Vesti: Jezičke greške šalju u zatvor

Ako ni zločin ni kazna nisu jednako propisani za sve na Kosovu, može li se govoriti o vladavini prava? Ako Krivični zakon Kosova ima više od 5.500 grešaka u prevodu, takvih da je u 2.000 slučajeva srpska verzija toliko drugačija od one na albanskom da su promenjeni i kontekst i značenje zakonskih odredbi, može li se govoriti o jednakosti pred zakonom? Ako se kod definisanja kazne predviđene za neko krivično delo, u srpskoj verziji Krivičnog zakona Kosova najčešće spominje samo zatvor, dok na albanskom stoji i novčana opcija, kako ne pomisliti na diskriminaciju? I kakvo tumačenje pred sudom očekivati s ovolikim brojem netačnosti, nepreciznosti i nejasnoća?


Prošlo je dve godina od kada su „Vesti“ objavile istraživanje koje ilustruje s kakvom preprekom se suočavaju Srbi pred kosovskim sudom, ali istraživanje, premda zapaženo, nije dovelo ni do kakvih konkretnih rezultata. Greške u donetim zakonima se ne ispravljaju, nove se i dalje proizvode.
Ne može biti reči o jednakosti pred zakonom ako pored nepismenosti postoje i sadržinske razlike u značenju, ističe profesor prava dr Darko Simović i član Srpskog pravničkog kluba.


Na štetu Srba
Prevodi kosovskih zakona na srpski jezik su toliko loši da su mnogi potpuno nerazumljivi i neprimenljivi, sve to ide na štetu građana i Srbi nemaju jednake šanse za zastupanje pred sudom, potanko su više puta objasnili srpski advokati na Kosovu. Ilustracije radi, u Krivičnom zakonu Kosova, recimo Član 12, koji se odnosi na nužnu odbranu, na srpskom jeziku je tako sročen da u slučaju napada, Srbima ostaje samo pravo da beže. Sličan jaz, napravile su i greške u prevodu Člana 13, koji definiše „krajnju nuždu“, situacije u kojoj se osoba našla kako bi izbegla opasnost po sebe ili drugog.


– Te razlike ostavljaju mogućnost za arbitrarnost i proizvoljnu primenu zakona, što svedoči o odsustvu pravne sigurnosti i izvesnosti. U krivičnom pravu je posebno bitno da svaka pravna norma bude precizno formulisana jer posledice primene zakona mogu imati izrazito nepovoljne i nepopravljive posledice po građane, u ovom slučaju Srbe i njihova osnovna ljudska prava.
Zapanjuje i rastužuje pasivan odnos i gotovo ignorisanje činjenice da se verzije na srpskom jeziku Ustava i Krivičnog zakona, verovatno tendenciozno, sadržinski razlikuju od albanskih tekstova. Reč je o ozbiljnom problemu o kome se, kako se čini, bezrazložno ćuti ili jako retko i tiho govori. Obezvređivanje nečijeg jezika je obezvređivanje samog naroda koji njime govor – zaključuje dr Simović u razgovoru za „Vesti“.


Idemo unazad
Pravo na jezik na Kosovu brani Kancelarija poverenika za jezike i na njenom čelu je Srbin. Slaviša Mladenović veruje da bi predstavnici naroda bi ovu temu trebalo da postave kao prioritetnu.
– Čak je i bez čitanja analiza vidljivo da srpski nema zakonom garantovani tretman. Ponekad imam osećaj da idemo unazad. Krivični zakonik Kosova je, nažalost, samo jedan od usvojenih zakona s jezičkim nedostacima. Napominjem da se ovde čak ne radi o mišljenju „jezičkih cepidlaka“ već verzije pojedinih zakona na srpskom jeziku imaju toliko jezičkih grešaka da se ne mogu protumačiti – kaže Mladenović za „Vesti“.


On ističe da bi Srbi na KiM „morali neprekidno da ističu ovu činjenicu“:
– Jezičko usklađivanje pravnih akata može značajno da utiče na stanje njihovih ljudskih prava.
Srbi koji učestvuju u radu kosovskih institucija imaju moralnu obavezu više da apostrofiraju ovaj problem. Poražavajuća je činjenica da je profesor s državnog pravnog fakulteta iz Srbije dr Ivan Čukalović sudija Ustavnog suda Kosova i da ignoriše ovakvo stanje pravne nesigurnosti za kosovske Srbe.

Foto: Vesti, A. Čukić

Srpski jezik je zvanični u kosovskom sistemu Prištine, a tamošnjim Zakonom o upotrebi jezika Srbima se garantuje pravo na jezik. Međutim, to pravo se uskraćuje gotovo na svakom koraku. Politički predstavnici Srba se ove teme sete samo o prigodnim datumima.

– Zakon o upotrebi jezika je samo mrtvo slovo na papiru. Ne znam da li postoji institucija u kojoj se poštuje ovaj zakon u potpunosti, a najžalosnije je što se to ne radi ni u institucijama koje vode Srbi. Sigurna sam da ni oni ne znaju maternji jezik baš najbolje, pa i ne primećuju greške kao vrata. A tamo, gde se „kao poštuje“ srpski, kao službeni jezik, zabrinjavaju loši prevodi koje, lično, vrlo često ne razumem. Opštine u kojima su Albanci većina posebna su priča – kaže Anđelka Ćup, urednica portala Gračanica onlajn.

„Vesti“ su pre dve godine objavile i istraživanje Pravo na jezik u kome je uočeno više od 4.000 grešaka u prevodu Ustava i sedam zakona Kosova na srpski jezik, koji su po mišljenju srpskih poslanika u kosovskom parlamentu najznačajniji za srpsku zajednicu. Zakoni za kojima Srbi gotovo svakodnevno potežu u ostvarivanju svojih parava, Zakon o katastru i Zakon o vlasništvu, imaju više 1.800 grešaka u prevodu uz pregršt reči koje na srpskom ne znače ništa. Ekstreman primer je Zakon o zajednicama koji od 30 slova azbuke koristi samo 27.

Foto: GračanicaOnlajn, V.Ćup

Saobraćajni znakovi i lična dokumenta su tek priča za sebe, da malo ko više veruje da je sve to što se dešava sa srpskim jezikom na Kosovu slučajnosti, ističe novinar iz Gračanice Ivan Miljković:

– To je politika malih koraka. Tako je postupnost promena definisao Noam Čomski. Na taj način nema otpora, a nema ni jačanja svesti protiv promena. Kome još para oči što je na tablama prilikom ispisivanja naziva ulica u opštini Gračanica data prednost i latiničnom pismu i albanskoj skraćenici „rruga“ umesto ulica?! Napadaju se povratnici, protesti u Prištini, suzavac u Skupštini, Specijalni sud, džihadisti na pragu, korupcija u svim porama društva! Ko još razmišlja o ugroženom pravu na jezik? Ali na kraju priče o malom kosovskom Srbinu, žaba će biti skuvama, a njegov kulturni identitet obrisan.


Obećanje iz Kancelarije EU
U Kancelariji EU u Prištini za „Vesti“ kažu da se Evropska unija uvek zalagala za rešavanje ovog problema i u svom godišnjem izveštaju, kao i kroz proces dijaloga Stabilizacije i pridruživanja (DPSP) i kroz Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu u aprilu 2016. U odgovoru našem listu ističu da su „svesni neslaganja i nedostatka kvalitetnog prevoda između albanske i srpske verzije zakona na Kosovu i potrebno da relevatne kosovske institucije preduzmu veće napore kako bi došlo do poboljšanja u ovoj oblasti“.
– EU će zajedno sa svojim međunarodnim partnerima posvetiti veću pažnju pitanju prevoda kvaliteta. Isto tako, na insistiranje Evropske unije, Vlada Kosova je odlučila da se vrati na pitanje amandmana na Krivični zakon, kao i Zakon o krivičnom postupku. Smatramo da su ovda dva zakonska akta najkritičnija jer imaju direktan i značajan uticaj na prava i obaveze građana. Obezbedili smo jedan broj komentara i mi ćemo insistirati da pored ispitivanja osnovnog sadržaja, radne grupe takođe proveravaju i jezički aspekt zakona u svim službenim jezicima. Pratićrmo situaciju, tako da se finalni nacrti pridržavaju najviših jezičkih standarda – kažu za „Vesti“.


Autor: Jelena L. Petković – Frankfurtske vesti