Писмо Бошка Обрадовића председнику Руске Федерације В. В. Путину

Поштовани г. Председниче, користим се приликом да Вам пожелим добродошлицу у Србију. То је истинско осећање већине грађана Србије јер у Вама лично и Руској Федерацији имамо великог пријатеља нашег народа и државе. Када ово кажем не мислим само на богату историју наших братских односа и савезништва, већ пре свега на садашњост и будућност односа Србије и Русије.

Више „Писмо Бошка Обрадовића председнику Руске Федерације В. В. Путину“

С. Ристић у писму Путину: Број Срба на КиМ је већи од броја Руса који живе у Чеченији, Ингушетији, Дагестану, али Вама не пада на памет да се „разграничавате“

Руски медији пренели су писмо Славише Ристића Владимиру Путину, под насловом „Косовски Срби траже од Путина да појасни позицију Русије о Косову“. Покрет косовских Срба „Отаџбина“ послао је 25. децембра отворено писмо председнику Руске Федерације Владимиру Путину, у којем је затражио састанак са руским председником током његове посете Београду, а која ће се одржати у јануару 2019. године. Према аутору писма, председнику покрета „Отаџбина“ Славиши Ристићу, делегација косовских Срба волела би лично да чује од руског председника каква је позиција Руске Федерације по питању  Косова и Метохије.

Више „С. Ристић у писму Путину: Број Срба на КиМ је већи од броја Руса који живе у Чеченији, Ингушетији, Дагестану, али Вама не пада на памет да се „разграничавате““

Макрон писао Тачију: Ваше присуство на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата допринело достојанственом одавању почасти милионима жртава.

Председник Француске Емануел Макрон упутио је такозваном косовском председнику Тачију писмо у коме изражава захвалност Тачију за његово присуство на обележавању стогодишњице Дана примирја у Првом светском рату у Паризу, али и наводи да је сама церемонија пружила прилику политичарима да „утврдимо посвећеност миру и спремност да ојачамо дијалог и заједничке акције“.

Више „Макрон писао Тачију: Ваше присуство на обележавању стогодишњице завршетка Првог светског рата допринело достојанственом одавању почасти милионима жртава.“

Трампова „ситна књига“ Тачију и Вучићу о „историјском договору“. Све се зна, ко је чији? Ко је с’ ки?, Само да још Београд (не)потпише.

Медији данас посебну пажњу посвећују писму које је председник САД Доналд Трамп упутио председницима Косова Хашиму Тачију и Србије Алексанру Вучићу, у коме се жели постизање „историјског споразума“ Београда и Приштине. Председник Скупштине Косова, Кадри Весељи је поздрави писмо речима да је за Косово благословено пријатељством са Америком, док је косовски премијер Рамуш Харадинај на свом фејсбук налогу оценио да је ово одлична вест и за Косово и за народ Косова. Трампово писмо је ставило ствари на своја места у Приштини, оцена је младог политиколога Стефана Филиповића.

„После жестоког отпора унутар институција у Приштини и у опозицији и унутар владајуће коалиције, Рамуш Харадинај је хтео да на нивоу закона и права покаже да је он тај који са позиције премијера треба да се пита, а за то је имао је латентну подршку парламента и опозиције, међутим, Трампово писмо је сада победило све“.

Председник САД Донал Трамп, илустрација
Трампово писмо ујединило  позицију и опозицију у Приштини

Неколико сати пошто је председник Косова Хашим Тачи, на свом Фејсбук налогу, објавио писмо које му је упутио амерички председник, на порталу Политико.еу појавила се вест да је Вучић такође добио писмо што је потврдила Вучићева саветница за медије.

У тексту „Трамп позива Косово да искористи шансу за мир са Србијом“, Вучићев саветник за медије рекао је, преноси Политико.еу, да је и председник Србије примио „слично писмо“ и да ће се накнадно огласити поводом истог.

Предсеник америке изненада интервенише агендом за који највљује да ће решити „посрнуле“ преговоре које је водила ЕУ и сама у овом тренутку притиснула под теретом проблема у сопственој кући и пред својим прагом.

Председник Косова, Хашим Тачи

Амерички председник Доналд Трумп, затражио је писменим путем од политичких лидера на Косову да буду јединствени у постизању свеобухватног споразума са Србијом, пренели су раније данас приштински медији.  Хашим Тачи на свм фејсбук налогу објавио Трампово писмо у коме се наводи да је споразум ( са Србијом – прим. аут.)  шанса за Косово. Његово пропуштање могло би да значи повратак уназад и то на дуже време.

„Спремни смо да вам помогнемо у настојањима за постизање споразума који би балансирано одразио интересе Косова и Србије. Такав споразум је достижан. Очекујем да Вас и председника Александра Вучића дочекам у Бијелој кући како би прославили то што ће бити историјски споразум“, наглашава се, између осталог, у писму америчког председника Доналда Трампа адресираном на председника Косова Хашима Тачија.

Трампово писмо Тачију и Вучућу

Председник Скупштине Косова Кадри Весељи оценио је позив председника Трапма као позив за свим политичким актерима да се придруже дијалогу, који треба да резултира признањем Косова од стране Србије и чланством Косова у УН-у.

У коментару на свом фесјбук профилу Весељи је поновио позив Демократском савезу и покрету Самоопредељење да се придруже косовском тиму за преговоре који је изгласан пре неколико дана у Скупштини Косова. На овај начин би, оцењује Весељи, „удружено радили на јачању и учвршћивању стабилности и напретку земље“.

Поводом Трамповог писма Вучићу и Тачију огласио се и косовски премијер Рамуш Харадинај написавши да су ово добре вести за „државу и народ Косова“.

“САД су од почетка биле и настављају да буду најснажнији поборник државе Косово и њеног суверенитета и територијалног интегритета. Као премијер Владе Косова снажно подржавам свако настојање за уједињење ставова политичких субјеката и брзих припрема за постизање правно обавезујућег споразума између две државе, Косова и Србије“, написао је Харадинај синоћ на свом фејсбук налогу.

ЕУ без идеје како да дијалог приведе крају

 Наставком преговора и могућим моделима истог, али и тиме колика ће бити улога ЕУ и осталих „великих и кључних играча“ бави се данас и штампа у Београду.

Новости оцењују да је Европа немоћна, да Приштина болује од „сведозвољености“ и да је у таквој атмосфери неопходно укључити још неког ко може да „ствар истера до краја“.

Бивши амбасадор Србије у Астрији, Милован Божиновић рекао је да су у овом момету могући другачији модели преговарања, од овог у којем посредује ЕУ.

“Види се да ЕУ нема идеја како да дијалог успешно приведе крају, али још не жели да призна да путем којим се ишло није било могуће доћи до резултата. Сада имају „разгоропађене“ Албанце који су своје захтеве подигли на високу лествицу, па је реално да се у дијалог укључи још неко ко има моћ да „истера“ решење. Ко ће то бити, то мора бити резултат договора, рекао је Божиновић за Новости.

За албанску опозицију је, колико јуче, било неприхватљиво да Хашим Тачи у неким будућим преговорима, у Бриселу или било где другде, сам одлучује о судибини свих људи на Косову.

„Нећемо дозволити да Тачи води овај процес дијалога сам, макар многи људи у Бриселу изгубили своје каријере”, рекао је недавно у Грачаници на трибини „Дијалог Београд – Приштина: Пут ка нормалности и како да тамо стигнемо“, посланик у Скупштини Косова Иљир Деда.

Иљир Деда, посланик у Скупштини Косова

Деда је подржао Резолуцију о новом преговарачком тиму Косова и нагасио да би Скупштина Косова требала да излгаса и закон о преговарачким тиму којим би заокружила правни оквир за њега.

„Ми осам година гледамо шта неодговорна елита у Бриселу ради на овим просторима. Нормализација значи мир, а то значи да они нису дорасли мировном процесу“, рекао је Деда и устврдио:

„Нећемо дозволити да Тачи води овај процес макар многи људи у Бриселу изгубили своје каријере. Не могу три човека да кроје судбине свих нас“, рекао је Иљир Деда.

Ко је „легао на руду“, а ко је после Трамповог писма „добио крила“?

Писмо које званично стиже од адмнинистације Беле куће не треба се доводити у питање, смтатра политиколог Стефан Филиповић и додаје да је „то што је оно било адресирано на Тачија и Вучића јасна порука политичким елитама у Београду и Приштини да знају ко се за шта пита и чија је ово агенда“.

„Харадинај је схватио поруку из Вашингтона, што закључујемо из његовог приватног поста на Фејсбуку у коме је он, жаргонски речено, „лего на руду“ и схватио да је дошао крај његовој политици сукоба са Федериком Могерини, коју ћемо већ након избора за Европски парламент у мају сви да заборавимо, као што смо и заборавили бароницу, Кетрин Ештон“, каже Филиповић

И Београд се пита?!

Иако поуздано не може да лицитира око тога шта се тренутно дешава и зашто се „Бела кућа“ нуди као место где ће, наводно доћи до тог историјског такозваног договора,оно што је сигруно, наводи Филиповић, јесте да је то агенда Беле куће. Међутим, ми не знамо да ли је то агенда званичног Београда.

 „Вероватно је да и Београд има неку своју агенду и неке свој црвене линије“, упозорава Филиповић.

Он наводи да је свакако у интересу Београда што се у решавање проблема укључују две највеће силе у свету, Кина као економски гигант и Русија као војни и енергетски џин. Међутим,  још увек је непознаница зашто се инсистира на оволикој динамичној агенди и због чега динамика разговора треба да буде тако брза. Ово су питања и изазови за Београд, оцењује овај млади политиколог у упозорава:

„Не сме се пренебрегнути чињенице да се и Београд пита и да, ако се нешто потпсује то мора да буде потпис две стране. Све је на Београду и одлуци да ли ће подржати предложену агенду“.

Филиповић оцењује да је Трампово писмо сада обелоданило све, иако смо недавно у Приштини били сведоци жестоког отпора, када је премијер Косова, Рамуш Харадинај на нивоу владавине закона хтео да покаже да он, као премијерм треба да се пита када су разговори Београда и Приштине у питању за шта је имао латентну подршку парламента и опозиције.

Стефан Филиповић, политиколог, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Ово Трампово писмо је сада победило све. Смирило је тезније у ствари у Приштини поставило на своје место. Они немају више ту простора да се нешто буне. Могли су да опонирају Федерики Могерини и ЕУ јер знамо колика је заправо политичка моћ еврпске уније овде на терену, али када је у питању писмо Доналда Трампа, у коме се јасно ставља до знања да је њихов љубимац Хашим Тачи и човек на кога они озбиљно рачунају, сада је све јасно“, рекао је Филиповић

Док се Харадинај, сада обавезао да ће радити на брзој хомогенизацији политичког спектара у Приштини, поставља се питање какви ће бити даљи поступци Београда.

„Сада када су многе ставри јасније једино се поставља питање каква је агенда Београда и уколико дође до укључивања Русије и Кине у преговоре о Косову, каже политиколог Стефан Филиповић.

Он истиче да не треба занемарити чињеницу да се две трећине земаља у свету не слаже са пријемом Косова у међународне инстанције и то да ће Русија опонирати Вашинготону кад год и где год буде могла.

„Међутим, у овом тренутку мислим да је овде најважније каква ће бити агенда Београда, ако не буде била како треба, неће моћи да помогну ни Русија ни Кина“, рекао је Филиповић.

Док се очекује званичан одговор председника Србије Александра Вучића на Трампово писмо, за сада је једино познат, више пута поновљен став Србије да је једини начин да се разговори Београда и Приштине наставе када се створе услови у којима би даљи наставак разговора био могућ, односно, да Приштина повуче противправне и крајње неразумне одлуке у вези са таксама на робу из Србије. Ово је Вучић данас поновио и у Бриселу током састанка са Доналдом Туском, председником Европског савета.

Иван Миљковић 

 

Писмо читаоцима

Драги моји, ја сам добро и надам се да ће и вас ово писмо затећи у здрављу и у добром расположењу.

Тако су се некада писала писма, а поштар се жељно очекивао на капији. Зато ћу ја, поштовани читаоци, свима вама да напишем писмо у овом стилу. Имам милион и један разлог да будем љута, да појединцима пишем отворена, полузатворена, полуотворена и затворена писма, са граматичким грешкама и без њих, да некима препоручујем лекаре различитих професија, а Бога ми и тужиоце, судије, па и затвор, али нећу. Нећу и не могу. Мислим да није ни људски ни хришћански, а немам ни доказе. Докази су одавно нестали.

Пише:  Анђелка Ћуп, главни и одговорни уредник ГрачаницеОнлајн

Дакле, ево мене живе и здраве, које и вама желим. Преселила сам се јубиларни десети пут од 1999. године. Разлог да попијемо по неку и наздравимо свима онима који не морају да се сељакају јер им је нека општина или нека Влада обезбедила стамбени и пословни простор, иако имају станове и куће диљем централне Србије или Косова (и Метохије). Само да не заборавим, тражећи свој десети смештај, наишла сам на понуде и оних који су куће и станове добили као социјално угрожени. Занимљиво…

Добро сам, хвала Богу, иако ме често зивкају из банке јер не стижем да на време враћам кредите. Љубазни су они, само траже своје, а ко је мени крив што немам рецимо, тетку у Канади, или кума на високом локалном или централном положају па да ми пруже једнократну или дугорочну помоћ. И кола ме служе, с обзиром на годину производње, хвала на питању. Нису баш као она службена које виђам код фризера, испред супермаркета, дискотеке, на граничним (административним) прелазима, али „котрљају се“.

Време је код нас топло, повремено са олујама, оним природним. Уместо прогностичара, од актуелног политичара, за кога чух да га зову „од деобе до сеобе“, чули смо информацију да не бринемо због „Олује“ и да је неће бити. Знам на коју је мислио, пошто сам једну за разлику од њега и многих његових већ преживела. Због тога знам како изгледа и ко може да је изазове. Могу да је изазову људи или они који себе називају људима. Не поновила се више никоме и никада.

Ако вас интересује каква је политичка ситуација код нас, мирна је и стабилна, што би рекли представници међународних организација. То су они што се кају што су дошли на ове просторе, али добре плате су важније од кајања и покајања.

Иначе, ништа се не мења када су у питању наши животи. Све је исто, само се повремено смењују лица у фотељама. Од оних који су се одмах после рата возили хеликоптерима, до ових данас који чак и у матицу Србију иду са ознакама републике Косова, коју иначе не признају или барем тако кажу. Полажу заклетву и седе испод грба и заставе те „самозване државе“, примају прилично високе плате из буџета те исте „државе“, али нас убеђују да је простор у коме живимо јужна српска покрајина. Имају дипломатске пасоше на којима пише „Косовар“, а оптужују нас „обичне“ што имамо личне карте те за њих непризнате „државе“. Не само да оптужују нас, него и представнике Српске православне цркве. Како да опстанемо овде а да не узмемо документа РКС, не знам, још нам нису објаснили они који себе називају јединим представницима Срба и борцима за српске интересе.

Кад већ споменух цркву, вама је драги моји читаоци, у то сам сигурна, црква одувек била блиска, били верници или не. Тако и мени. Некако се најмирније осећам у порти Дечана, Грачанице, Гориоча, Драганца и да не набрајам више, јер ми треба времена да споменем око 150 цркава и манастира који се налазе на просторима одакле вам пишем. После литургије некако смо сигурнији да се налазимо на своме и да ћемо ту опстати. Црква је преживела многе окупаторе, рушитеље и властодршце, иконе и мошти светаца су на рукама и недрима сачували монаси и свештеници. Окупљао се народ око својих светиња и опстајао. Опстаће и сада када су се против цркве и њених представника који желе само да више никада не сакупљају лешеве погинулих и мучених Срба, уротили поједини политичари.

Да не заборавим да вам напишем да се у последње време иза цркве скривају и поједини којима ту и није место. Са жвакама у устима на молебану, са не баш „најчистијим рукама“, али пуних џепова на литургији, осетили су да би могли да се врате у политичку игру. Али, можда и грешим, можда су се покајали, па траже опроштај. Можда су на исповести признали колико су државних пара уложили у школовање своје деце,у куповину некретнина и возног парка, колико су своје и туђе дедовине продали. Они који су се пре само неколико месеци утркивали да се сликају поред владике и чистили црквене порте, не беху на молебану за страдални народ на Косову и Метохији, али такви нису ни вредни помена, јер „част се не може одузети, она се може само изгубити“.

Ја се, драги моји, ипак надам да ће се сви помирити, да ће оставити монаштво и свештенство да се на миру моли за напаћени народ, ако не пре, оно пред изборе, када се буду правиле коалиције и када се заборавља све осим интереса и функција. Тада ће бивши и садашњи политичари заборавити шта су причали једни против других, јер је у политици изгледа све дозвољено.

Умало да заборавим да вас замолим да дођете до цркве  Самодреже у близини Вучитрна, на којој ће, ако Бог да, коначно неко од „душебрижника“, било које нације и политичке опредељености, направити барем врата. Можда неко од ових који су се одрекли једне плате у корист српског народа, а чија се имена и даље чувају као најстрожија државна тајна.

С надом да ћемо се ускоро видети у Гребнику, Гојбуљи, Белом Пољу, Ђаковици или Сувом Грлу, срдачно вас поздрављам и жељно очекујем ваш одговор.

П.С. И не заборавите: „Побеђују они који мисле да то могу“

Анђелка Ћуп