Општина Лепосавић је крајем маја 2017. године расписала конкурс за општинске службенике, међу којима и за преводиоце. Најсевернија косовска општина нема зграду, градоначелник је смештен у канцеларији зграде Завода за социјално осигурање, као и његов заменик и запослени у Канцеларији за заједнице. На вратима канцеларија нема натписа ни на једном језику. У некадашњој згради општине, на којој на српском и енглеском пише СО Лепосавић, смештена је скупштинска сала и председник СО Лепосавић. Закон о употреби језика се не поштује, јер за то нема услова, тј. не постоји формирана преводилачка служба. Документа се Албанцима ипак издају на албанском, јер косовској општини Лепосавић у помоћ прискаче Министарство локалне самоуправе, како су нам рекли, а такође постоји кацеларија општине у албанском селу Шаљска Бистрица, где Албанци углавном завршавају административне послове. За постојање Канцеларије повереника за језике чуо је мали број Албанаца у општини Лепосавић, а за могућност жалбе уколико им је право на језик ускраћено, мештани три албанска села углавном не знају.

Више „Закон о употреби језика у општини Лепосавић: Ако се разумемо и сарађујемо мање је проблема“ →