsku Banju, videćete mnoštvo automobila iz raznih krajeva Srbije, ali i iz Makedonije i inostranstva.

“Divno je. Dolazim već nekoliko godina. Ove godine sam došla sa mužem, ali sam dovela i unuku od četiri godine da uživa u ovoj toplo vodi”, oduševljeno priča gospođa Milica (60) iz Beograda.

Foto GračanicaOnlajn: Goran Stevanović

Akcionarsko društvo za proizvodnju, turizam i ugostiteljstvo AD „Planinka“, u čijem sastavu posluje Lukovska Banja, izgradila je dva hotela, hotel Kopaonik i hotel Jelak. Trenutni kapacitet Banje je oko 280 ležaja u oba hotela i gosti mogu koristiti kompletan medicinski blok sa svim potrebnim aparatima i medicinskim osobljem, kao i velnes centar koji je sagrađen pre 3 godine, s ponosom ističe upravnik Banje, Goran Stevanović.

“Mislim da smo jedina banja u Srbiji koja, ako ste 10 dana gosti našeg hotela, svih 10 dana možete da koristite prepisane terapije. Medicinsko osoblje je 24 časa u hotelu i na usluzi svim gostima u svako doba”, kaže Stevanović.

Kako biste okrepili, osnažili, osvežili svoj organizam i osteili poboljšanje zdravlja banjski lekari ističu da je poželjno dolaziti ovde minimun 10 dana i to dva puta godišnje. Upravnik Banje dodaje i da je posebna atrakcija posetiti Banju tokom zimskih meseci i kupati se na otvorenom bazenu na minus 20 stepeni, dok je temperatura u bazenu i dalje 35 u plusu. Važno je napomenuti i da pored lekovite vode, Lukovska banja poseduje i moderno opremljene sale za konferencije i seminare, za ljubitelje zimskih sprotova ski-stazu, sportsku halu i sportske terene za rukomet i košarku, mali fudbal, ali i teneski teren na šljaci.

U Lukovskoj Banji je na pripremama bila i grupa tenisera iz teniske akademije Jelene Genčić. Genčićeva, poznati teniski stručnjak, u ovom ambijentu često organizuje i seminare za teniske radnike i trenere, rekao nam je Goran Stevanović.

Ovde nema besposlenih i nezposlenih

Iz godine u godinu, posećenost Lukovske banje je sve veća. Procenat popunjenosti kapaciteta prošle godine iznosio je 68 odsto. Stalno zaposlenih radnika u Banji je 105, dok ih u toku sezone radi oko 145. Najniži lični dohodak je blizu 40.000 dinara, tvrdi Stevanović.

Foto GračanicaOnlajn: Lukovska banja

Svi radno sposobni meštani Banje i okolnih sela su zaposleni. Mesna zajednica broji oko 1000 stanovnika, a u samoj Banji živi oko 250 meštana.

“Od maja meseca naši kapaciteti su popunjeni, tako da se time pune i privatni smeštaji. Naši radnici su sagradili dodatne apartmane, tako da i oni imaju sobe za izdavanje. Iako gosti koriste privatni smeštaj, oni takođe mogu da koriste sve usluge u hotelima što se tiče hrane, tretmana i sl., ali se to dodatno naplaćuje”, kaže upravnik Lukovske Banje.

Od devojačke suze do besplatne svadbe za mlade porove iz Banje

Ni Bog ni priroda se nisu štedeli vajajući lepote ovog kraja, a i ljudi su bili vredni pa su gradili.

Direktor Banje Goran Stevanović navodi šta je to što nikako ne biste smeli da propustite i pogledate, ako vas put navede u ovaj potkopaonički kraj.

“Kulturne znamenitosti koje preporučujemo da posetite kada dođete u Lukovsku banju su staza zdravlja, Lukovske kolibe, crkva Petra i Pavla iz 18. veka i crkva Svetog Mine iz 17. veka. Organizujemo obilazak Prolom Banje, Kopaonika, Đavolje Varoši i Kuršumlije. Takođe, na vidikovcu, na 980 metara iznad Lukovske banje, 2002. godine AD „Planinka“ je sagradila crkvu Svetog Đorđa, odakle se pruža zapanjujući pogled na panoramu banje.


Kupatilo kralja Milutina

Kralj Milutin je često boravio u ovim krajevima, čak je posedovao i svoj letnjikovac u okolini Banje, s ponosom ističu meštani. Na mestu gde je od davnina bilo narodno kupatilo sagrađeno je moderno, sa svim luksuznim sadržajima, u kojima najviše dva do tri pacijenta mogu da primenjuju hidroterapiju autentičnom izvorskom vodom, temperature od 42 do 45 stepeni i orginalnog hemijskog sastava.


Kupatilo Šljivak

Bazen u Šljivaku je savremeno izgrađen i koncipiran za primenu termo-mineralnih voda. Vrlo je popularan među pacijentima i mnogi dolaze u Lukovsku banju samo da bi se okupali u njemu, jer smatraju da je to „najjača“ voda u Banji. Bazen se puni vodom koja upravo tu izvire, sa specifičnim hemijskim sastavom i gasovima ugljen-dioksida i vodonik-sulfida. Temperatura vode se kreće od 40 do 42 stepena.


Devojačke suze

Na putu od Lukovske banje ka Štavi i dalje prema Leposaviću, u kuršumlijskoj opštini postoji izvor u narodu poznat kao „Devojačka suza“. Iz kamena sa desne strane puta, na oko dva metra visine, kaplje voda. Na ovom mestu je, kaže legenda, lepa devojka saznala za smrt svoga verenika na Kosovu polju 1389. godine. Od njene žalosti i tuge proplakala je i stena, iz koje i danas kaplje voda, koja je, kako kažu meštani, lekovita.


AD „Planinka“ i menadžment Lukovske Banje, ulažu maksimalne napore, kako bi zadržali postojeće stanovništvo, ali i kako bi privukli nove meštane, pa za mlade bračne parove, organizuje i svadbe.

“Finansirali smo već tri svadbe od 100 zvanica. Potrebno je da jedan partner koji se venčava bude iz Banje, a drugi iz nekog drugogo mesta. Svojom udajom ili ženidbom, osoba koja ovde dođe, automatski dobija posao. Imali smo nekoliko takvih slučajeva i nadamo se da će da ih bude još više. Tim postupkom želimo da zadržimo ljude i povećamo natalitet”, zaključio je Goran Stevanović, upravnik Lukovske Banje.

 

Ana Marković

Save

Ivica i Nataša Dašić: Tu smo gde i pripadamo

Ivica i Nataša Dašić, sa troje dece žive u selu Rudnice kod Kline, na imanju koje vekovima pripada familiji Dašić. Ivica se sa suprugom Natašom, koja je rođena u Trsteniku, 2009. godine vratio na dedovinu. Dašići žive od poljoprivrede, u kući od četrdesetak kvadrata. Osmogodišnji Jovan i sedmogodišnja Jovana maštaju o svojoj sobi u kojoj bi se igrali sa bratom Jankom, koji je tek napunio mesec dana.

Continue reading „Ivica i Nataša Dašić: Tu smo gde i pripadamo“

Punoletstvo smrti – godišnjica stradanja žetelaca iz Starog Gracka

Tačno 18 godina od masakra nad četrnaestoricom srpskih žetelaca u Starom Grackom, obeleženo je danas pred stotinak meštana i gostiju. Parastos na punoletstvo smrti, služio je paroh lipljanski Srđan Stanković, uz sasluženje sveštenstva Eparhije raško – prizrenske. Parastosu su prisustvovali predstavnici Vlade Srbije i predstavnici Srba u kosovskim institucijama, kao i članovi Nezavisne unije studenata. Porodice i prijatelji masakriranih žetelaca i osamnaest godina posle traže pravdu, jer je istraga obustavljena zbog „nnjdostatka dokaza“.

Continue reading „Punoletstvo smrti – godišnjica stradanja žetelaca iz Starog Gracka“

Arhimandrit Ilarion: Pevali smo nekad, još uvek pevamo

U manastiru Gorioč, kod Istoka, u Metohiji, proslavljena manastirska slava, Sveti Nikolaj Čudotvorac. Svetu liturgiju je služio arhimandrit Ilarion, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije raško – prizrenske, a rezanju slavskog kolača prisustvovalo je oko 150 Srba.

“Hej ravnico moja, zemljo manastira,

Metohijo, najzad, duši nađoh mira.

Ponovo se vratih ja na tvoju grudu,

po belom sam svetu išao zaludu.

Hej Gospode Hriste, tebe jednog znamo,

pevali smo nekad, još uvek pevamo.”

Ovako je danas na prazničnom ručku u gostoprimnici manastira Gorioč, vernom narodu pojao arhimandrit Ilarion, na dan kada Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici obeležavaju praznik posvećen prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja – Mirlikijskog Čudotvorca. Prisutni Srbi su odgovarali: “Gospode pomiluj”, pevali i plakali. Pevali su jer još uvek ima Srba u metohijskoj ravnici i plakali, jer ih je svakim danom sve manje.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.


Pravoslavni vernici svetog Nikolu smatraju borcem za Hristovu veru, pobednikom protiv zla, a njegovo ime znači narodni pobednik. Na današnji dan, nekada su sve lađe, gde god se nalazile, bacale svoja sidra i do sutradan nisu plovile, a mornari su se molili svetitelju. Hrišćani veruju da Sveti Nikola svojim posredovanjem pred Gospodom pomaže svakom ko mu se sa verom obrati za pomoć u bolesti, nemoći i duševnoj patnji. Prema predanju, upravo je Sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Dečanskom. Tokom vekova, Sveti Nikola je postao jedan od najomiljenijih svetaca i za njega se vezuju mnogi običaji opstali iz davnina. Preko 600 crkava, koje pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posvećeno je Svetom Nikolaju.


Svetu liturgiju, arhimandrit Ilarion je služio uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije raško -prizrenske u maloj crkvi manastira Gorioč, posvećenoj upravo Svetom Nikolaju.

“Naši hramovi su mali kao zbegovi, ostrvca istinite vere gde se narod sabira, ali slavom božanskom su neuništivi. I u svetom gradu Jerusalimu, grob Majke Božje je mali, ali to je svetinja gde se oseća sila života neuništivog.  I grob Hristov jeste mali, jeste tesan, ali iz njega je zasijala svetlost celome svetu”, rekao je u prigodnoj besedi otac Ilarion, pozivajući Srbe da dolaze u crkvu, da veruju i da se mole.

“Mi treba da se sabiramo u ovom hramu koji podseća na brod kojim se spašavamo, ali koji podseća i na grobnicu Hristovu iz koje je zasijao život.Takođe, treba da se radujemo Vaskrsenju Hristovom i da ne odlažemo život za sutra, nego da koristimo svaki dan, a danas je dan spasenja. Dan spasenja nije bio juče, neće biti sutra za nas, nego je danas”, poručio je otac Ilarion.

Foto GračanicaOnlajn

Monahinje kažu: „Prvo je ovu svetinju sagradio Sveti Kralj, a potom započeo Dečane.” I zaista, na kamenu i sada stoji zapis iz 1335. godine. Drži se i opstaje drevna svetinja, putokaz i zaštitnik za Srbe koji su ostali i za one koji dolaze.

Igumanija Isidora, nasmejana, posle svete liturgije i rezanja slavskog kolača, pozdravlja goste. Drago joj je što još uvek ima ko da dođe. A Miljojko iz Ivanjice kaže da je srećan jer ima ko da dočeka goste u ravnoj Metohiji.

Ako smem da poredim, mati Isidora me podseća na upokojenog patrijarha Pavla – blaga, skromna i srdačna. Pitam, kako se živi?

“Dobro”, odgovara i dodaje da monahinje kada imaju potrebe, odu do grada i da nemaju problema. Igumanija miluje pridošlu decu, a ja se pitam hoće li ih i sledeće godine biti ovoliko?

Foto GračanicaOnlajn

Ali nade ima, reče u besedi otac Ilarion, jer i posle toliko vekova ovde nije zamrla služba božja, a dok je službe božje, opstaće i narod.

I Ljubomirka Nikolić veruje da će Srbi opstati i ostati u ravnoj Metohiji. Ljubomirka, koja se vratila sa mužem u svoj stan u centar Istoka, gradića podno Mokre Gore, u kome je pre 1999. godine, živelo preko 6 000 Srba. Danas ih je u gradu dvanaestoro, a u okolna sela se vratilo nešto više od 500.

“Živim za taj dan kada će se moje komšije vratiti u Metohiju. Verujem da hoće i da će nas sledeće godine u ovoj porti biti više nego sada”, kroz suze priča Ljubomirka.

Foto GračanicaOnlajn

Dušan Nedeljković takođe živi u Klini. Kaže da je bezbednost čas dobra, čas loša, ali Srbi navikli. Navikli su i da im prete i da im pale kuće.

“Ali, najveći problem je što nema posla. Mladi odlaze, roditelji za njima, sve je manje naroda. Najteže je što se prodaju i imanja i kuće. Kada prodaš, gotovo je, povratka nema”, sa malo nade priča Dušan. Tridesetdevetogodišnji Svetozar Repanović, iz Osojana, sela u koje su se Srbi najpre vratili posle progona. Živi od socijalne pomoći jer je imao saobraćajni udes i više nije sposoban da radi. U Osojane se vratila trećina meštana, a najviše ga boli, kako kaže, kada vidi da ljudi prodaju ono što je vekovima pripadalo Srbima.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Dok slušam ispovesti Srba iz Istoka i okoline, iz porte manastira koji se smestio na uzvišenju Bela Stena, posmatram Istok. Grad se vidi kao na dlanu, a u daljini puca metohijska ravnica. Ona, o kojoj je pojao arhimandrit Ilarion. Plodna, ravna, napaćena, ali opstaje. Manastire i crkve pale i ruše, ali oni opet niču iz pepala i sakupljaju Srbe, metohijske, kosovske, krajiške, šumadijske, ma gde oni živeli.

A ove godine, upravo se sjatiše Srbi sa svih strana kako bi uzeli slavski kolač i bili domaćini na dan Svetog Nikolaja, sledećeg 2018. leta Gospodnjeg. Ustvari, Srpkinje.

Mirjana Stojanović iz Obilića, Milica Popović iz Gračanice, Sonja Vuković iz Osojana, Gorica Šćepnović iz Kraljeva i Olivera Slavković iz Beograda, biće domaćice sledeće godine gostima koji dođu u Gorioč, na dan letnjeg Svetog Nikole, kako kaže narod.

Foto GračanicaOnlajn

Devojke nasmejane, primaju čestitke od prošlogodišnjeg kolačara, Ljubiše Mitića i njegove porodice. Ljubiša je ove godine slavski kolač doneo iz Bresja kod Kosova Polja, osamdesetak kilometara udaljenog od Gorioča. Sledeće godine će se Olivera, Gorica, Sonja, Milica i Mirjana potruditi da ništa ne nedostaje slavskoj trpezi. Samo da bude naroda.

I dok odlazim iz manastira Gorioč, u ušima mi odzvanja glas arhimandrita Ilriona, nekada dečanskog monaha, a sada igumana manstira Draganac u Kosovskom Pomoravlju:

“Pronađoh Gorioč, Svetog Nikolaja, zadužbinu srpskog mučenika kralja.

Ponovo se vratih pod Sinajsku goru, hajde kao nekad, pevajmo u horu,

Gospode pomiluj”


Manastir Gorioč je metoh manastira Visoki Dečani i nalazi se severozapadno od gradića Istoka, na Kosovu i Metohiji. Manastir u okviru svog kompleksa ima crkvu posvećenu Sv. Nikoli, manastirski konak i zvonik. Po narodnom predanju, manastir je sagradio Sveti Kralj Stefan Dečanski i posvetio Sv. Nikoli u znak zahvalnosti za isceljenje svojih „ogorjelih“ očiju, po čemu je manastir i dobio ime (gore oči – Gorioč).

Foto GračanicaOnlajn

Stara crkva Sv. Nikole u Gorioču, iz XIV veka, nije sačuvana, a na njenim temeljima je obnavljana u XVI i XVIII veku, kao i početkom XX veka. U crkvi se čuva 11 ikona slikanih u XVI, XVII i XVIII veku. Ostale građevine u manastiru: konak, zvonik i česma sagrađeni su kasnije.

U manastiru se čuvala i biblioteka srednjovekovnih knjiga, sa vrednim rukopisima iz XIV i XV veka, što je zabeležio ruski putopisac, konzul i istoričar Aleksandar Gilferding sredinom XIX veka – 1856. godine, kada je neke od knjiga iz manastirske biblioteke poneo sa sobom u Rusiju. Ove knjige se danas čuvaju u Biblioteci grada Petrovgrada u Rusiji.


Anđelka Ćup

Ukoliko ne shvatimo da moramo da živimo jedni pored drugih, ovde nam nema zajedničke budućnosti

Siga, Brestovik, Ljevoša i Goraždevac su četiri sela opštine Peć, u kojima još uvek žive Srbi i Crnogorci. Od preko 3 500 Srba i Crnogoraca, koliko ih je do 1999. godine živelo u ova četiri sela, sada ih je manje od 1000. Manje od 100 ih još ima u Belom Polju, Peći, Vitomirici i u konaku Pećke patrijaršije. Nezaposlenost je najveći problem koji imaju Srbi u ovim selima. Iako gradonačelnik Peći, Gazmend Muhadžeri tvrdi da je bezbednosna situacija dobra, Srbi kažu da im komšije Albanci kradu letinu, voće i povrće, da im seku šumu i puštaju stoku na njihove zasejane njive. Siga i Brestovik imaju problem sa pijaćom vodom, na meštane Ljevoše prepradavci vrše pritisak da prodaju svoja imanja, a u Goraždevcu nema programa za zapošljavaje mladih.

Continue reading „Ukoliko ne shvatimo da moramo da živimo jedni pored drugih, ovde nam nema zajedničke budućnosti“

Peć, grad kome nedostaje 18 000 Srba i Crnogoraca

“Ljudi moraju da osete pravnu državu, da osete njen dah. Ako toga nema, nema povratka”, poručuje Milorad Đoković iz Vitomirice.

Opština Peć, na jugozapadu Kosova, prostire se na 603 kvadratna kilometra i obuhvata 77 naseljenih mesta. Na osnovu popisa iz 2011 godine, koji je sproveo Kosovski zavod za statistiku, u opštini živi 95.723 stanovnika. Srbi žive u šest sela: Belo Polje, Goraždevac, Ljevoša, Siga, Brestovik, dvoje u Vitomirici, a u samom gradu ih ima jedanaestoro. U Pećkoj patrijaršiji, manastiru iz 13. veka koji je pod zaštitom UNESK-a, osim monahinja, živi i dvadesetak raseljenih Srba. Od 38 000 Srba, koliko ih je u opštini Peć bilo pre 1999. godine, danas ih je manje od 1000.

Continue reading „Peć, grad kome nedostaje 18 000 Srba i Crnogoraca“

Život na manjinski način u Severnoj Mitrovici

U Severnoj Mitrovici živi blizu 2.000 Albanaca, u naseljima Brđani, Mikronaselje, Tri solitera i Bošnjačka mahala, kao i u selu Suvi Do. Nezaposlenost jeste najveći problem Albanaca ovde, ali i svih građana Kosova. Povratak raseljenih je još jedan od problema, ali rovita politička situacija na Kosovu, koja se najviše odražava na Severnu Mitrovicu, utiče i na povratak, kao i na uspostavljanje poverenja između Srba i Albanaca. Otvaranje glavnog mosta na reci Ibar, Albanci doživljavaju kao konačnu potpunu slobodu kretanja, dok Srbi misle da će to ugroziti njihovu bezbednost.

Continue reading „Život na manjinski način u Severnoj Mitrovici“