Prof. dr Ković u Gračanici: U toku je borba za istoriju

„Nemojmo se svađati sa sopstvenom istorijom jer je to pozicija u kojoj stalno izvlačimo sebi tepih ispod nogu. Sagledavajmo srpsku istoriju tako da shvatimo da je ovo samo trenutak, a bilo je i strašnijih tenutaka, pa smo se vraćali i pobeđivali.“, rekao je profesor doktor istorijskih nauka sa Univerziteta u Beogradu Miloš Ković na predavanju „Istorija i savremeni trenutak, promene i situacije na terenu,  koja je juče održana u čitaonici „Darinka Jevrić“ u  Domu kuluture u Gračanici.

Više „Prof. dr Ković u Gračanici: U toku je borba za istoriju“

Ekskluzivno: prof. dr Miloš Ković – Moramo da obnovimo naše predačke zavete

Profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i doktor istorijskih nauka, Miloš Ković kaže za portal GračanicaOnlajn da su razlike u stavovima Srpske pravoslavne crkve i aktuelne vlasti države Srbije prema Kosovu i Metohiji, postale potpuno vidljive posle poruke Svetog Arhijerejskog Sabora od 10. maja 2018.

“Oni koji danas vode našu državu otvoreno nude Albancima, Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskoj uniji podelu Kosova (Metohiju više i ne pominju), pa čak i „razmenu teritorija“ severa Kosova (četiri opštine na severu) za, kako oni to kažu, „teritorije u Srbiji većinski naseljene Albancima“, rekao je prof. dr Ković u intervjuu za naš portal.

Ković napominje da je „pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“  drugo ime za „puzeću“, postepenu nezavisnost „Kosova“.

“Dok to radi naša država, naša Crkva se poziva na Ustav Republike Srbije. Da stvar bude još čudnija, Crkva se poziva na Rezoluciju 1244 UN, koja je, zajedno sa našim Ustavom, trenutno jedini važeći međunarodni pravni okvir za status „Kosova“, dok je naša država i na nju potpuno zaboravila“, pojasnio je profesor Ković.

On je podsetio da su se predsednik i ministri zakleli nad Ustavom i Jevanđeljem i dodao da moramo da obnovimo predačke zavete, te da su Jevreji i Jermeni dobar primer za to.

Jedan od pokretača Apela za očuvanje Kosova i Metohije, koji je do sada potpisalo više od 16 hiljada građana, istaknutih intelektualaca i crkvenih predstavnika, kaže da je „pitanje Kosova pitanje opstanka Srbije, Republike Srpske i celog srpskog naroda.

U intervjuu za portal GračanicaOnlajn, prof. dr Miloš Ković govori i o tome zašto je u Hagu branio generala Ratka Mladića i zbog čega brani teoriju da Balakan pripada balkanskim narodima.

Prof. dr Miloš Ković (privatna arhiva) 
Hag je veliko srpsko stratišete, a namera Tribunala je da Srbima iznova piše istoriju

 GračanicaOnlajn: Da li verujete da će vaš odlazak u Hag da branite Ratka Mladića imati bilo kakvog uticaja na dalji tok tog sudskog procesa, ali i na buduću istoriju srpskog naroda?

Miloš Ković: To je politički sud, propagandno sredstvo, čiji zadatak je da sve ono što su počinile NATO zemlje i njihovi štićenici na Balkanu, od razaranja Jugoslavije do masovnih zločina, prebaci na Srbe. Moje je bilo da osporim njihove istoriografske pretenzije, da pokažem šta sve ne znaju. Važna je, naime, ta namera Haškog tribunala da Srbima iznova piše istoriju. Setite se samo skandaloznih optužnica protiv Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja, u kojima se ponajviše pripovedalo o defektima i stranputicama srpske istorije.  Hteo sam delom da pokažem da se njima treba suprotstavljati i da je potrebno da bez zazora raskrinkavamo njihove gluposti. Takođe, moram da kažem, da je sramotna nezainteresovanost naše javnosti za ono što se tamo događa i za sudbinu onih koje smo predali toj modernoj inkviziciji. Hag je veliko srpsko stratište. Kada su me advokati, koje je angažovao Darko Mladić, pozvali da se u odbranu uključim kao istoričar i ekspert, razumeo sam to i kao poziv da ispunim svoju dužnost. Oduvek sam osećao da nisam ništa učinio za borbu Srba zapadno od Drine za goli opstanak i tada mi se za to ukazala prilika. Kada sam video kako generala Ratka Mladića, legendarnog srpskog vojnika, koji je jedan od onih ljudi koji su spasili srpski narod u Bosni i Hercegovini da im se ne ponovi 1941, u Tribunalu bahato optužuju za neverovatne, pa i smešne stvari, to sam doživeo samo kao potvrdu da sam uradio dobro što sam se tu obreo. Sudije tretiraju i svedoke odbrane kao da su optuženi i meni je zaista prijalo da stanem pored generala i na sebe primim bar deo njegovog tereta. To su bili moji motivi. Šta sam postigao, o tome će drugi da sude. U načelu, sebi ne pridajem poseban značaj. Jednostavno, verujem da svako od nas samo treba da čini onoliko koliko je do njega, da ispunjava svoj poziv i dužnost, bez mnogo vajkanja o tome hoće li pobediti ili ne. Kada tako budemo činili i pobeda će doći. Posvedočiti se mora delom, ne rečima.

Foto: Wikimedia Commons/Medija centar Beograd 
Istoričar mora da se drži onog drevnog metodološkog načela, koje nam je u amanet ostavila majka Jevrosima: „Ni po babu ni po stričevima, no po pravdi Boga istinoga“.

 GračanicaOnlajn: Kakve je to dragocene istorijske izvore, zahvaljujući procesima koji se vode protiv Srba, mogao da prikupi tribunal u Hagu?

Miloš Ković: Haški tribunal je tokom svojih istraga prikupio ogromnu građu o događajima iz vremena 1991-1999. Ne zaboravimo da su procesi vođeni i protiv nesrba. Muslimani i Hrvati osuđivani su, naravno, isključivo za međusobne zločine. Ta građa, uključujući i procese protiv Srba, donosi mnogo sirovih, istorijskih činjenica i zato će biti dragocena za buduće istoričare, obučene da utvrđuju njenu verodostojnost i autentičnost. Stvar je u potonjoj interpretaciji. Sutrašnji istoričar tražiće izvore, istorijsku građu, kritički će je ispitivati, ali neće biti dužan da hašku interpretaciju u bilo čemu poštuje. Ona će trajati onoliko koliko bude trajala sila onih koji su je uspostavili. A istoričar mora da se drži onog drevnog metodološkog načela, koje nam je u amanet ostavila majka Jevrosima: „Ni po babu ni po stričevima, no po pravdi Boga istinoga“.

GračanicaOnlajn: Da li imamo dovoljno intelektualne snage i volje da odbranimo istorijske činjenice koje nama idu u prilog, uprkos Zapadu koji pokušava da nas žigoše i nametne nam krivicu za sve loše na Balkanu?

Miloš Ković: Naše je da činimo onoliko koliko je do nas, da budemo „mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi“. Proučiti stvarne činjenice i imati ih na umu pri svakoj našoj akciji, ali slušati glas savesti i postupati po njemu.  Setite se reči Patrijarha Pavla: „Budimo saradnici Božiji, čineći ono što do nas stoji, i Bog će pomoći da se izbavimo od onoga čemu se mi ne možemo suprotstaviti.“ Suočili smo se sa ogromnom silom. Zapad ima do sada neviđenu moć ubeđivanja, koja se, pre svega, zasniva na medijskom monopolu na istinu i na kulturnoj kolonizaciji skoro cele planete preko masovne, pop kulture, Holivuda i sličnih oruđa. Na nama je da razumemo da smo mi drevni narod, koji je dočekao i ispratio mnogo carstava, nestrpljivih da zavladaju Balkanom i, po mogućstvu, celim svetom. Naš vajar Svetomir Arsić Basara, rođen na padinama Šar-planine, pripoveda kako je, kao pastir na Kosovu gledao prolazak nacističke grupe armija E. On kaže da je tada zaključio da tolika sila mora biti nepobediva, da je to kraj istorije. Ali za samo neku godinu, Hitler i njegova armada bili su prah i pepeo. U Berlin su ušli Rusi. Potrebno je da se i toga prisetimo.  Bolja pouka nam ne treba. Dakle, najvažnije je da se to osvešćivanje odigra u nama. To je ono što je Žarko Vidović nazivao buđenjem moralno-istorijske, nacionalne svesti.

Uprkos nečasnim namerama Zapda i naših vlasti, Apel za odbranu Kosova i Metohije potpisale su naše najuglednije javne ličnosti, 12 episkopa naše Crkve, 14 akademika, oko 400 profesora univerziteta.

GračanicaOnlajn: Koliko bi Vaših kolega ili intelektualaca stali na Vašu stranu i u odbranu Srba u nastojanju da se dokažu Zapadu da u čitavoj priči na Balkanu nisu samo Srbi loši momci?

Miloš Ković: Ljudima je potreban primer i ohrabrenje. Broj nije važan. Ne mora da nas bude mnogo.  A i naše brojno stanje, kao u svakoj gerilskoj akciji, i u svakom duhovnom pokretu, menjaće se sa promenama u odnosima snaga, sa slabljenjem protivnika, što je istorijska neumitnost.  Za sada, uzmite Apel za odbranu Kosova i Metohije, objavljen na Badnji dan 2018. (imate ga na sajtu neodustajemo.rs) i videćete da su ga, uprkos nečasnim namerama Zapada i naših vlasti, potpisale naše najuglednije javne ličnosti, 12 episkopa naše Crkve, 14 akademika, oko 400 profesora univerziteta…

Osiromašeni uranijum, kojim su nas častili, ne ume da razlikuje Srbe i Albance.

 GračanicaOnlajn: Da li verujete u to da se narodi na Balkanu sami mogu dogovoriti o svojoj daljoj sudbini, suživotu i granicama, imajući u vidu predrasude, istorijske činjenice, zamrznute konflikte i uticaj velikih sila?

Jedno od predavanja prf. dr Miloša Kovića

Miloš Ković: Moraće, ukoliko hoće da prežive. U ovom trenutku, to izgleda kao utopija. Srbi sa Kosova to najbolje znaju, ali, to je zakon budućnosti. Reč je o golom razumu i logici. Šta je alternativa? Je li među nama ostao iko, ko posle svega još veruje da će nam sprovođenje volje velikih sila doneti mir i prosperitet? Ti bezbojni činovnici, zamenici pomoćnika državnih sekretara i komesari za proširenja, niti znaju, niti ih suštinski zanima kako ćemo ovde u budućnosti živeti mi, Albanci, Hrvati i naša deca. Osiromašeni uranijum kojim su nas častili, ne ume da razlikuje Srbe i Albance. Ključno je ono pitanje koje je Čerčil postavio Ficroju Meklejnu, kada se ovaj čudio zašto britanski premijer na vlast u Jugoslaviji dovodi komuniste: „Hoćete li vi tamo da živite?“ Ima tu još jedna važna činjenica kada govorimo o velikim silama. One počesto namerno stvaraju tinjajuća ratna žarišta i sukobe, da bi imali povoda da intervenišu i odlučuju. Da biste preživeli, dakle, ne smete izvršavati njihove naloge. Morate se suprotstaviti,  ali na promišljen način, pamteći: „mudri kao zmije, bezazleni kao golubovi“. U međuvremenu, potrebno je da i naši susedi shvate da će oni i njihova deca ostati da žive ovde sa nama i onda kada SAD odavde odu. Potrebno je da o tome porazmisle i albanski šovinisti, koji se sada, sa NATO vetrom u jedrima, zameraju doslovno svim svojim susedima. Da li zaista iskreno veruju da će im ubijanja, pljačke i proterivanja Srba sa Kosova i Metohije doneti mir i sreću?

GračanicaOnlajn: Šta tačno znači Vaša teorija „Balkan – balkanskim narodima?

Miloš Ković: To nije moja teorija nego načelo i praksa spoljne politike kneza Mihaila Obrenovića, Ilije Garašanina, kralja Petra Karađorđevića, Milovana Milovanovića, Nikole Pašića i ključnog dela srpske elite 19. i ranog 20. veka. Sve ovo o čemu sam vam govorio u odgovoru na prethodno pitanje, oni su već znali. Zato se Karađorđe učlanio u grčku heteriju. To ćete naći u tekstovima Vladimira Jovanovića, Svetozara Miletića, Svetozara Markovića, Stojana Novakovića, Jovana Cvijića, Svetislava Simića, Milovana Milovanovića, Jovana Skerlića. Ono što su započeli knez Mihailo i Garašanin, završili su 1912. kralj Petar, Milovanović i Pašić, stvaranjem Balkanskog saveza sa Grčkom, Bugarskom i Crnom Gorom, pobedom nad Osmanskim carstvom i oslobođenjem Stare Srbije i Makedonije.

Crkva se poziva na Rezoluciju 1244 UN, koja je zajedno sa našim Ustavom, trenutno jedini važeći međunarodni pravni okvir za status „Kosova“, dok je naša država i na nju potpuno zaboravila

 GračanicaOnlajn: U poslednje vreme se jedna opasna istorijska manipulacija širi ne samo Crnom Gorom, već i Makedonijom, a Kosovom i Metohijom odavno već. To je stav na koji se često pozivaju i neki predstavnici nevladinih organizacija i neki političari, da su Srbi 1918. okupirali ove oblasti? Šta to znači za ideju, za koju se Vi zalažete: Balkan – balkanskim narodima?

Miloš Ković: Dovoljno će im biti da na trenutak zaborave na svoju fiksaciju na Srbe, da se malo osvrnu oko sebe i iskustveno provere šta su učinili i gde su stigli, pošto su razbili Jugoslaviju, državu dovoljno veliku i široku za sve koji su u njoj živeli. Dobili su gomilu fragmentiranih teritorija, sa ograničenim suverenitetom, novokomponovanih nacionalnih identiteta (reč je baš o onima koje u pitanju pominjete), kolonizovanih, evnuških kultura, zaduženih, propalih ekonomija, u međusobnim zavadama zbog granica, čuka, livada i prevoja, koje ih čine pogodnim oruđem velikih sila, ali i islamista, Turske, Saudijske Arabije…

Tribina u Gračanici „Strah od kosovskog zaveta, predrasude i stereotipi“ na kojoj je učestvovao prof. Ković održana 2016. godine, Foto: GračanicaOnlajn

GračanicaOnlajn: Šta sa Kosovom i Metohijom?  Čini se kao da postoje razlike između državne politike i stava koji zastupa SPC?

Miloš Ković: Razlike su postale potpuno vidljive, posle poruke Svetog Arhijerejskog Sabora od 10. maja 2018. Oni koji danas vode našu državu otvoreno nude Albancima, SAD i EU podelu Kosova (Metohiju više i ne pominju), pa čak i „razmenu teritorija“ severa Kosova (četiri opštine na severu) za, kako oni to kažu, „teritorije u Srbiji većinski naseljene Albancima“. SAD i Nemačka to međutim neće, jer se zalažu za teritorijalni integritet „Kosova“. Zato naše vlasti sada najavljuju da će, u zamenu za nešto što oni zovu „benefitima“, potpisati „pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine“, što je drugo ime za „puzeću“, postepenu nezavisnost „Kosova“. Dok to radi naša država, naša Crkva se poziva na Ustav Republike Srbije. Da stvar bude još čudnija, Crkva se poziva na Rezoluciju 1244 UN, koja je, zajedno sa našim Ustavom, trenutno jedini važeći međunarodni pravni okvir za status „Kosova“, dok je naša država i na nju potpuno zaboravila (setite se, inače, da su se naš predsednik i ministri zakunuli nad Ustavom i Jevanđeljem). Država nas ubeđuje da se „suočimo sa realnošću“, „odreknemo mitova“, „okrenemo životu“ i „svom evropskom putu“, dok Srpska pravoslavna crkva tvrdi da će napuštanje Kosova biti početak raspadanja države Srbije i zahteva da ne napuštamo 120.000 naših građana i sunarodnika na Kosovu i Metohiji, ali i svoje najveće svetinje.

U vremenu Titove Jugoslavije, jugoslovenski identitet i anticrkvena ideologija zamaglili su nacionalnu svest Srba i zamutili kladence žive vode, koji su Srbe vekovima činili živim i vitalnim.

 GračanicaOnlajn: Kako  kao istoričar gledate na to što se mnogo puta kroz istoriju naš narod poveo za crkvom, umesto za onima koji su ga vodili?

Miloš Ković: Crkva je vekovima, pod Osmanlijama, Habzburgovcima i Mlečanima, vodila srpski narod. Mi smo tada, u okvirima Pećke patrijaršije (1557-1766), bez svoje države, živeli u teokratiji. Patrijarsi i vladike bili su naše duhovne, ali i svetovne starešine. Iskustvo Srpske crkve traje 800 godina, od Svetog Save do danas. Kada smo obnovili srpske države Crnu Goru i Srbiju, imali smo nekoliko velikih državnika koji su i bez Crkve donosili mudre odluke. U međuvremenu, naročito u vremenu Titove Jugoslavije, jugoslovenski identitet i anticrkvena ideologija zamaglili su nacionalnu svest Srba i zamutili kladence žive vode, koji su Srbe vekovima činili živim i vitalnim. Na takvu osnovu došla je današnja zapadnjačka ideologija hedonizma, materijalizma i sebičnosti. To su bolesti naše srednje klase, iz koje se danas regrutuju naši vlastodršci. Njihove izjave i dela otkrivaju potpuno neznanje i nerazumevanje srpske istorije i njenog ukupnog smisla, oličenog u Svetosavskom i Kosovskom zavetu.

GračanicaOnlajn: I za kim će na kraju Srbi sa KiM da se povedu i imaju li izbora?

Miloš Ković: Sloboda izbora data nam je rođenjem i nju niko ne može da nam uzme. Po mom mišljenju, potrebno je da se povedemo za Svetim Savom, Svetim Simeonom i Svetim Knezom Lazarom, za Svetim Kraljem Stefanom Dečanskim, Svetim Joanikijem Devičkim i Svetim Petrom Koriškim. I tu ne mislim samo na Srbe na KiM, jer vi ste odavno na tom putu. Samim tim što živite na Kosovu i Metohiji, vi o tome dovoljno svedočite. Mislim prvenstveno na Beograđane, Novosađane, Nišlije, na Šumadince, ali i na Srbe u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Makedoniji i u rasejanju. Moramo da obnovimo predačke zavete. Jevreji i Jermeni su dobar primer za to.

 GračanicaOnlajn: Kako vidite Kosovo i Metohiju za 10, 20 ili 50  godina?

Miloš Ković: To će zavisiti od nas. Mi o tome odlučujemo. Pitanje Kosova je pitanje opstanka Srbije, Republike Srpske i celog srpskog naroda, i to mora da se razume. Ako zavete obnovimo, pobedićemo. Zaveti uvek podrazumevaju žrtvu. O tome svedoče i Novi i Stari zavet. Ali, iz njih će proisticati i mudra spoljna politika, i jačanje materijalnih resursa, i prirodni priraštaj i kulturna obnova. Ako, kako to kaže socilog Srđan Šljukić, budemo dovoljno glupi da poverujemo u sve te trice i kučine, u staklene perle i drangulije, u pregovore o pristupanju, evropsku agendu, Holivud i Madonu, koje nam Zapad nudi u zamenu za naše Zavete, našu Svetu Zemlju i živote naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji, propašćemo.

Ivan Miljković