Život na manjinski način u Severnoj Mitrovici

U Severnoj Mitrovici živi blizu 2.000 Albanaca, u naseljima Brđani, Mikronaselje, Tri solitera i Bošnjačka mahala, kao i u selu Suvi Do. Nezaposlenost jeste najveći problem Albanaca ovde, ali i svih građana Kosova. Povratak raseljenih je još jedan od problema, ali rovita politička situacija na Kosovu, koja se najviše odražava na Severnu Mitrovicu, utiče i na povratak, kao i na uspostavljanje poverenja između Srba i Albanaca. Otvaranje glavnog mosta na reci Ibar, Albanci doživljavaju kao konačnu potpunu slobodu kretanja, dok Srbi misle da će to ugroziti njihovu bezbednost.

Continue reading „Život na manjinski način u Severnoj Mitrovici“

Život na manjinski način u opštini Zubin Potok: Čabra i Zupče nisu započeli rat

Opština Zubin Potok obuhvata 64 sela, a u selu Čabra, koje je u sastavu ove opštine od 1986. godine, žive isključivo Albanci. Tačan podatak o broju stanovnika u Čabri nema, a u selu je izgrađena kompletna infrastruktura, nova ambulanta, škola, policijska stanica i administrativna zgrada. Nezaposlenost je najveći problem meštana Čabre, a međuetnički odnosi su uglavnom dobri. Meštani ne plaćaju ni struju ni vodu, kao i ostali stanovnici četiri opštine na severu Kosova.

Continue reading „Život na manjinski način u opštini Zubin Potok: Čabra i Zupče nisu započeli rat“

Albanska sela u opštini Leposavić: Nit’ na nebu, nit’ na zemlji, ni severno, ni južno

„Pišite kako su nas svi zaboravili, i centralne i lokalne vlasti. I Bog nas je zaboravio. Samo mafijaši i političari na Kosovu dobro prolaze. Sa jedne strane sever, sa druge jug, a mi smo negde na sredini i ne znamo kome pripadamo.“

Continue reading „Albanska sela u opštini Leposavić: Nit’ na nebu, nit’ na zemlji, ni severno, ni južno“

Višnja iz barake – Kad sudbina ošamari

„Komisija za nestala lica mi je dala neke kosti, ko zna čije. Tražila sam da vidim lobanju, a oni su me pitali, zašto? Htela sam da vidim zube, jer znam zube svoga muža, imao je karakteristične…Rekli su i da je sve polomljeno, tako da ja ne verujem da je to moj muž!

Continue reading „Višnja iz barake – Kad sudbina ošamari“

Srbi iz Ljubožde ponovo kod kuće

U selo Ljubožde kod Istoka, vratilo se trinaestoro Srba, prognanih iz tog mesta 1999. godine. Od 42 srpske kuće, koliko ih je bilo u selu do 1999. godine, samo tri nisu srušene. Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Dalibor Jevtić, dočekao je povratnike i obećao im hitno renoviranje i izgradnju kuća. Dok im se ne izgrade kuće, povratnici će se smestiti ili pod šatore, ili u seoski školski objekat, koji je takođe ruiniran. Sredstva za izgradnju i rekonstrukciju kuća, obezbedilo je Ministarstvo za povratak i zajednice u Vladi Kosova.

Continue reading „Srbi iz Ljubožde ponovo kod kuće“

Tamo gde su Albanci manjina – opština Zvečan

„Pre rata je bilo 80 kuća, a sada manje od 30. Odlaze ljudi zbog posla“, priča nam osamdesetdvogodišnji Hajrulah Peci, koji u čisto albanskom selu Žaža, u opštini Zvečan, na severu Kosova, živi sa dvojicom sinova i njihovim porodicama. Tu su i njegova dva brata sa porodicama. U ova sela retko ko navraća, čak ni novinari, a zaobilaze ih i političari. Mešttani kažu da se Srbi i Albanci u albanskim selima slabo mešaju. Srbi jedino navraćaju u selo Lipe gde se izdaju kosovska dokumenta.

Continue reading „Tamo gde su Albanci manjina – opština Zvečan“

Kućo moja, čađavu ti gredu…

„Gde da mi dođe dete, pašće mu grede na glavu“. Majka Radmila kroz plač kaže da bi se odrekla te kosovske socijale, samo da joj neko pomogne da popravi kuću, da za života vidi da unučad imaju gde da legnu bez straha da će im se dedina kuća srušiti na glavu.

Continue reading „Kućo moja, čađavu ti gredu…“

Priština, grad u koji Srbi odlaze na rad i u šoping, ali izbegavaju da tu žive

Pre oružanih sukoba, u Prištini je živelo više od 40 000 Srba, danas ih je jedva tridesetak. Bar deset puta je više onih koji rade u međunarodnim i kosovskim institucijama u glavnom gradu. Ispred prodavnice, devojka „kao da je izašla iz nekog modnog časopisa, „Ne znam srpski, ali izvolite, ako ste mušterija, sporazumećemo se“.

Continue reading „Priština, grad u koji Srbi odlaze na rad i u šoping, ali izbegavaju da tu žive“

Tri diplome, nigde posla nema

Stanin muž je kidanpovan kada je imala 35 godina. Ostala je sa troje dece, od sedam, 11 i 13 godina, koje je školovala i vaspitavala sa platom medicinske sestre. Aleksandar, Goran i Gordana Popović su nezaposleni, iako su sve troje visokoobrazovani.

Continue reading „Tri diplome, nigde posla nema“

Donja Brnjica: Džabe asfalt, rasveta i trotoari, od toga se ne živi

„Nekada je u vlasništvu Srba bilo blizu 400 hektara zemlje u ataru sela Donja Brnjica. Sada je ta površina prepolovljena“, kaže nam Nenad Miladinović, odbornik u Skupštini opštine Priština. Seoska ambulanta, koja radi po zdravstvenom sistemu Republike Srbije, ima zubarsku stolicu, u selu živi diplomirani stomatolog, ali ne može da radi jer je na snazi odluka Vlade Srbije o zabrani zapošljavanja u državnoj službi. Posla nema, obećavaju ga i jedni, i drugi pred izbore, i kosovske, i srpske, kažu meštani Donje Brnjice. Zbog brze vožnje kroz selo i nepoštovanja ograničenja brzine, meštani traže video nadzor.

Continue reading „Donja Brnjica: Džabe asfalt, rasveta i trotoari, od toga se ne živi“