Помирење кроз процес транзиционе правде: ко има предност, помирење или истина?

Постоји она народна која гласи да лаж два пута обиђе свет док истина пронађе пут. За манипулацију и искривљивање истинe, када су стратешки циљеви у питању, свет зна од памтивека, тако да ништа епохално сада није написано.  Историчари, ратни стратези, политиколози, геополитичари, правници, статистичари, аналитичари, социолози, филозофи, многу су се овим питањима бавили у својој каријери или бар током студија и ствар, да не кажем лаж, довели до савршенства, односно, истину до њеног самоискривљивања, тако да је и она сама поверовала да је постала лаж.

Пише: Иван Миљковић

Теорију манипулације широким народним масама, Ноам Чомски је довео до савршенства, тако да онима који имају очи да виде, уши да чују и разум да расуђују, све може да буде јасно као дан. Они други, против којих су средстава манипулације уперена, неће разликовати манипулацију од истине, чак ни онда кад се са истином доживе чеони судар.

Публиковање истине, као и њено документовање, пресудно је важно за један народ. Тиме се ствара неисцрпна научна грађа, али и помоћ за будућа поколења, која изнад свега имају право и тапију на истину за коју се треба борити. Будућа поколења би требало да буду њени чувари, попут чувара вечитог огња или извора живота. Све то изречено и стављено на папир заиста лепо звучи,  али како ствари стоје у пракси? Колико реалност затвара очи пред истином? Шта је права истина? Од кога ћемо је сазнати? Има ли смисла инсистирати на истини у постконфликтном друштву, дубоко огрезлом у корупцију? Да ли смо после две деценије спремни за помирење, за опроштај или за истину, ма каква она била? Јесмо ли превише чекали на њу? Да ли се закаснило и са једним и са другим процесом? И на крају још једно питање, попут оног шта је старије кокошка или јаје: до чега ћемо прво доћи, до истине или помирења?

  1. Медији у процесу помирења и откривања истине

Брзо, кратко, јасно, истинито, овом се максимом користе многи медији, желећи да ставе у први план своју уређивачку политику, стављајући до знања кориснику колико им је она на првом месту. Међутим, позната крилатица данас има окрњено значење, остало је брзо, кратко и јасно, а истина је постала најподводљивија категорија. Она је у међувремену подведена под „спин“, под тако добро увежбану и прихваћену реч која се код нас „ушуњала“ из енглеског говорног подручја и одлично се примила код већине уредника многих медија. Дисциплина скретања пажње јавности са важне ствари на неку другу мање важну или чак и неважну, чиме се помаже креаторима наших судбина да прикрију или остваре свој план, врло лако је постала применљива у многим медијима.

Колико медији спинују, подгревају или распаљују косовско буре барута, примера је много. Један од њих је и извештавање о примерима појединачне предаје посмртних остатака пронађених или убијених особа, како би се тиме избегла сумња да је било масовних убистава или гробница.  Двадесет година касније ти исти медији убирају плодове свог минулог рада и креирања јавног мњења по вољи владајућих политичких елита.  Сада уместо о злочинима, медији извештавају о корупцији, бежању омладине са Косова, с тим што у избегличкој колони више нису само Срби већ и разочарани млади Албанци. Сви заједно, уједињени у катастрофалној соц-економској ситуацији одавде беже трбухом за крухом јер на западу ,,сунце лепше греје,, ,нуде се квалитетнији услови образовања, запослење и примања о којима овде може само да се сања.

Када већ 20 година након конфликта имате све, осим онога што једно друштво чини здравим и стабилним, подсећање на „страхоте прошлости“, притом јасно избегавајући да се пише о томе да налогодавци нису пронађени нити одговарали за почињена убиства и злочине, не можете очекивати да се у таквим условима стекне поверење у изиграну правду и правни поредак. Медији, а и политичке елите одлично знају да скретање пажње јавности са појава које унишавају друштво у целини на вечито питање дежурног кривца за све жртве на Балкану, имају одличну прођу код јавног мњења.  Што су злочини представљени сликовитије (ко још мари за новинарски кодекс),  то је учинак на јавно мњење снажнији, а услуга која се притом чини властима, вреднија труда. У таквој атмосфери говорити о помирењу, једнако је труду прављења куле од песка уз саму обалу мора.

Иако је било покушаја да се два новинарска удружења која делују на Косову, албанско и  српско прибилиже и сарађују, осим спорадичних случајева, што би могло имати констуктиван утицај на процес помирења, истинска сарадња се никада није догодила.

  1. Ко треба да буде покретач иницијативе за помирење и који модел треба применити?

Сложили би се да је улога медија у процесу помирења од огромне важности, али масмедији, нажалост више нису на линији чувара и заштите интереса грађана, већ политичких елита. На питање ко после две деценије покреће иницијативу за помирење између Срба и Албанаца и коме она може бити у интересу, одоговор се намеће сам по себи, то су политичке елите које су пристуне на овим просторима, последњих 30 година. Помирење на којем се нарочито инсистира једанаест година од проглашења косовске независности, а које се на терену не види, може се једино сматрати неискреним, политички прорачунатим и унапред осуђеним на неуспех, у овом моделу који се примењује, а који највише одговара тим истим,политичким елитама.

Из свега наведеног, помирење у оваквим околностима одговара само поменутим отуђеним елитама којима у овом тренутку, због неких виших циљева одговара да се на овом рањивом подручују „не таласа“.

Сада, када су стасале младе послератне снаге на обе стране, треба их наводити да креирају политику помирења и изградње добросуседских односа. План је више него очигледан, створити оно што су и Срби и Албанци већ имали. Додуше, тада су њихови дедови живели у држави која се другачије звала и чија је површина била  много, много већа. Сада само треба уверити обе стране да се у постојећим условима, треба помирити и гурнути под тепих све оно што је било лоше, што је основна логичка грешка оваквог модела. А лошег је, да будемо искрени, било и на једној и на другој страни, рат никоме није донео ништа добро и никога није оставио без жртвава, губитка драге особе, имовине.

Када се покрене разговор о помирењу, сви се слажу да је то дуготрајан процес у који обе стране треба да уложе максималне напоре, превазиђу терете прошлости и крену изнова. Као синоним за терет из прошлости обично се апострофира година 1998. и 1999. Као да се неке друге године нису догодиле, међутим, многи историјски догађаји с краја 18. века до данас итекако утичу на односе два народа. Како ћемо доћи до помирења ако важне историјске догађаје гурамо под тепих? Како ћемо говорити о последицама, а узроке занемаривати?

Они који би да се похвале тиме како су решили косовски Гордијев чвор помињу моделе помирења које се догодило између Француске и Немачке, или Пољске и Немачке које су, како нас званична историја учи, биле у рату. Са историјског аспекта и са хумане, филантропске позиције, за коју смо, желим да верујем, сви опредељени, рекли бисмо да је у реду да се две зараћене стране измире, али постоји једна правна чињеница над којом се треба замислити. Француска и Немачка, као и Пољска и Немачка, до рата су биле две суверене државе. Дакле, догодио се напад једне суверене државе на другу.  На Косову имамо сукоб који се десио у много комплекснијим правним и политичким условима, који и дан данас утичу на сам процес помирења.

Са општег плана, спустимо се на појединачни. Може ли помирење да се догоди на појединачном плану? Може ли комшија Албанац да се измири са комшијом Србином без ичијег посредовања? Верујемо и живимо у нади да је то могуће али свакако се сви на Косову слажемо да је то животна, свакодневна и историјска нужност ако желимо да живимо једни са другима а не једни поред других.


Политичари су они који подгревају ситуацију и тачно је да они имају великог утицаја на националну свест, али није све ни до њих, нешто је и до народа. Гладном се не хвалиш о богатој трпези коју су приредио у свом дому, болесном о томе да је смрт једини лек за њега, детету се не даје пушка.

У људској природи је да воли а не да мрзи, да тежи складу и помирењу са свима. Човек је биће из природе, а природа тежи са ствари врати у првобитан положај, тамо где је природна равнотежа дубоко нарушена. Обе стране знају да је мржња болест духа, погубна за човека. Вера учи да треба опростити. Опростити зло велика је ствар и надчовечански напор. А напор се мора учинити ако је и једној и другој страни стало да деца живе у миру. На све то треба мислити, али морамо да знамо да руке које су те храниле, а које си поломио могу да опросте, али више не могу да грле као што су грлиле.


Текст је написан у склопу пројекта који спроводи НВО Центар за мир и толеранцију у партнерству са НВО ИНТЕГРа из Приштине и ПАКС-ом (PAX) из Холандије.


 

Списак чланова ОВК које „чека“ врућа столица у Хагу

Специјално тужилаштво је до сада, према наводима медија, испитало око 300 особа у вези са наводима о ратним злочинима описаним у извештају Савета Европе који је саставио Дик Марти о злочинима ОВК на КиМ. Више „Списак чланова ОВК које „чека“ врућа столица у Хагу“

Албанци у националним ношњама и албанском заставом уочени код зидина цркве у Свачу

На остацима древног храма Светог Јована Крститеља у Свачу надомак Улциња, чијим зидинама се не дозвољава приступ свештентву Митрополије црногорско-приморске, појавила се група Албанаца обучених у националну ношњу, са албанским заставама, капама и рукама раширеним у симбол „велике Албаније“.

Више „Албанци у националним ношњама и албанском заставом уочени код зидина цркве у Свачу“

Трибина Центра за мир и толеранцију: Да ли је истинско помирење између Срба и Албанаца могуће?

Иницијатива за помирење између Срба и Албанаца на Косову не може доћи из средњег нивоа власти, већ од оне која има регионални утицај. У питању је дугорочни процес, а да би се стигло до његове финализације, претходно је потребно да се решимо терета 90- тих година прошлог века, прихватимо да је било жртава на обе стране, али и злочинаца и индивидуалаца, који злочине починили у име свог народа.  Како би се стигло до политичког, духовног или историјског помирења, за почетак би требало кренути од економског помирења, које би било основа за наставак даљих процеса. Помирење између Срба и Албанаца на Косову и Метохији не може се примењивати по моделима који су већ опробани између Француске и Немачке или Пољске и Немачке, јер је то био сукоб између две суверене државе. На Косову смо имали сукоб унутар једне територије и аутномне области, која је мимо свих међународних правила бомбадована и отет јој је део територије који је касније стављен под међунарони протекторат. Помирење мора почети са мирко плана, између обичних грађана, комшија Срба и Албанаца, па се онда пренети на макро план, јер велики политичари својом запаљивом реториком само могу да погоршају ствари и покваре све. Ово је закључено након трибине „Како креирати социјални и политички контекст на Косову, који може довестри до помирења у тренутним условима“.  Трибину у Грачаници организовао је Центар за мир и толеранцију (ЦПТ).

Више „Трибина Центра за мир и толеранцију: Да ли је истинско помирење између Срба и Албанаца могуће?“

Истраживање: Трећина ученика осмих разреда ове године ће напустити своје домове како би уписала неку од школа ван Косова

Велики број младих Срба из централног Косова и Косовског Поморавља жели да средњошколско, али и високо образовање, због безбедности и квалитетнијих услова живота и школовања настави широм централне Србије. Међутим, забрињавајући је податак да више од 32 % анкетираних ученика нема намеру да се по завршетку школовања врати на Косово и Метохију. Ово су показали подаци истраживања „Тиха миграција младих из српске заједнице“ које су обавиле Мрежа за грађански активизам (МГА) у сарадњи са Комуникацијом за развој друштва (ЦСД) из Грачанице. Резултати извештаја представљени су на трибини која је одржана у Центру за грађански активизам (ЦЕЦ) у Грачаници.

Више „Истраживање: Трећина ученика осмих разреда ове године ће напустити своје домове како би уписала неку од школа ван Косова“

Православну цркву у Новом Брду, у народу познату као Стара Митрополија, Албацни представљају као католичку

Остатке православне Цркве Светог Николе у Новом Брду приштинске власти претварају у тробродну базилику што је велики фалсификат, упозорава др Марко Поповић, коаутор монографије посвећене тој цркви. Део конзерваторских радова је већ изведен, а на табли испред градилишта, тврди Поповић, приказан је пројекат обнове који нема везе са стварним стањем. Више „Православну цркву у Новом Брду, у народу познату као Стара Митрополија, Албацни представљају као католичку“

Ново Брдо: Албанци напали Србе због земље

Двојица Срба задобила су лакше повреде када су их  уз претњу пиштољем напала тројица Албанаца недалеко од села Прековца у општини Ново Брдо. До овог инцидента је, према речима нападнутих Срба, дошло јер један од њих није пристао на уцену и није хтео да прода њиву, јавио је РТК 2.  О инциденту је обавештена Косовска Полиција, која ради на расветљавању случаја.

Више „Ново Брдо: Албанци напали Србе због земље“

Кадри Весељи на северу Косова: Институције поступају по закону на читавој територији Косова

Председник Скупштине Косова Кадри Весели обишао је данас своје сународнике у Зубоном Потоку  на Северу Косова и у разговору са тамошњим Албанцима рекао да ће косовске институције увек бити блиске њима и неће дозволити било какву провокацију од стране било кога. Грађанима на северу је поручио да ће сви они који су починили злочин, без обзира на грешку коју носе, одговорити. пред законом.

Више „Кадри Весељи на северу Косова: Институције поступају по закону на читавој територији Косова“

Студенти Универзитета у Северној Митровици: Срби у заблуди, Албанци не прихватају истину

„Срби са Косова су у заблуди јер очекују да Специјални суд у Хагу, формиран за процесуирање ратних злочина припадника бивше Ослободилачке војске Косова, процесуира злочине над њиховим сународницима“. То је један од закључака петнаесторо студената Универзитета у Северној Митровици, учесника фокус групе коју је организовала Невладина организација „Центар за мир и толеранцију (ЦПТ)“ у Лепосавићу. Студенти су са пројектним тимом разговарали о функционисању поменутог Суда, уз констатацију да нису имали довољно тачних о информација о његовом мандату, за шта су углавном оптужили медије на српском језику који су недоволјно детаљно о томе извештавали, али и политичаре који су у својим изјавама били нејасни. Једина светла тачка је извештај Дика Мартија, који је по њиховом мишљењу реалан али, мисле српски студенти, људи које Марти спомиње, неће бити процесуирани. На дебати је такође закључено да се евентуални сведоци у случајевима који би се процесуирали у Специјалном суду не могу заштитити, да правде за српске жртве на Косову нема, јер и албански политичари и међународна заједница прикривају злочине и злочинце.

Више „Студенти Универзитета у Северној Митровици: Срби у заблуди, Албанци не прихватају истину“

Група од тридесетак Албанаца напала двојицу Срба у Бошњачкој махали

Седамнаестогодишњи Срби Л.М. и М.К. повређени су синоћ у Северном делу Косовске Митровице када их је у насељу Бошљачка махала напала већа група Албанаца, јавио је радио Контакт плус из овог града.

Више „Група од тридесетак Албанаца напала двојицу Срба у Бошњачкој махали“