Свечана академија поводом Дана Општине Грачаница

Свечаном академијом у Дому културе, завршена је прослава Дана Општине Грачаница. Академији су, осим градоначелника и запослених у Општини Грачаница, присуствовали представници Епархије рашко-призренске, представници страних амбасада и мисија на Косову, чланови Српске листе, гости из Суботице, Новог Сада и Берана, директори јавних предузећа, јавни и културни радници.

Више „Свечана академија поводом Дана Општине Грачаница“

Архимандрит Иларион: Враћајмо се Мајци Цркви, јер је она та која не дели, него сабира

У Грачаници прослављено Рођење Пресвете Богородице, у народу познатије као Мала Госпојина, слава Општине Грачаница. Свечану литургију је служио Архимандрит Иларион, уз саслужење монаштва и свештенства Епархије рашко-призренске, који је и предводио свечану славску литију улицама Грачанице.

Више „Архимандрит Иларион: Враћајмо се Мајци Цркви, јер је она та која не дели, него сабира“

Опстати на Косову са вером у Бога и Лазарев завет

Са заједничке свечане седнице косовске општине Грачаница и Скупштине града Приштина која функционише у систему Републике Србије, поручено је Србима да опстану и остану на вековним огњиштима, сложно и јединствено, са вером у Бога и Лазарев завет.

Више „Опстати на Косову са вером у Бога и Лазарев завет“

Два нова монаха у светој монашкој обитељи у манастиру Драганац уочи храмовне славе

Више стотина верника присуствовало је храмовној слави у манастиру Драганац, посвећеном Светом Архангелу Гаврилу. А у предвечерје славе, монашко братство је постало богатије за двојицу монаха, Јакова и Јоакима, који су монашки постриг примили од епископа рашко-призренског Теодосија.

Више „Два нова монаха у светој монашкој обитељи у манастиру Драганац уочи храмовне славе“

Архимандрит Иларион: Певали смо некад, још увек певамо

У манастиру Гориоч, код Истока, у Метохији, прослављена манастирска слава, Свети Николај Чудотворац. Свету литургију је служио архимандрит Иларион, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко – призренске, а резању славског колача присуствовало је око 150 Срба.

“Хеј равницо моја, земљо манастира,

Метохијо, најзад, души нађох мира.

Поново се вратих ја на твоју груду,

по белом сам свету ишао залуду.

Хеј Господе Христе, тебе једног знамо,

певали смо некад, још увек певамо.”

Овако је данас на празничном ручку у гостопримници манастира Гориоч, верном народу појао архимандрит Иларион, на дан када Српска православна црква (СПЦ) и њени верници обележавају празник посвећен преносу моштију Светог оца Николаја – Мирликијског Чудотворца. Присутни Срби су одговарали: “Господе помилуј”, певали и плакали. Певали су јер још увек има Срба у метохијској равници и плакали, јер их је сваким даном све мање.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.


Православни верници светог Николу сматрају борцем за Христову веру, победником против зла, а његово име значи народни победник. На данашњи дан, некада су све лађе, где год се налазиле, бацале своја сидра и до сутрадан нису пловиле, а морнари су се молили светитељу. Хришћани верују да Свети Никола својим посредовањем пред Господом помаже сваком ко му се са вером обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Према предању, управо је Свети Никола повратио вид слепом српском краљу Стефану Дечанском. Током векова, Свети Никола је постао један од најомиљенијих светаца и за њега се везују многи обичаји опстали из давнина. Преко 600 цркава, које припадају Српској православној цркви, посвећено је Светом Николају.


Свету литургију, архимандрит Иларион је служио уз саслужење свештенства и монаштва Епархије рашко -призренске у малој цркви манастира Гориоч, посвећеној управо Светом Николају.

“Наши храмови су мали као збегови, острвца истините вере где се народ сабира, али славом божанском су неуништиви. И у светом граду Јерусалиму, гроб Мајке Божје је мали, али то је светиња где се осећа сила живота неуништивог.  И гроб Христов јесте мали, јесте тесан, али из њега је засијала светлост целоме свету”, рекао је у пригодној беседи отац Иларион, позивајући Србе да долазе у цркву, да верују и да се моле.

“Ми треба да се сабирамо у овом храму који подсећа на брод којим се спашавамо, али који подсећа и на гробницу Христову из које је засијао живот.Такође, треба да се радујемо Васкрсењу Христовом и да не одлажемо живот за сутра, него да користимо сваки дан, а данас је дан спасења. Дан спасења није био јуче, неће бити сутра за нас, него је данас”, поручио је отац Иларион.

Фото ГрачаницаОнлајн

Монахиње кажу: „Прво је ову светињу саградио Свети Краљ, а потом започео Дечане.” И заиста, на камену и сада стоји запис из 1335. године. Држи се и опстаје древна светиња, путоказ и заштитник за Србе који су остали и за оне који долазе.

Игуманија Исидора, насмејана, после свете литургије и резања славског колача, поздравља госте. Драго јој је што још увек има ко да дође. А Миљојко из Ивањице каже да је срећан јер има ко да дочека госте у равној Метохији.

Ако смем да поредим, мати Исидора ме подсећа на упокојеног патријарха Павла – блага, скромна и срдачна. Питам, како се живи?

“Добро”, одговара и додаје да монахиње када имају потребе, оду до града и да немају проблема. Игуманија милује придошлу децу, а ја се питам хоће ли их и следеће године бити оволико?

Фото ГрачаницаОнлајн

Али наде има, рече у беседи отац Иларион, јер и после толико векова овде није замрла служба божја, а док је службе божје, опстаће и народ.

И Љубомирка Николић верује да ће Срби опстати и остати у равној Метохији. Љубомирка, која се вратила са мужем у свој стан у центар Истока, градића подно Мокре Горе, у коме је пре 1999. године, живело преко 6 000 Срба. Данас их је у граду дванаесторо, а у околна села се вратило нешто више од 500.

“Живим за тај дан када ће се моје комшије вратити у Метохију. Верујем да хоће и да ће нас следеће године у овој порти бити више него сада”, кроз сузе прича Љубомирка.

Фото ГрачаницаОнлајн

Душан Недељковић такође живи у Клини. Каже да је безбедност час добра, час лоша, али Срби навикли. Навикли су и да им прете и да им пале куће.

“Али, највећи проблем је што нема посла. Млади одлазе, родитељи за њима, све је мање народа. Најтеже је што се продају и имања и куће. Када продаш, готово је, повратка нема”, са мало наде прича Душан. Тридесетдеветогодишњи Светозар Репановић, из Осојана, села у које су се Срби најпре вратили после прогона. Живи од социјалне помоћи јер је имао саобраћајни удес и више није способан да ради. У Осојане се вратила трећина мештана, а највише га боли, како каже, када види да људи продају оно што је вековима припадало Србима.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Док слушам исповести Срба из Истока и околине, из порте манастира који се сместио на узвишењу Бела Стена, посматрам Исток. Град се види као на длану, а у даљини пуца метохијска равница. Она, о којој је појао архимандрит Иларион. Плодна, равна, напаћена, али опстаје. Манастире и цркве пале и руше, али они опет ничу из пепала и сакупљају Србе, метохијске, косовске, крајишке, шумадијске, ма где они живели.

А ове године, управо се сјатише Срби са свих страна како би узели славски колач и били домаћини на дан Светог Николаја, следећег 2018. лета Господњег. Уствари, Српкиње.

Мирјана Стојановић из Обилића, Милица Поповић из Грачанице, Соња Вуковић из Осојана, Горица Шћепновић из Краљева и Оливера Славковић из Београда, биће домаћице следеће године гостима који дођу у Гориоч, на дан летњег Светог Николе, како каже народ.

Фото ГрачаницаОнлајн

Девојке насмејане, примају честитке од прошлогодишњег колачара, Љубише Митића и његове породице. Љубиша је ове године славски колач донео из Бресја код Косова Поља, осамдесетак километара удаљеног од Гориоча. Следеће године ће се Оливера, Горица, Соња, Милица и Мирјана потрудити да ништа не недостаје славској трпези. Само да буде народа.

И док одлазим из манастира Гориоч, у ушима ми одзвања глас архимандрита Илриона, некада дечанског монаха, а сада игумана манстира Драганац у Косовском Поморављу:

“Пронађох Гориоч, Светог Николаја, задужбину српског мученика краља.

Поново се вратих под Синајску гору, хајде као некад, певајмо у хору,

Господе помилуј”


Манастир Гориоч је метох манастира Високи Дечани и налази се северозападно од градића Истока, на Косову и Метохији. Манастир у оквиру свог комплекса има цркву посвећену Св. Николи, манастирски конак и звоник. По народном предању, манастир је саградио Свети Краљ Стефан Дечански и посветио Св. Николи у знак захвалности за исцељење својих „огорјелих“ очију, по чему је манастир и добио име (горе очи – Гориоч).

Фото ГрачаницаОнлајн

Стара црква Св. Николе у Гориочу, из XIV века, није сачувана, а на њеним темељима је обнављана у XVI и XVIII веку, као и почетком XX века. У цркви се чува 11 икона сликаних у XVI, XVII и XVIII веку. Остале грађевине у манастиру: конак, звоник и чесма саграђени су касније.

У манастиру се чувала и библиотека средњовековних књига, са вредним рукописима из XIV и XV века, што је забележио руски путописац, конзул и историчар Александар Гилфердинг средином XIX века – 1856. године, када је неке од књига из манастирске библиотеке понео са собом у Русију. Ове књиге се данас чувају у Библиотеци града Петровграда у Русији.


Анђелка Ћуп

Грачаница: Обавеза свих Срба – незаборав 24. марта 1999. године

Осмнаеста годишњица почетка НАТО агресије на Србију и Црну Гору, обележена је у центру Грачанице. Парастос страдалима је служио архимандрит Иларион са свештенством Епархије рашко-призренске, уз присуство мештана Грачанице и околних села, градоначелника Грачанице, Владете Костића и председнице Скупштине општине, Бранкице Костић. Директор канцеларије за заједнице, Иван Томић, положио је цвеће на споменик страдалима у ратовима од 1914. до 1918. године, у своје и у име заменика косовског премијера Бранимира Стојановића. Представници српских и косовских институција такође су присуствовали парастосу.

Више „Грачаница: Обавеза свих Срба – незаборав 24. марта 1999. године“

Духовна трибина у Дому културе у Грачаници: Однос религије према родно заснованом, породичном и насиљу уопште у савременом друштву

Популациони фонд Уједињених нација, у сарадњи са Српском православном црквом и Домом културе „Грачаница“, организује духовну трибину са темом „Однос религије према родно заснованом, породичном и насиљу уопште у савременом друштву“.

Више „Духовна трибина у Дому културе у Грачаници: Однос религије према родно заснованом, породичном и насиљу уопште у савременом друштву“

У Липљану обележена Храмовна слава и Дан општине

У порти цркве Ваведења пресвете Богородице у Липљану, обележена је Храмовна слава. Свету литургију, служио је архимандрит Иларион уз саслужење пароха липљанског, протојереја – ставрофора, Срђана Станковића.

Црква није могла да се створи на силу јер у Богу не постоји насиље, рекао је у беседи архимандрит Иларион, обраћајући се мештанима Липљана и њиховим гостима, који су присуствовали литургији.

„Бог, иако је огањ који спаљује, он је љубав, Бог не бива тамо где се нарушава слобода. Једино на простору слободе, Бог може да дела тако да кроз срце људско пролази та одлука да ли ћемо да славимо Бога или не. У срцу људском се одвија борба између добра и зла. Али увек да знамо, браћо и сестре, да имамо мајку и госпођу на небесима, која је наша заступница и која слуша наше молитве. Тако је забележено и у Грачаници и у Дечанима, да она не одустаје у молбама своме сину, она моли и заступа нас грешне. Бог је милостив, али Бог ће доћи да суди, а мајка Божија моли само свога сина и посредује за свет, јер она је од света“.

Благосиљајући мештане Липљана и њихову цркву, архимандрит Иларион им је пожелео да опстану како би сведочили истину Божју:

„Браћо и сестре, и ми који смо нечисти и који смо грешни, сваки на свој начин, неко више неко мање, јер нема праведнога ниједног, не треба да клонемо у нади у Господа, у нади да ћемо да се дотакнемо, смирено, скрушено и са страхом скута хаљине његове, али са вером у љубав и доброту Божију и праштање Божије, са вером у свемоћ Божију. То је вера у коју су веровали наши преци који су зидали наше храмове и храм у коме сада служимо, то је вера са којом су они живели, то је вера коју су вековима чували и захваљујући тој вери су у страшним условима и на страшном месту постојали“.

Фото ГрачаницаОнлајн
Фото ГрачаницаОнлајн

У порти липљанске цркве, окупили су се мештани Липљана и околних села, којих је, нажалост, сваке године све мање. Од 4000 Срба, колико је 1998. године живело у граду Липљану, данас их има око 500. Живот им није лак и свакодневно доживљавају провокације. Непосредно уочи прославе њхове Храмовне славе, на кући која се налази у самој близини цркве, осванули су графити којима се велича такозвана Ослободилачка војска Косова.

„Све наше жртве које смо дали како бисмо очували српски траг у овом граду и како бисмо очували наше светиње, траже од нас да овде останемо. Никакви графити и претње злонамерних, неће нас уплашити“, поручио је парох липљански, Срђан Станковић.

Председник црквеног одбора у Липљану, Зоран Симијоновић, дочекујући госте, са поносом је показао и другу цркву, која се налази у истом дворишту, цркву Светих Флора и Лавра, која се средствима Агенције за развој Уједињених нација (УНДП), реновира. Ипак, брине се, јер како каже, људи одлазе:

„Имамо велико богатство. Поносни смо на ове наше цркве које смо и поред свих недаћа успели да сачувамо од рушења и 1999. и 2004. године. Али, тешко успевамо да сачувамо људе који одлазе. Тренутно имамо двадесетак младих брачних парова без посла и то је највећи проблем“.

Највећи проблем младих у граду Липљану, осим незапослености је слобода кретања, што је незамисливо за време у коме живимо, додаје деветнаестогодишњи Александар Сојевић.

„Тежак је овде живот, посебно за нас младе. Мало је Срба остало, немамо слободу какву би требало да имају сви људи света, ограничено се крећемо и тешко да овде можемо опстати“.

Фото ГрачаницаОнлајн
Фото ГрачаницаОнлајн

Председник Привременог органа општине Липљан, Златко Лазић, захвалио се Републици Србији и Канцеларији за Косово и Метохији, без чије помоћи Срби не би остали у овом граду.

„Мени је веома драго што се сваке године све више и више Срба, поготову мештана околних  села окупља на данашњи дан, јер је то знак да вера и традиција које су нас одржале и даље нас одржавају и то је још један знак сигурног опстанка и останка на овим светим просторима“, рекао је Лазић.

Храмовној слави су присуствовали и заменик  директора Канцеалрије Владе Србије за Косово и Метохију, Душан Козарев, начелник Косовског округа, Срђан Петковић, заменик косовског премијера, Бранимир Стојановић и градоначелник Грачанице, Владета Костић.

„Најтеже је нашим људима који су остали ван већински српских општина, најтеже је људима који су остали у градовима, а остало их је у траговима. Овај град и људи у њему, преживели су тешке изазове и за свако је дивљење храброст коју ти људи испољавају и остају да овде и даље живе. Колико год будемо могли да помогнемо и да се заједно боримо како бисмо истрајали, то ћемо радити и даље, али је сигурно да остаје горак укус на оно колико нас је некада било, и у овом и у другим градовима, а колико нас има данас“, рекао је Стојановић, изразивши наду да ће доћи и тај дан да Срба на Косову буде једнога дана и више него што их је некада било.

Гости пароха липљанског, били су и представници турског КФОР-а и других међународних организација, представници Косовске полиције, али и Ведат Сахити, главни саветник косовског муфтије.  После свете литургије, у Дому култире у Доњој Гуштерици, одржан је пригодан културно – уметнички програм поводом Дана општине Липљан.


Црква Ваведења пресвете Богордице у Липљану је сазидана крајем 13. и почетком 14. века, а претпоставља се да је њен ктитор неко из породице Немањића. Ископавањима које је вршио Институт за заштиту споменика културе Србије, од 1954. до 1958. године, око цркве су пронађени темељи две базилике, једне старохришћанске, а друге позновизантијске.


Анђелка Ћуп