Više od šest milijardi dinara za projekte u srpskim sredinama na KiM

Vlada Srbije je usvojila tri zaključka – o potrebi dugoročnijeg pristupa investicionim ulaganjima na KiM sa većinskim srpskim stanovništvom, pripremi izrade nacrta zakona kojim će se urediti pitanje finansijske pomoći i opredeljivanju 300 miliona dinara za početak finansiranja nekih od projekata, rekla je premijerka Ana Brnabić posle sednice Vlade kojoj su prisustvovali Aleksandar Vučić i predstavnici Srba sa KiM.

Više „Više od šest milijardi dinara za projekte u srpskim sredinama na KiM“

Sastanak Radne grupe za ubrzani poljoprivredni razvoj na KiM: Poljoprivreda otvara mogućnost za pomoć kosovskometohijskim Srbima

Radna grupa za ubrzani razvoj poljoprivrede na Kosovu i Metohiji, formirana povodom realizacije planova iznetih tokom nedavne posete predsednika Republike Srbije, konstatovala je na današnjoj konstitutivnoj sednici da se kroz poljoprivredu otvara veliki prostor za pomoć srpskom narodu u južnoj pokrajini, i učinila prve korake ka objedinjavanju administrativnih, naučnih i poslovnih kapaciteta kako bi se ta pomoć u predstojećem periodu što efikasnije realizovala.

Više „Sastanak Radne grupe za ubrzani poljoprivredni razvoj na KiM: Poljoprivreda otvara mogućnost za pomoć kosovskometohijskim Srbima“

Nema cepanja svete kosovsko-metohijske zemlje

Svako vreme ima svoje breme, govorio je srpski narod odvajkada. Međutim, čini se da je danas iskušenje veće nego ikad, jer po prvi put do sada imamo samoinicijativni predlog vlasti da se podele Kosovo i Metohija. Za neke iznenađujući a za druge ne, ovaj predlog se pokazao kao presedan. Jer, jedno je kada se deo teritorije silom osvoji ali je sasvim drugo, i sa dalekosežnim posledicama, kada se svojom voljom dâ! Zbunjenom narodu nije jasno kako se vlast izjašnjava suprotno Ustavu Republike Srbije.

Piše: Književnica Lela Marković 

Istovremeno, opoziciju čine stranke koje su pokazale kako se uzima od naroda ili stranke udružene u neslozi. Pojedini intelektualci se oglašavaju, ali ujedinjene pameti nema.

Da li vlast zaista misli da će zapad dozvoliti podelu teritorije koja je već okupirana ili da će Priština ispoštovati nekakav sporazum, kad nije do sada? Sve i da se sramna podela desi, vlast u Prištini će ići i dalje, što je njihov „stil“ građenja države na otimanju i krađi tuđe teritorije i istorije. Da li aktuelna vlast zaista misli da je pametnija od umnih i slavnih predaka koji nikada nisu ni pomišljali da se odreknu naše Svete Zemlje, niti da dele matično područje koje je svedok identiteta, porekla i trajanja srpskog naroda. Da li onaj ko bi prodao veru za večeru zna da se večera pojede, a da je vera zauvek i da održava zdravo duhovno tkivo naroda? Kada se iseče koren i drvo se suši. Gospod je dozvolio da bolest udari u naše telo – u teritoriju, kako bi se Srbi prizvali Bogu dok nije kasno i kako bi spasavali duhovno zdravlje koje je bitnije.

I da omogući da naše svetinje potom budu prisvojene kao kulturno blago takozvane države koja prazne strane svoje knjige istorije popunjava prisvajanjem tuđih? Kako da bude njihovo ono što nikada nije bilo, ni postalo uprkos brojnim osvajanjima? Veliki Matija je veliku istinu izgovorio: „Ako nije naše, zašto od nas traže da im ga damo?“

Oni koji kažu da su Kosovo i Metohija izgubljeni još davno, izgubljeni su i odmetnuti od Boga i roda, otpali sa bogatog srpskog rodoslova. Dužni potomcima i nezahvalni precima čijim je grobovima Srbija popločana, za slobodu u kojoj uživaju. Oni koji su ravnodušni ili ćute, čekajući da drugi donese odluku u njihovo ime, a onda i trenutak za naknadno pametovanje i osudu, nisu ništa drugo do oni koji pomažu u guranju svog naroda u ambis.

Lela Markovć ispred bogoslovije u Prizrenu, foto: privatna arhiva

Slušajući besedu Episkopa Teodosija sa molebana u Kosovskoj Mitrovici, duša zadrhti od radosti što imamo ovakve pastire koji okupljaju stado i krepe ga jednostavnom istinom: „Ne dajmo da nas podele ideologije ovog sveta, prolazne reči i obećanja koja prolaze kao zvono koje ječi (1Kor 13.1). Crkva je uvek bila ovde da nas povezuje, kao što se pšenica sabira i kao brašno sjedinjuje u jedan hleb, kao što se grožđe sabira u jednu čašu vina.“

Nebeski sud je jedina prava uteha, Slava Bogu! Do tada, uzdajmo se u čuvare naših svetinja, našu Svetu srpsku pravoslavnu sabornu i apostolsku crkvu koja je opet zauzela jasan stav, uprkos svih napada na svoje pastire. Pružimo im podršku, pomolimo se za naše sveštenstvo, monaštvo i narod, vraćajmo se i odlazimo na Kosovo i Metohiju što češće, pomažimo narod i svetinje, protivimo se podeli Kosova i Metohije pazeći sve vreme da u tom trudu ne izgubimo dušu kako bi, kad dođe vreme, pred Gospoda stali bez stida. Da ne budemo pasivni jer imamo veliku ličnu odgovornost! Da svako od nas govori gde i koliko može, bez rezerve, straha ili dvoumljenja. Ovo je ispit za svakog pojedinca, šta mu je u srcu, na usnama i u delima, jer je lični izbor između stradanja i odricanja, izbor za ulaz na Nebesa ili u pakao. Sveta Zemlja se brani na Kosovu i Metohiji ali i u Beogradu, širom Srbije, u dijaspori. Mudro, smireno, ali istrajno, beskompromisno i uporno, sa verom u Boga! Samo tako će Bog čuti naša srca i otvoriće put spasenja.

 

Lela Marković, Prizrenka,

pravnik, književnik i potredsednik

Udruženja književnika Kosova i Metohije

Važno je da Srbi ostanu ovde jer Kosovo je Srbija – poručio Kristijan Ronberg iz Danske

Sledeći priču svojih prijatelja o narodu srpskom i svetinjama na Kosovu i Metohiju, u južnu srpsku pokrajinu, prvi put se 2009.g odine uputio Danac, Kristijan Ronberg iz Kopenhagena.

Više „Važno je da Srbi ostanu ovde jer Kosovo je Srbija – poručio Kristijan Ronberg iz Danske“

Vladika Teodosije, postom i molitvom za mir na Kosovu i Metohiji

Vladika Raško – prizernski Teodosije, u svojoj pastirskoj poruci, pozvao je sveštenstvo, monaštvo i verni narod da sledećih dana postom i molitvom doprinesu miru na Kosovu i Meothiji. Vladika će lično služiti moleban za Kosovo i Metohiju.

Više „Vladika Teodosije, postom i molitvom za mir na Kosovu i Metohiji“

Profesori, naučni radnici, akademici i novinari protestuju zbog napada na SPC i Eparhiju Raško – prizrensku

Više od pedeset univerzitetskih profesora, akademika, crkvenih velikodostojnika, među kojima su istoričari, arihtekate ali i advokati, pravnici i novinara potpisalo je protest zbog napada i medijske hajke od strane aktulene srpske vlasti, koja je  usmerene na Eparhiju Raško – prizrensku SPC i vladiku Teodosija,  jer se javno usprotivio podeli Kosova i Metohije.

Više „Profesori, naučni radnici, akademici i novinari protestuju zbog napada na SPC i Eparhiju Raško – prizrensku“

APEL EPISKOPA TEODOSIJA SA KOSOVA I METOHIJE – povodom izjava pojedinih političkih zvaničnika o podeli Kosova i Meothije kao rešenju kosovsko-metohijskog problema

Kao Episkop raško-prizrenski i arhipastir pravoslavnih vernika na prostorima Kosova, Metohije i Raške oblasti, sa ogromnom pastirskom i moralnom odgovornošću, osećam potrebu da iznesem najdublju zabrinutost povodom niza političkih izjava o Kosovu i Metohiji u poslednje vreme, koje u naša srca unose sve veću neizvesnost i zebnju. Već punih dvadeset godina naša Eparhija uz podršku Patrijarha i otačastvenih arhijereja, kao i materijalnu podršku vlade Republike Srbije i drugih dobrotvora, kako  domaćih, tako i stranih, ulaže velike napore da omogući normalan život naše Crkve, obnovu naših porušenih svetinja i podstakne povratak naših prognanih vernika, kao i ostanak onih koji danas žive na ovim prostorima. Podstaknut tom brigom, a povodom tekućeg dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, Sv. Arhijerejski Sabor SPC izneo je jasan, jedinstven i nedvosmislen stav u svojoj poruci od 10. maja 2018. godine.

Poznato je javnosti da je naša Eparhija uz podršku cele SPC još i pre oružanog konflikta na Kosovu i Metohiji činila velike napore da se izbegne nasilno rešavanje postojećih problema. Učestvovali smo u nizu dijaloga sa međunarodnim zvaničnicima i predstavnicima kosovskih Albanaca, i pre i nakon oružanog sukoba 1998-1999. godine, a sve u cilju da posvedočimo evanđelski stav Crkve da treba da budemo svedoci mira Hristovog među ljudima. U manastiru Dečani za vreme rata primali smo i štitili izbeglice, kako Srbe, tako i Albance, Rome i druge, podižući glas protiv nasilja nad nevinim civilima, bez obzira na njihovo etničko i versko poreklo. Nakon oružanog sukoba, naša Eparhija je bila aktivni učesnik u međuetničkom dijalogu i u saradnji sa međunarodnim predstavnicima, i ulagala je velike napore da se zaštite narod i svetinje. Nažalost, i pored toga oko 200.000 naših ljudi su proterani u vremenu „međunarodno garantovanog mira“, mnoga sela i groblja su opustošena, a 150 crkava je porušeno. Ali i tada nismo odustali od dijaloga i pod okriljem Saveta Evrope obnovili smo od 2005. godine više naših crkava i manastira, kao i Bogosloviju Sv. Kirila i Metodija u Prizrenu. Na poziv države Srbije, 2008. godine smo učestvovali u pregovorima u Beču gde smo dogovorili važne principe za zaštitu i opstanak našeg naroda i svetinja na Kosovu i Metohiji.

Sa ovakvim opredeljenjem za dijalog i mirno rešavanje svih sporova, podržali smo i početak briselskog dijaloga između Beograda i Prištine o tehničkim pitanjima sa nadom da će se postići korisni dogovori koji treba da olakšaju život svih naroda na ovom prostoru, zaštite naše svetinje, imovinu, identitet, ljudska prava i slobode, posebno ugroženog srpskog naroda.Zato smo duboko zabrinuti zbog sve češćih politički i moralno neodgovornih izjava političara sa obe strane koji govore o „konačnom rešenju“ u kontekstu „teritorijalne podele“ i „razgraničenja Srba i Albanaca“. Ovakve izjave u našem vernom narodu, a i šire u regionu i svetu izazivaju zabrinutost i nespokojstvo. Da li to znači da ćemo doći u situaciju da većina kosovsko-metohijskih Srba koji žive južno od reke Ibra treba da se iseli iz svojih domova i napusti svoje najvažnije svetinje – Pećku Patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Prizren? Da li to znači da se sloboda i prava ljudi, koji nisu mogli da biraju u kome će se narodu i veri roditi, mogu rešiti samo teritorijalnim razgraničenjem i stvaranjem etnički kompaktnih teritorija?  Očigledno je da ovakav princip, koji je uostalom doveo do stradanja mnogih nevinih ljudi tokom ratova u raspadu bivše Jugoslavije 90-tih godina, predstavlja kontinuiranu pretnju miru i stabilnosti, i to ne samo u regionu Zapadnog Balkana. On bi stvorio i dodatni presedan za nove separatizme u Evropi i širom sveta i doveo do čitave lančane reakcije krvoprolića, stradanja i proterivanja civilnog stanovništva, samo zato što bi se, nakon dogovora političara, mnogi našli na „pogrešnoj strani“ linije razgraničenja. 

Zato kao Episkop, ali pre svega kao hrišćanin i čovek, koji je najveći deo svog života sa sveštenstvom i monaštvom proživeo na Kosovu i Metohiji, apelujem na političare, kako u Beogradu tako i u Prištini, ali i na međunarodne posrednike u dijalogu i druge zvaničnike da se rešavanje svih pitanja na Kosovu i Metohiji mora i sme tražiti samo u funkciji očuvanja mira, sigurnosti svih građana, posebno nevećinskih etničkih i verskih zajednica, očuvanju njihove duhovne i kulturne baštine, istorijskog identiteta, ljudskih i verskih sloboda. Pozivanje na podelu kao „najbolji model“ zanemaruje čitav niz suštinski važnih pitanja kao što su: sloboda povratka raseljenih, rešavanje pitanja nestalih, zaštita imovinskih prava, obezbeđivanje adekvatnog zdravstva i školstva, verskih i ljudskih prava, koja moraju biti garantovana i na nivou zakona, ali i svakog dogovora koji bude postignut.

Ovakav stav naše Crkve ne znači poziv na tzv. zamrznuti konflikt, jer je naša Crkva protiv svakog konflikta. Ovo je poziv pre svega na odgovoran i transparentan nastavak dijaloga, koji treba da se vrati u okvire koji će biti u funkciji stabilnosti regiona i evropskog kontinenta i u skladu sa svim relevantnim međunarodnim poveljama i standardima, među kojima je posebno važna Rezolucija 1244 SBUN. U protivnom, kao i svaka druga razmena teritorija u istoriji i ova bi dovela do masovnog iseljavanja civilnog stanovništva, stradanja vekovima stare duhovne i kulturne baštine našeg naroda i nanela bi nenadoknadivu štetu svima. Pitamo se da li nam je to potrebno sada u 21. veku, i da li postoje oni koji bi imali istorijske i moralne ,,hrabrosti’’ da dovedu do egzodusa i nesreće desetina hiljada nevinih ljudi koji su uspeli da opstanu kao svoji na svome dvadeset godina nakon oružanog sukoba.

Gotovo svakodnevne medijske izjave sa kojima se susrećemo unose zabrinutost i neizvesnost među naš narod i ne doprinose stabilnosti i mirnoj budućnosti. Upravo zahvaljujući takvim izjavama sve je više Srba koji se u strahu odlučuju na prodaju svoje imovine, umesto da se upravo ti ljudi ohrabre da opstanu na svojim ognjištima. Iako nam je danas teško, prvenstveno treba sa verom u Boga i njegovu pomoć da sačuvamo sve ono što su nam naši prethodnici ostavili u nasleđe.

Posebno apelujem na međunarodne predstavnike na Kosovu i Metohiji i širom sveta da jasno i nedvosmisleno zaštite sve one koji su opredeljeni da ovde žive i da ne dozvole takva rešenja koja bi dovela do njihovog egzodusa, već da više učine na zaštiti njihovih prava. Posebno bih pomenuo slučaj upornog odbijanja kosovskih institucija da sprovedu odluke Ustavnog suda Kosova o dečanskoj zemlji i skandaloznu odluku vlade u Prištini da jedan lokalni put od 10 kilometara prepravi u međunarodni tranzitni put, i to neposredno pred vratima najznačajnijeg UNESKO spomenika i manastira iz 14. veka, protivno njihovim postojećem zakonima, ali i standardima UNESKO. Učestali napadi na Srbe, koji po pravilu ostaju bez pronalaženja počinilaca, gotovo svakodnevne pljačke i drugi vidovi etničke diskriminacije, nisu put koji će doneti sreću nikome, pa ni kosovskim Albancima. Bez vladavine prava i poštovanja sloboda svih građana, bez obzira na njihovo etničko poreklo, nijedno društvo neće imati bolje budućnosti.

Nas na Kosovu i Metohiji zabrinjava i sve veća kriminalizacija političkog života kojim vladaju plemenski klanovi pod imenom političkih partija i gde se interesi pojedinaca postavljaju iznad interesa građana. To nije put ka Evropi za bilo koje društvo na Zapadnom Balkanu, već put ka daljoj izolaciji, bedi i odsustvu perspektive za mlade ljude koji zaslužuju bolji život. Sve učestalije korišćenje nacionalističke retorike kojom se prikrivaju kriminalne radnje, tužno je i žalosno, što naročito obeshrabruje mlade ljude.

Moleći se Bogu, iskreno verujemo da ovaj naš pastirski apel neće ostati „glas vapijućeg u pustinji“, već da će biti podsticaj za pronalaženje pravednog rešenja svima koji su preuzeli tešku političku odgovornost za budućnost Kosova i Metohije i naše živote.

U manastiru Gračanica 12/25. jula 2018. god

Na praznik ikone Presvete Bogorodice Trojeručice

Dveri: Albanski političari žele Albancima iste uslove u kojima žive Srbi na KiM?

Srpski Pokret Dveri izražava zabrinutost za građane albanske nacionalnosti nakon zahteva njihovih političkih lidera da Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe dobiju isti status koji imaju Srbi na KiM.

Više „Dveri: Albanski političari žele Albancima iste uslove u kojima žive Srbi na KiM?“

Vidovdansko pesničko bdenije: „Čuvajmo Kosovo i Metohiju u čekajmo trenutak velikog preokreta!“

Dodelom nagrada najboljim književnim stvaraocima, nastupom pesnika i koncertom Simfonisjkog orkestra i hora RTS-a, pod vođstvom maestra Bojana Suđića, u Gračanici je večeras, tradicionalno uoči Vidovdana, održano „Vidovdansko pesničko bdenije 2018.“ Manifestacija je umesto u manastirskoj porti, zbog lošeg vremena, održana u velikoj sali Doma kulture.

Više „Vidovdansko pesničko bdenije: „Čuvajmo Kosovo i Metohiju u čekajmo trenutak velikog preokreta!““