Како до докумената од јавног значаја?

Приступ јавним информацијама
Данас се обележава Међународни дан слободног приступа информацијама. Право на доступност информацијама данас се у свим демократским земљама сматра једним од основних људских права. Такође, ово је право загрантовано међународним документима.

Генерална скупштина Уједињених нација је 1946. усвојила резолуцију у којој пише: “Право на информације је основно људско право и мерило свих права којима су се Уједињене нације посветиле”. Да баш овај дан, 28.септембар буде проглашен као Међународни дан слободе приступа информацијана, одлучено је на састанку у Софији у Бугарској, не тако давне 2002. године. Организације, чланице Мреже предложиле су да 28. Септембар буде номинован као Међународни дан слободе приступа информацијама с циљем симболизовања глобалног покрета за промоцију права на приступ информацијама.

Право на слободан приступ информацијама представља основно право сваког грађанина, односно да од јавних институција захтева информације од јавног значаја, а које институције поседују. Јавне институције располажу средствима грађана, доносе одлуке чије последице трпе грађани и пружају услуге грађанима и грађани морају имати механизам путем којег ће пратити шта институције раде. Управо то представља основ демократије, јер да бисте учествовали као грађанин у процесу доношењу одлука, морате располагати информацијама.

У суштини гарантовање овог права грађанима требало би да им омогућава да врше надзор над радом институција, да сазнају на који начин се троше средства пореских обвезника, да прате одлуке које се тичу грађана и да омогући генерално транспарентност рада свих институција. Ово право има сваки грађанин који може упутити свим јавним институцијама, на свим нивоима, захтев за било коју информацију која је у поседу тих институција, а оне су дужне да исту и доставе.

Косовска законска регулатива

Право на приступ јавним документима је гарантовано Уставом и низом закона и подзаконских аката Косова који регулишу процедуре за реализовање овог права: Закон о приступу јавним документима бр. 03/Л-215 (2010.), Закон о заштити личних података бр. 03/Л-172 (2010.), Закон о класификацији информација и верификовању о безбедности(2010.) и Закон о Омбудсману бр.03/Л-195 ( 2010.).

Право на приступ јавним документима припада свим грађанима и грађанкама. Уставом Косова регулисано је да сви гра]ани имају право на приступ јавним документима. Закон о приступу јавним документима на косову је усвојен 2010. и у њему се наводи какве су законске одредбе у самом процесу тражења јавних докумената, ко може бити тражилац, захтеви, разматрање захтева, облици увида у документа (копија или у било ком облику и формату), одбијање захтева.

Наравно, ово право може да буде и ограничено, а то је регулисано чланом 12 и постоје разлози због којих захтеви за приступ информацијама могу да буду одбијени, а то су: заштита националне безбедности; међународних односа; јавне безбедности; уколико спречавају истрагу и гоњење кривичних активности, дисциплинске истраге, инспекцију, контролу и надгледање од стране јавних институција. До тражених информција се не можедоћи и ако угрожавају приватност и друге легитимне приватне интересе; заштиту комерцијалних и других економских интереса; заштиту економских, монетарних државних политика; заштиту равноправности страна у судским поступцима и ефикасно управљање правосуђа; заштиту животне средине или дискусија унутар или између јавних институција у вези са разматрањем неког питања.

Свака институција је обавезна да одреди јединицу или службеника који ће бити одговорна за пријем и разматрање захтева за увид у документа,који ће да припремају извештаје, воде тачну евиденицију о броју захтева, као и одобреним и броју одбијених захтева.

Свака јавна институција се обавезује да направи нацрт годишњег извештаја за претходну годину, у коме би требало обухватити број случајева у којима је одређена институција одбила приступ документима и разлоге због одбијања захтева. До краја јануара, свака институција мора да пошаље извештај за претходну годину Канцеларији за јавно информисање при Кабинету премијера.

Ако захтев за приступ информацијама буде одбијен, онда јавна инстуција то одбијање мора да оправда.

Уколико институције не одговоре у року од седам дана, захтев се сматра одбијањем и даје право подносиоцу захтева да покрене судски поступак против институције или да поднесе жалбу институцији Омбудсмана.

Каква су искуства у општини Северна Митровица?

Приступ јавним документима може да се дефинише као једна од кључних компоненти транспарентности. То се, наравно, односи и на локалне самоуправе.

Колико су грађани Северне Митровице упознати са својим правима, када је у питању право на приступ јавним информацијама? Мишљења су подељена.

“Ја сам послао више од десет захтева за увид у јавна документа, како надлежним министраствима тако и независним агенцијама, а тицале су се тендерског материјала који се односио на одређене капиталне пројекте који су се спроводили. Ни на један захтев ми није одговорено, нити ми је одговорено да се разматра, нити да се одбија. Могу слободно да кажем да сам одустао од тога. То вам је као борба са ветрењачама, узалдна. Толико се говори о приступу јавним документима и како су све информације доступне свим грађанима. Живимо у демократском друштву и подразумева се да су информације доступне, али није баш тако једноставно. Није тачно да било ко може да захтева и добије на увид документа, то не постоји. То је једна велика лаж. Рамишљао сам да поднесем жалбу и Омбудсману, али чини ми се да од тога нема ништа”, категоричан је Милан М., омладински радник.

Миљан са друге стране каже: “Знам шта су информације од јавног значаја, али ја до сада нисам имао потребе да то тражим од било које институције. Не знам ни какве су процедуре, а да ме то интересује, мислим да не би било проблема да и то дознам”.

Представници цивилног сектора мисле да грађани нису довољно упознати са Законом о приступу јавним документима.

“Мислим да грађани нису упознати са самим процес тражења информација, а постоји и нека врста страха и незаинтересованости”, сматра Душан, цивилни активиста из Северне Митровице.

“Моје мишљење је да је то јако битан процес. То је једна од главних ставки у процесу учешћа грађана, тј.јавног мнења у процесу доношења одлука. Мада, не знам колико је наша средина и људи који живе у њој заиста заинтересовани за то. Сматрам да веома мали број људи зна каква су њихова права када говоримо о приступу јавним документима. Мислим да код нас и даље влада мишљење да власт, у овом случају општина, не морају ништа да деле са јавношћу и да све што они раде је обавијено велом тајни. То ствара утисак да ја или неко други, ми обични грађани, не можемо никако да утичемо на власт и зашто би се онда тиме замарали? Мада, морам признати да није само незаинтересованост и незнање грађана у питању, постоји и страх. Људи размишљају да ли је уопште безбедно да траже документа на увид и да ли то може да им додатно искомпликује живот? За себе лично могу да кажем да сам делимично упућен у приступ јавним документима, али да до сада нисам чуо да је наша општина организовала неки вид јавне кампање и да људима објасни и приближи ову проблематику”, истиче Стефан, економиста из околине Северне Митровице.

У згради Општине Северна Митровица нигде на видљивом месту или на огласној табли нема никаквог обавештења о могућности увида у јавна документа, нити како би грађанин могао да преда захтев. После упућеног захтева, из кабинета шефице администрације Адријане Хоџић, потврдили су ми да ове године, до сада нису имали ниједан званичан захтев за увид у јавна документа, али ни претходне, а ни 2016. године.

Како се прецизира у самом Закону о приступу јавним информацијама, локалне самоуправе би требалода имају и службенике при јединици за јавно информисање који су задужени за давање информација.

У Општини Северна Митровица раде два службеника задужена за приступ јавним документима и то при Одељењу за јавно информисање.

Непостојање службене веб странице Општине Северна Митровица додатно отежава сам процес, јер не постоје доступне информације.


Институција Омбудсмана и приступ јавним документима

“Закон о приступу јавним информацијама обавезује Институцију Омбудсмана, не само да одговори захтевима за приступ јавним документима, већ и разматра жалбе које су одбијене или захтеве на које није одговорено. Жалбе се третирају непристрасно, поверљиво и професионално, сходно начелима на којима је утемељена и функционише институција Омбудсмана, као независна институција. Као институција, подстичемо сваког поједница да преко захтева за приступ јавним документима буде део јавног живота”, наводи се на званичној веб страници ове институције.


Јелена Симић


Ова публикација је израђена уз помоћ Европске уније. Садржај ове публикације је искључива одговорност аутора, Јелене Симић и ни на који начин се не може сматрати као став Европске уније или БИРН-а и УНК-а.
(Текст је настао на основу истраживања аутора у оквиру самосталног пројекта и није рад новинара редакције ГрачаницаОнлајн.)