Остаци Велетина су данас угрожени честим прекопавањем које врши локално становништво у потрази за “скривеним благом”, о којем су слушали од својих предака.
Категорија: Репортаже
Репортаже
Покољењима треба оставити оно што је наслеђено
„Лако је отићи, али шта ћемо са гробљима и гробовима“, пита се Максимовић, додајући да је најлепше живети тамо где си рођен.
Призрен: „По нашој вери, даће нам се“
Три Бистрице, на свакој по један град, у сваком се Срби могу пребројати на прсте две руке. Призрен, Пећ и Дечани, у којима су неке од најлепших српских светиња. У сва три града, више монаха, монахиња и свештеника, него верника. Али, то је знак да цркве и мансатири, свештенство и монаштво, очекују протерани српски народ да се врати, обнови порушена огњишта и испуни црквене и манстирске порте. У Призрену, престоници моћног царства којим столоваше цар Стефан Душан, граду са девет српских светиња, поново се распламсава жар српске духовности. У Богословији се поново чује песма богослова, а у саборном храму Светог Ђорђа, литургију служи млади свештеник Слободан Ђорић, који је са супругом Зораном и двојицом синова, живи у парохијском дому.
Готовуша, село вековања, традиције и појања
Крст на узвишењу Чука заштитно обележје је овог села. Најзаслужнији за развој туризма на Шар-планини био је Стојко Добросављевић из Готовуше, док је учитељ и просветитељ Рајко Урошевић у многоме задужио народ овог краја.
Поруке љубави из Високих Дечана
У манастиру Високи Дечани, прослављена је ктиторска слава уз поруке љубави, вере и доброчинства. На дан Светог Стефана Дечанског-Мратиндан, у порти светиње, окупило се преко 1500 верника са Косова и Метохије, централне Србије и из земаља у региону. Свету литургију, служио је митрополит Хризостом дабро-босански, са епископима, захумско -херцеговачким Атанасијем и рашко-призренским Теодосијем, уз саслужење око четрдесет свештенослужитеља из неколико епархија и уз појање дечанских монаха и призренских богословаца.
Бинач: Српски векови срушени у једном дану
Језа, неверица и туга. Шта друго осим тога може човек да осети када на делу успона од Косовске Витине према Бузовику, угледа само гомилу камења на узвишењу где се некада уздизао манастир Светих Архангела Михаила и Гаврила? Манстир у Бузовику, који су овдашњи Срби због близине извора Биначке Мораве, звали још и Бинач, датира из 14. века. Преживео је Турке, многе зулуме, страдања и ратове, али није овај последњи 1999. године. Било је то место спокоја, сабирања, саборовања и чувања вере Срба из Горње Мораве.
Ораховац, место где метак више не убија, убијају успомене
У Ораховцу, око 300 Срба, сабили се у пречнику од 300 метара, чувајући своје, оно мало што је остало, што није продато или узурпирано. „Оно наше што некад бејаше“, реченица је коју Ораховчани понављају.
Више „Ораховац, место где метак више не убија, убијају успомене“
Готовуша, место где песма још увек додирује небо
Одјекује песма из мушких грла и даље од села се чује, до првих малињака, ораница под кукурузом и ливада омеђених шарским пропланцима.
Најстарији мештанин Сиринићке жупе: Богатство нису године, већ потомци и наследници
„Велика је то сила која се увек брани, она више неће да дозволи да јој непријатељи дођу на кућни праг“, прича деда Риста и подиже кажипрст руке у ваздух, као кад учитељ пред разредом изговара нешто јако важно што треба да се упамти.
Више „Најстарији мештанин Сиринићке жупе: Богатство нису године, већ потомци и наследници“
