Економска ситуација у општини Грачаница: потребна стратегија, добре идеје и субвенције

Према подацима косовске агенције за регистрацију предузећа, током пандемије корона вируса, на Косову је затворено 761 предузеће, претежно она која послују у сектору велепродаје, малопродаје и угоститељства, али и предузећа која се баве производњом, грађевинарством, па чак и инфомисањем и комуникацијама. Та предузећа су запошљавала преко 1.360 радника, међутим по незваничним подацима, без посла је за време пандемије остало око 20.000 људи, а због погоршања епидемиолошке ситуације, тај број ће се повећати. Тачни подаци о броју активних и затворених фирми на територији општине Грачаница још увек не постоје.

Више „Економска ситуација у општини Грачаница: потребна стратегија, добре идеје и субвенције“

И пре и за време пандемије, млади одлазе из општине Исток

У општини Исток данас живи око 700 Срба, педесетак у самом граду, а остали у 18 околних села. Прво место на Косову, у које су се Срби вратили је Осојане, административни, културни и политички центар живота источких Срба. Као и свуда, и у општини Исток је ситуација ванредна због пандемије корона вируса, али мештани се надају да ће и ово проћи, јер како рече једна старија мештанка Осојана, свако зло прође, даће Бог.

Више „И пре и за време пандемије, млади одлазе из општине Исток“

Роми у Грачаници желе само живот достојан човека, ни мање ни више

У Грачаници, у такозваној Ромској махали, живе и Срби и Роми. Насеље је на самом изласку из Грачанице, поред магистралног пута Приштина – Гњилане. Улице су асфалтиране или поплочане каменим коцкама, а куће су шаролике, од новоизграђених великих и лепих, до страћара за које помислите да ће се срушити сваког момента. Роми у Грачаници живе већином од социјалне помоћи влада Србије и Косова, дечијег додатка који добијају из Београда, деца се школују по програму Министарства просвете Републике Србије, а и лече се у здравственим установама које функционишу у систему српског Министарства здравља. Незадовољни су својим статусом, кажу, јер их се надлежни сете углавном за Дан Рома или пред изборе. У време епидемије корона вируса, ионако нагомилани проблеми су још већи, а представници, и косовских и српских институција су их ретко обилазили, као и међународне организације.

Више „Роми у Грачаници желе само живот достојан човека, ни мање ни више“

Ката и Стана: Срамота је да земља остане “батал”

У општини Клина, у селу Доњи Петрич, живи Ката Грујић. Иако је једина Српкиња у селу и већ у поодмаклим годинама, иако има здравствених проблема, али и проблема са непознатим лоповима, каже да нема намеру да иде из свог села док је жива. И Стана Пантић, једна од петоро Срба у селу Дуге Њиве, дане проводи потпуно сама али, како каже, не постоји сила која би је отерала са кућног прага.

Више „Ката и Стана: Срамота је да земља остане “батал”“

Мештани Ранилуга: Корона нас је уплашила, али и зближила

Када кренете из Гњилана према Каменици, са обе стране магистралног пута, у плодној моравској равници, протежу се села општине Ранилуг, укупно 13 са српском већином и два насеља у којима живе Албанци. Плодна земља, вредни мештани, ниједан педаљ земље не остављају необрађеним. Миран крај, без међуетничких сукоба, људи живе и сарађују међусобно. За време епидемије COVIDA-19, кажу, живот људи на целом свету се изменио, па и мештана општине Ранилуг.

Више „Мештани Ранилуга: Корона нас је уплашила, али и зближила“

Породица Бајрами из Гњилана, тешко је, да теже не може бити

Маргинализација, како од стране локалних, тако и од стране централних институција, али и недовољна брига међународне заједнице, стереотипи, лоши економски и нехумани хигијенски услови, реченица је која описује живот Рома у Гњилану, и пре и за време пандемије корона вируса. Као нажалост и већина Рома и осмочлана породица Бајрами преживљава у условима који нису достојни човека 21. века, а помоћ је ретка или је уопште нема.

Више „Породица Бајрами из Гњилана, тешко је, да теже не може бити“

Жалбе Срба из Кузмина не чују представници ни српских, ни косовских институција

Косовска енергетска корпорација врши истраживања о новим налазиштима угља у атару села Кузмин, у Општини Косово Поље и на приватним засејаним њивама. Како сазнајемо, биће ископано 190 рупа дубине 200 метара. Кузминчани нису дали сагласност за улазак на њихове њиве, нико им је није ни тражио, а и поред протеста и жалби и српским и косовским институцијама, ископавања се настављају. Мештани, забринути за своје здравље, безбедност и имовину, кажу да ће бити принуђени и на радикалније мере.

Више „Жалбе Срба из Кузмина не чују представници ни српских, ни косовских институција“

Спас из канџи насилника

Очекивања да ће се насилник променити, трпљење због економске зависности и “страх од околине”, чести су разлози због којих жена не напушта насилника већ дозвољава и психичко и физичко малтретирање. Такав је случај и са нашом саговоницом М.М. из једног града на северу Косова. Иницијали нису стварни, али је њена судбина и те како стварна. Годинама је наша саговорница трпела психичко и физичко малтретирање и одлучила да се спаси из канџи насилника тек када је осетила да више нема снаге и да ће и она да постане насилна, а можда чак и убица. Више „Спас из канџи насилника“

„Изгорена“ бака Ружа из Пасјана

„Таман сам се подамила, па изађох мало на сунце, а ти викаш. Ето ја опанце на босе ноге обух, срамота ме“, прича на прелепом моравском дијалекту, више за себе Ружа из Пасјана, док ми отвара велику капију да уђем. Додаје да јој гости, који нису баш чести, углавном долазе на капиџик, јер ову велику капију држи закључану.

Више „„Изгорена“ бака Ружа из Пасјана“

Села и засеоци у Општини Нобо Брдо кубуре са водом за пиће. Локална самоупава на корак до решења проблема

Села и засеоци у Општини Ново Брдо, која се водом снабдевају из црпне станице у Доњем Макрешу, са првим летњим врућинама остају без воде. Мештани тврде да су искључења ненајављена и непланска, док из локалне самоуправе поручују да ће проблем бити решен куповином још једне црпне пумпе.

Више „Села и засеоци у Општини Нобо Брдо кубуре са водом за пиће. Локална самоупава на корак до решења проблема“