Вести: Језичке грешке шаљу у затвор

Ако ни злочин ни казна нису једнако прописани за све на Косову, може ли се говорити о владавини права? Ако Кривични закон Косова има више од 5.500 грешака у преводу, таквих да је у 2.000 случајева српска верзија толико другачија од оне на албанском да су промењени и контекст и значење законских одредби, може ли се говорити о једнакости пред законом? Ако се код дефинисања казне предвиђене за неко кривично дело, у српској верзији Кривичног закона Косова најчешће спомиње само затвор, док на албанском стоји и новчана опција, како не помислити на дискриминацију? И какво тумачење пред судом очекивати с оволиким бројем нетачности, непрецизности и нејасноћа?


Прошло је две година од када су „Вести“ објавиле истраживање које илуструје с каквом препреком се суочавају Срби пред косовским судом, али истраживање, премда запажено, није довело ни до каквих конкретних резултата. Грешке у донетим законима се не исправљају, нове се и даље производе.
Не може бити речи о једнакости пред законом ако поред неписмености постоје и садржинске разлике у значењу, истиче професор права др Дарко Симовић и члан Српског правничког клуба.


На штету Срба
Преводи косовских закона на српски језик су толико лоши да су многи потпуно неразумљиви и неприменљиви, све то иде на штету грађана и Срби немају једнаке шансе за заступање пред судом, потанко су више пута објаснили српски адвокати на Косову. Илустрације ради, у Кривичном закону Косова, рецимо Члан 12, који се односи на нужну одбрану, на српском језику је тако срочен да у случају напада, Србима остаје само право да беже. Сличан јаз, направиле су и грешке у преводу Члана 13, који дефинише „крајњу нужду“, ситуације у којој се особа нашла како би избегла опасност по себе или другог.


– Те разлике остављају могућност за арбитрарност и произвољну примену закона, што сведочи о одсуству правне сигурности и извесности. У кривичном праву је посебно битно да свака правна норма буде прецизно формулисана јер последице примене закона могу имати изразито неповољне и непоправљиве последице по грађане, у овом случају Србе и њихова основна људска права.
Запањује и растужује пасиван однос и готово игнорисање чињенице да се верзије на српском језику Устава и Кривичног закона, вероватно тенденциозно, садржински разликују од албанских текстова. Реч је о озбиљном проблему о коме се, како се чини, безразложно ћути или јако ретко и тихо говори. Обезвређивање нечијег језика је обезвређивање самог народа који њиме говор – закључује др Симовић у разговору за „Вести“.


Идемо уназад
Право на језик на Косову брани Канцеларија повереника за језике и на њеном челу је Србин. Славиша Младеновић верује да би представници народа би ову тему требало да поставе као приоритетну.
– Чак је и без читања анализа видљиво да српски нема законом гарантовани третман. Понекад имам осећај да идемо уназад. Кривични законик Косова је, нажалост, само један од усвојених закона с језичким недостацима. Напомињем да се овде чак не ради о мишљењу „језичких цепидлака“ већ верзије појединих закона на српском језику имају толико језичких грешака да се не могу протумачити – каже Младеновић за „Вести“.


Он истиче да би Срби на КиМ „морали непрекидно да истичу ову чињеницу“:
– Језичко усклађивање правних аката може значајно да утиче на стање њихових људских права.
Срби који учествују у раду косовских институција имају моралну обавезу више да апострофирају овај проблем. Поражавајућа је чињеница да је професор с државног правног факултета из Србије др Иван Чукаловић судија Уставног суда Косова и да игнорише овакво стање правне несигурности за косовске Србе.

Фото: Вести, А. Чукић

Српски језик је званични у косовском систему Приштине, а тамошњим Законом о употреби језика Србима се гарантује право на језик. Међутим, то право се ускраћује готово на сваком кораку. Политички представници Срба се ове теме сете само о пригодним датумима.

– Закон о употреби језика је само мртво слово на папиру. Не знам да ли постоји институција у којој се поштује овај закон у потпуности, а најжалосније је што се то не ради ни у институцијама које воде Срби. Сигурна сам да ни они не знају матерњи језик баш најбоље, па и не примећују грешке као врата. А тамо, где се „као поштује“ српски, као службени језик, забрињавају лоши преводи које, лично, врло често не разумем. Општине у којима су Албанци већина посебна су прича – каже Анђелка Ћуп, уредница портала Грачаница онлајн.

„Вести“ су пре две године објавиле и истраживање Право на језик у коме је уочено више од 4.000 грешака у преводу Устава и седам закона Косова на српски језик, који су по мишљењу српских посланика у косовском парламенту најзначајнији за српску заједницу. Закони за којима Срби готово свакодневно потежу у остваривању својих парава, Закон о катастру и Закон о власништву, имају више 1.800 грешака у преводу уз прегршт речи које на српском не значе ништа. Екстреман пример је Закон о заједницама који од 30 слова азбуке користи само 27.

Фото: ГрачаницаОнлајн, В.Ћуп

Саобраћајни знакови и лична документа су тек прича за себе, да мало ко више верује да је све то што се дешава са српским језиком на Косову случајности, истиче новинар из Грачанице Иван Миљковић:

– То је политика малих корака. Тако је поступност промена дефинисао Ноам Чомски. На тај начин нема отпора, а нема ни јачања свести против промена. Коме још пара очи што је на таблама приликом исписивања назива улица у општини Грачаница дата предност и латиничном писму и албанској скраћеници „рруга“ уместо улица?! Нападају се повратници, протести у Приштини, сузавац у Скупштини, Специјални суд, џихадисти на прагу, корупција у свим порама друштва! Ко још размишља о угроженом праву на језик? Али на крају приче о малом косовском Србину, жаба ће бити скувама, а његов културни идентитет обрисан.


Обећање из Канцеларије ЕУ
У Канцеларији ЕУ у Приштини за „Вести“ кажу да се Европска унија увек залагала за решавање овог проблема и у свом годишњем извештају, као и кроз процес дијалога Стабилизације и придруживања (ДПСП) и кроз Споразум о стабилизацији и придруживању који је ступио на снагу у априлу 2016. У одговору нашем листу истичу да су „свесни неслагања и недостатка квалитетног превода између албанске и српске верзије закона на Косову и потребно да релеватне косовске институције предузму веће напоре како би дошло до побољшања у овој области“.
– ЕУ ће заједно са својим међународним партнерима посветити већу пажњу питању превода квалитета. Исто тако, на инсистирање Европске уније, Влада Косова је одлучила да се врати на питање амандмана на Кривични закон, као и Закон о кривичном поступку. Сматрамо да су овда два законска акта најкритичнија јер имају директан и значајан утицај на права и обавезе грађана. Обезбедили смо један број коментара и ми ћемо инсистирати да поред испитивања основног садржаја, радне групе такође проверавају и језички аспект закона у свим службеним језицима. Пратићрмо ситуацију, тако да се финални нацрти придржавају највиших језичких стандарда – кажу за „Вести“.


Аутор: Јелена Л. Петковић – Франкфуртске вести