Канцеларија Владе Србије за КИМ: Ми не желимо да чекате

Прелаз Мердаре 24. 12. 2015.

На административним прелазима између Косова и Србије саобраћај је фреквентан. Свакодневно у правцу Београда и даље, према западној Европи и обратно, више стотина путничких и теретних возила прелази на Мердару, Белој земљи, Јарињу, Брњаку. После потписивања договра у Бриселу, још више људи путује, посебно косовских Албанаца, а за празнике, који су у Европи нерадни дани и за време сезоне годишњих одмора, колоне које чекају да уђу са Косова у правцу централне Србије и обрнуто, су километарске. Да би се прешао прелаз између Србије и Косова, чека се и по неколико сати, а врло често се у возилима налазе деца, стари и болесни. Возачи камиона такође, због бирократских процедура, чекају сатима да би превезли робу у једном или другом смеру.

Звог тога је данас Душан Козарев, заменик директора Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију, са сарадницима делио летке возачима на прелазу Мердаре, на којима је писало: „Ми не желимо да чекате“. У изјави за Грачаницаонлајн, Козарев је рекао да су возачи, којима је делио летке, били пријатно изненађени и да су позитивно реаговали на летке који су били написани на српском и албанском језику. Полицајци, и са једне и са друге стране, каже Козарев, немају ништа против укидања граница и прелаза са административни процедурама, само да они не остану без посла и плата.

„У време када се укидају границе у читавој Европи, између земаља које су водиле ратове, и то светске, на овом малом простору људи чекају сатима у редовима како би дошли до жељене дестинације. Влада Републике Србије жели да овим гестом покаже добру вољу и жељу да се укину сва могућа ограничења кретања људи и робе између Косова и централне Србије и да прелаз буде без задржавања“, рекао је Козарев.

У летку, између осталог, пише: “У модерним европскимдруштвима, институције постоје да би учиниле лакшим свакодневни живот грађана који финансирају њихово постојање, а стварање неефикасног механизма чији су резултат непрегледне колоне на прелазима, свакако не доприноси бољем животу обичних људи, без обзира на њихову националну припадност. Не желимо да чекате!”

A. Ć.