Dom zdravlja Orahovac: Zabrana zapošljavanja i nestašica lekova najveći problemi

“ Uvođenje taksi se odrazilo, kao i u drugim sredinama na Kosovu i Metohiji, i na rad Doma zdravlja Prizren, kojeg čine, pored ambulante u Orahovcu i ambulante u Velikoj Hoči, Mušnikovu i selu Novake. Nemamo dotok lekova, ali mi i ranije nismo dobijali sve potrebne lekove, samo što su pacijenti mogli da ih dobiju na recept ili kupe u Kosovskoj Mitrovici, a sad ni to ne mogu“, kaže dr Dostana Grković iz Doma zdravlja u Orahovcu. 

Više „Dom zdravlja Orahovac: Zabrana zapošljavanja i nestašica lekova najveći problemi“

Kad strah i pesnice pobede ljubav i ljudskost

U maloj i zatvorenoj sredini kakva je naša, gde se svi uglavnom poznaju, nasilje nad ženom ili decom je jedna od najbolje čuvanih porodičnih tajni. Nemile scene, uz brisanje tragova krvi i tihe jecaje u tami, najčešće ostaju između četiri zida. O posledicama i traumama, kako telesnim tako i psihičkim, nasilnik ne razmišlja, a žrtva uglavnom ćuti i trpi i tu se krug zatvara.

Ali, kada nasilje prekorači prag trpljenja, onda se događa ono što se dogodilo Jeleni Đorđević (30) iz Gračanice, koja je sa trojicom maloletnih sinova pobegla od muža nasilnika, ne bi li spasila sebe i decu.

Jelena sa decom u sobičku od jedva devet kvadrata, foto: I.M. GračanicaOnaljn

Muža, koji joj je često u alkoholisanom stanju nanosio teške telesne povrede, preteći joj oružjem, Jelena je, kako kaže, trpela čitavih 11 godina. Od sigurne smrti nasilniog supružnika, spas je nalazila bežeći po noći od kuće i skrivajući se kod komšija. Od svojih roditelja je skrivala šta je sve morala da podnese u muževljevoj kući. Nažalost, nasilje koje je trpela, ostavilo je neizbrisiv trag na njenom licu. Jedna strana obraza joj je potpuno udubljena u odnosu na drugu. Povreda je nastala prelomom facijalne kosti koju je zadobila od muža dok je bila trudna sa drugim detetom.

Jelena Đorđević, foto: V.Ćup, GračanicaOnlajn

Pre godinu i po dana Jelena je odlučila da mora da preseče i takav, nazovi život, ostavi iza sebe. Pokupila je decu i pobegla iz kuće u kojoj joj je bilo, kako kaže, gore nego na robiji.

„Pre godinu i po dana sam sa decom pobegla od kuće, prvo kod roditelja, a potom sam krov nad glavom pronašla ovde, u ovom malom prostoru u blizini škole“.

Jelena sa trojicom sinova, najstarijim Vasilijem (12), Andrijom (11) i Jordanom (6), živi u maloj garaži koja je prerađena u improvizovani stan od jedva petnaestak kvadrata. Pregradni zidovi su tanki, prozori uski i visoki, po ćoškovima vlaga, tako da sunčeva svetlost jedva da ogreje oskudni dnevni sobičak u kome porodica najviše obitava.

„Na ovom jednom stolu i ručamo i pišemo domaći, ja spavam sa najmađim Jocom u jednom krevetu, a Vasilije i Andrija u drugom preko puta. Hladno je, al šta ćemo, važno je da imamo krov nad glavom i da imamo miran život, konačno“, priča Jelena, skreće pogled u stranu i rukom, da deca ne vide, briše suze.

A oni kako uče, pitam, da prekinem nelagodnu tišinu koja se nadvila nad malim, ali prijatnim prostorom.

„Dobri su, odlični i vrlo dobri“, kaže majka, dok nam se Joca koji ide u predškolsko, hvali paketićem koji je dobio u školici i od tetke.

Jedna soba za igru, učenje, obed i spavanje, foto: I.M. GračanicaOnlajn

„Ovde, na ovom stočiću pišu domađe zadatke i uče.  Dok jedan piše, drugi nešto čita i prekrivaju šakama uši, da jedno drugom ne smetaju dok uče.

Kao i svaka dobra domaćica, Jelena nas je ponudila kafom koju je spremila u malenoj i hladnoj kuhinji,  po čijim se ćoškovima već nahvatala vlaga.

U ćoškovima malene kuhinje nahvatali su se buđ i vlaga 

„Ovde je toliko tesno da nemamo gde ni šporet da smestimo. Zato se grejemo na struju, a računi kad stignu, bolje i da ne pričam“, kaže Jelena i rukom prekriva usta.

Nije lako samohranoj majci da otškoluje dvojicu đaka i jednog pretškolca, ma koliko joj u brizi oko kuće i dece pomagali i roditelji i rodbina. Iako se više puta pismeno obraćala za pomoć Opštini Gračanica, sve je bilo uzalud, kaže. U pomoć joj je priskočila i humanitarna organizacija „Majka devet Jugovića“ koja radi pri raško – prizrenskoj eparhiji, priča mlada majka bojeći se da ne zaboravi ili slučajno preskoči nekog ko joj je u zlu pomogao, dok se s gorčinom seća i onih koji su je izbacivali iz kancelarije ne želeći ni da je salušaju, a kamo li pruže bilo kakvu pomoć.

„Zahvaljujući gospođi Mari iz Zavoda za socijalni rad i staranje koja se zaista založila za moj slučaj, ja sam dobila novčanu pomoć od 18 hiljada dinara“, priča Jelena, bojeći se da ne zaboravi da spomene ženu koja joj je pomogla u najtežim trenucima.

Seća se ona i ružnih momenata kada ju je jedan od direktora u Opštini Gračanica bukvalno izbacio iz kancelarije. Moli nas da mu ne spominjemo ime. Nećemo, al neka mu je na čast. Dok on svoju decu vozika službenim automobilom, Jelena svoju krije od nasilnika u memli i teskobi.

Foto: I.M. GračanicaOnlajn[/caption]


Ansambl „Venac“ pomaže Jeleni

Snežana Jovanović, direktorka Venca, foto: I.M. GračanicaOnlajn

Kada je za slučaj Jelene Đorđević sazanala direktorka Ansambla narodnih igara i pesama sa KiM „Venac“,  koja je ujedno i odbornica u Skupštini opštine Gračanica, Snežana Jovanović, odlučila je da joj pomogne. Svoju odborničku platu ustupila je Jeleni i ne samo to, privremeno ju je zaposlila u „Vencu“ kao higijeničarku.

„S obzirom na to da je njoj bilo potrebno pomoći odmah, ja sam Jeleni, za čiju sam tragičnu sudbinu sanala od njenog strica, prvo kao čovek, jer sam bila u mogućnosti, izašla u susret. U ime „Venca“ mi smo nju angažovali kao higijeničara da održava naše  prostorije u Domu kulture i smatram da nam je dužnost da pomognemo ljudima kojima je zaista potebna pomoć“, kaže Jovanovićeva.

Time što je pomogla jednoj osobi, žrtvi nasilja, Jovanovićeva kaže da problem nije rešen i da ga treba rešavati iz korena, uz angažovanje i ostalih institucija. Ona naglašava da je postojanje Sigurne ženske kuće u Gračanici neophodno i da se problemi nasilja nad ženama ne smeju gurati pod tepih.

„To pitanje sam stavila kao jednu od tema koja je bitna i važna i na kojoj treba da se poradi. Opština nije izašla u susret onako kako bi trebalo da pomogne ovoj ženi, jer ovde u Opštini Gračanica ne postoji sigurna kuća i iz tih razloga bi lokalna samouprava trebalo da preduzme veću odgovornost po tom pitanju.  Verujem da ćemo svi mi iz Opštine Gračanica da se opametimo i da okvakve stvari rešimo u što kraćem roku i da ih ne ostavljamo na marginama, da se rešavaju usput“, rekla je Jovanovićeva.


Malo smo odlični, malo smo vrlo dobri, pričaju nam Andrija i Vasilije. Jedan obožava biologiju a drugi srpski jezik.Toliko su skromni da se stide da kažu da u slobodno vreme Andrija svira harmoniku, a obojica igraju u „Vencu“.

I neka i treba, jer posle toliko suza, red je da iako u malenoj i memljivoj kućici,  zapeva i zaigra sreća. Pitam ih šta bi poželeli od Deda mraza za Novu godiniu, a oni su samo pogledali prema majci i ko iz topa odgovorili:  „Da mama bude srećna i da ima sve što joj je potrebno u ovoj kući“. Mali Joca želi samo paketić sa bombonama i ništa više.

Jordan Đorđević, foto: I.M. GračanicaOnlajn

A Jelena, dok briše suze, usput priča da otac ne želi da viđa decu, iako je sud odredio da ima pravo na to, dva sata u toku nedelje. Sudski nisu razvedeni, tako da ona ne može da ostavri ostalu pomoć koja joj pripada kao samohranom roditelji.

U želji da će bar 2019. godinu dočekati u boljim uslovima, pozdravljam majku i mališane koji još uvek veruju u Deda Mraza.  A Jelena? I  njoj se vratila vera u dobre ljude, zahvaljujući gospođi Mari, a najviše direktorki Snežani, kaže. Možda se i iz lokalnih vlasti neko seti i dođe da obiđe ovu mladu ženu, koja nas ispraća, usput pokazujući  rezu na vratima.  Redovno je, kaže,  navlači i zaključava vrata,  jer je i policija zathevala da nađe stan u blizini škole i policijske stanice, kako bi motrili na nju, jer joj suprug, kako priča, i dalje s vremena na vreme preti. Za Jelenu su mere predostrožnosti i dalje na snazi

Ono što su uradile Mara i Snežana, možda podstakne i neke druge dobre ljude. Ne moraju ništa da poklone ni Jeleni ni deci, ali neka je pitaju, kako je i neka ne okreću glavu od nje. Ona zaslužuje poštovanje.

Ivan Miljković

Realizacija projekata u severnoj Mitrovici

Posle lokalnih izbora 2013. godine, na severu Kosova su fomirane četiri nove opštine, koje funkcionišu po kosovskim zakonima. To je urađeno na osnovu plana Martija Ahtisarija i na osnovu dela Briselskog sporazuma. Finansiranje novoformiranih opština se, na osnovu dogovora u Briselu, odvija iz različitih izvora.

Više „Realizacija projekata u severnoj Mitrovici“

Integrisani prelaz Merdare delimično funkcionalan

Novi ntegrisani prelaz Merdare, najfrekventniji prelaz između Kosova i Srbije, delimično je počeo sa radom početkom oktobra ove godine. Kosovska policija i carina smeštene su u nove objekte u smeru izlaska sa Kosova, dok je policija i carina Republike Srbije i dalje u starim barakama. Druga strana, u smeru ulaska na Kosovo još uvek je u fazi zemljanih radova.

Više „Integrisani prelaz Merdare delimično funkcionalan“

Kako do dokumenata od javnog značaja?

Pristup javnim informacijama
Danas se obeležava Međunarodni dan slobodnog pristupa informacijama. Pravo na dostupnost informacijama danas se u svim demokratskim zemljama smatra jednim od osnovnih ljudskih prava. Takođe, ovo je pravo zagrantovano međunarodnim dokumentima.

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1946. usvojila rezoluciju u kojoj piše: “Pravo na informacije je osnovno ljudsko pravo i merilo svih prava kojima su se Ujedinjene nacije posvetile”. Da baš ovaj dan, 28.septembar bude proglašen kao Međunarodni dan slobode pristupa informacijana, odlučeno je na sastanku u Sofiji u Bugarskoj, ne tako davne 2002. godine. Organizacije, članice Mreže predložile su da 28. Septembar bude nominovan kao Međunarodni dan slobode pristupa informacijama s ciljem simbolizovanja globalnog pokreta za promociju prava na pristup informacijama.

Pravo na slobodan pristup informacijama predstavlja osnovno pravo svakog građanina, odnosno da od javnih institucija zahteva informacije od javnog značaja, a koje institucije poseduju. Javne institucije raspolažu sredstvima građana, donose odluke čije posledice trpe građani i pružaju usluge građanima i građani moraju imati mehanizam putem kojeg će pratiti šta institucije rade. Upravo to predstavlja osnov demokratije, jer da biste učestvovali kao građanin u procesu donošenju odluka, morate raspolagati informacijama.

U suštini garantovanje ovog prava građanima trebalo bi da im omogućava da vrše nadzor nad radom institucija, da saznaju na koji način se troše sredstva poreskih obveznika, da prate odluke koje se tiču građana i da omogući generalno transparentnost rada svih institucija. Ovo pravo ima svaki građanin koji može uputiti svim javnim institucijama, na svim nivoima, zahtev za bilo koju informaciju koja je u posedu tih institucija, a one su dužne da istu i dostave.

Kosovska zakonska regulativa

Pravo na pristup javnim dokumentima je garantovano Ustavom i nizom zakona i podzakonskih akata Kosova koji regulišu procedure za realizovanje ovog prava: Zakon o pristupu javnim dokumentima br. 03/L-215 (2010.), Zakon o zaštiti ličnih podataka br. 03/L-172 (2010.), Zakon o klasifikaciji informacija i verifikovanju o bezbednosti(2010.) i Zakon o Ombudsmanu br.03/L-195 ( 2010.).

Pravo na pristup javnim dokumentima pripada svim građanima i građankama. Ustavom Kosova regulisano je da svi gra]ani imaju pravo na pristup javnim dokumentima. Zakon o pristupu javnim dokumentima na kosovu je usvojen 2010. i u njemu se navodi kakve su zakonske odredbe u samom procesu traženja javnih dokumenata, ko može biti tražilac, zahtevi, razmatranje zahteva, oblici uvida u dokumenta (kopija ili u bilo kom obliku i formatu), odbijanje zahteva.

Naravno, ovo pravo može da bude i ograničeno, a to je regulisano članom 12 i postoje razlozi zbog kojih zahtevi za pristup informacijama mogu da budu odbijeni, a to su: zaštita nacionalne bezbednosti; međunarodnih odnosa; javne bezbednosti; ukoliko sprečavaju istragu i gonjenje krivičnih aktivnosti, disciplinske istrage, inspekciju, kontrolu i nadgledanje od strane javnih institucija. Do traženih informcija se ne možedoći i ako ugrožavaju privatnost i druge legitimne privatne interese; zaštitu komercijalnih i drugih ekonomskih interesa; zaštitu ekonomskih, monetarnih državnih politika; zaštitu ravnopravnosti strana u sudskim postupcima i efikasno upravljanje pravosuđa; zaštitu životne sredine ili diskusija unutar ili između javnih institucija u vezi sa razmatranjem nekog pitanja.

Svaka institucija je obavezna da odredi jedinicu ili službenika koji će biti odgovorna za prijem i razmatranje zahteva za uvid u dokumenta,koji će da pripremaju izveštaje, vode tačnu evideniciju o broju zahteva, kao i odobrenim i broju odbijenih zahteva.

Svaka javna institucija se obavezuje da napravi nacrt godišnjeg izveštaja za prethodnu godinu, u kome bi trebalo obuhvatiti broj slučajeva u kojima je određena institucija odbila pristup dokumentima i razloge zbog odbijanja zahteva. Do kraja januara, svaka institucija mora da pošalje izveštaj za prethodnu godinu Kancelariji za javno informisanje pri Kabinetu premijera.

Ako zahtev za pristup informacijama bude odbijen, onda javna instucija to odbijanje mora da opravda.

Ukoliko institucije ne odgovore u roku od sedam dana, zahtev se smatra odbijanjem i daje pravo podnosiocu zahteva da pokrene sudski postupak protiv institucije ili da podnese žalbu instituciji Ombudsmana.

Kakva su iskustva u opštini Severna Mitrovica?

Pristup javnim dokumentima može da se definiše kao jedna od ključnih komponenti transparentnosti. To se, naravno, odnosi i na lokalne samouprave.

Koliko su građani Severne Mitrovice upoznati sa svojim pravima, kada je u pitanju pravo na pristup javnim informacijama? Mišljenja su podeljena.

“Ja sam poslao više od deset zahteva za uvid u javna dokumenta, kako nadležnim ministrastvima tako i nezavisnim agencijama, a ticale su se tenderskog materijala koji se odnosio na određene kapitalne projekte koji su se sprovodili. Ni na jedan zahtev mi nije odgovoreno, niti mi je odgovoreno da se razmatra, niti da se odbija. Mogu slobodno da kažem da sam odustao od toga. To vam je kao borba sa vetrenjačama, uzaldna. Toliko se govori o pristupu javnim dokumentima i kako su sve informacije dostupne svim građanima. Živimo u demokratskom društvu i podrazumeva se da su informacije dostupne, ali nije baš tako jednostavno. Nije tačno da bilo ko može da zahteva i dobije na uvid dokumenta, to ne postoji. To je jedna velika laž. Ramišljao sam da podnesem žalbu i Ombudsmanu, ali čini mi se da od toga nema ništa”, kategoričan je Milan M., omladinski radnik.

Miljan sa druge strane kaže: “Znam šta su informacije od javnog značaja, ali ja do sada nisam imao potrebe da to tražim od bilo koje institucije. Ne znam ni kakve su procedure, a da me to interesuje, mislim da ne bi bilo problema da i to doznam”.

Predstavnici civilnog sektora misle da građani nisu dovoljno upoznati sa Zakonom o pristupu javnim dokumentima.

“Mislim da građani nisu upoznati sa samim proces traženja informacija, a postoji i neka vrsta straha i nezainteresovanosti”, smatra Dušan, civilni aktivista iz Severne Mitrovice.

“Moje mišljenje je da je to jako bitan proces. To je jedna od glavnih stavki u procesu učešća građana, tj.javnog mnenja u procesu donošenja odluka. Mada, ne znam koliko je naša sredina i ljudi koji žive u njoj zaista zainteresovani za to. Smatram da veoma mali broj ljudi zna kakva su njihova prava kada govorimo o pristupu javnim dokumentima. Mislim da kod nas i dalje vlada mišljenje da vlast, u ovom slučaju opština, ne moraju ništa da dele sa javnošću i da sve što oni rade je obavijeno velom tajni. To stvara utisak da ja ili neko drugi, mi obični građani, ne možemo nikako da utičemo na vlast i zašto bi se onda time zamarali? Mada, moram priznati da nije samo nezainteresovanost i neznanje građana u pitanju, postoji i strah. Ljudi razmišljaju da li je uopšte bezbedno da traže dokumenta na uvid i da li to može da im dodatno iskomplikuje život? Za sebe lično mogu da kažem da sam delimično upućen u pristup javnim dokumentima, ali da do sada nisam čuo da je naša opština organizovala neki vid javne kampanje i da ljudima objasni i približi ovu problematiku”, ističe Stefan, ekonomista iz okoline Severne Mitrovice.

U zgradi Opštine Severna Mitrovica nigde na vidljivom mestu ili na oglasnoj tabli nema nikakvog obaveštenja o mogućnosti uvida u javna dokumenta, niti kako bi građanin mogao da preda zahtev. Posle upućenog zahteva, iz kabineta šefice administracije Adrijane Hodžić, potvrdili su mi da ove godine, do sada nisu imali nijedan zvaničan zahtev za uvid u javna dokumenta, ali ni prethodne, a ni 2016. godine.

Kako se precizira u samom Zakonu o pristupu javnim informacijama, lokalne samouprave bi trebaloda imaju i službenike pri jedinici za javno informisanje koji su zaduženi za davanje informacija.

U Opštini Severna Mitrovica rade dva službenika zadužena za pristup javnim dokumentima i to pri Odeljenju za javno informisanje.

Nepostojanje službene veb stranice Opštine Severna Mitrovica dodatno otežava sam proces, jer ne postoje dostupne informacije.


Institucija Ombudsmana i pristup javnim dokumentima

“Zakon o pristupu javnim informacijama obavezuje Instituciju Ombudsmana, ne samo da odgovori zahtevima za pristup javnim dokumentima, već i razmatra žalbe koje su odbijene ili zahteve na koje nije odgovoreno. Žalbe se tretiraju nepristrasno, poverljivo i profesionalno, shodno načelima na kojima je utemeljena i funkcioniše institucija Ombudsmana, kao nezavisna institucija. Kao institucija, podstičemo svakog pojednica da preko zahteva za pristup javnim dokumentima bude deo javnog života”, navodi se na zvaničnoj veb stranici ove institucije.


Jelena Simić


Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora, Jelene Simić i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a i UNK-a.
(Tekst je nastao na osnovu istraživanja autora u okviru samostalnog projekta i nije rad novinara redakcije GračanicaOnlajn.)

TEKST BEZ NASLOVA O LJUDIMA BEZ IMENA

Nedavno je na groblju u Štimlju, bez ikakve oznake, imena i prezimena, sa plastičnom flašom u koju su ubačeni samo lični podaci, i koja je položena kraj tela u pogrebni sanduk, sahranjena Srpkinja R.S. iz Jagodine, štićenica Centra za rehabilitaciju i ntegraciju psihijatrijskih bolesnika u Štimlju, pedesetak kilometara od Prištine.

Više „TEKST BEZ NASLOVA O LJUDIMA BEZ IMENA“

Važno je da Srbi ostanu ovde jer Kosovo je Srbija – poručio Kristijan Ronberg iz Danske

Sledeći priču svojih prijatelja o narodu srpskom i svetinjama na Kosovu i Metohiju, u južnu srpsku pokrajinu, prvi put se 2009.g odine uputio Danac, Kristijan Ronberg iz Kopenhagena.

Više „Važno je da Srbi ostanu ovde jer Kosovo je Srbija – poručio Kristijan Ronberg iz Danske“

Momci iz Gračanice, uz pomoć Opštine Kamenica, pomažu Snežani Mladenović da dobije vodu

Primer mladića iz Gračanice i službenika opštine Kosovska Kamenica najbolji je dokaz kako se uz malo volje i ljudskosti može uraditi mnogo, ali i da odnos građana i vlasti može i te kako da funkcioniše na dobrobit čitave zajednice.

Više „Momci iz Gračanice, uz pomoć Opštine Kamenica, pomažu Snežani Mladenović da dobije vodu“