Косовски завет: „Није готово док ми не кажемо да је готово“

Шта је косовски завет,  мит или својеврстан договор по правилима библијског савеза између људи и Бога. На шта нас завет позива и обавезује? Колико је присутан у нашој индивидуалној и колетктивној свести и одговорности ? Да ли су Срби државотворна и заветна нација? Где се преплићу народна предања, историјски извори и чињенице? Постоји ли компромис између народног и научног?  Одговоре на ова питања дали су доц.  др Божидар Зарковић и доц. др Милош Ковић, на трибини   „Страх од косовског завета, предрасуде и стереотипи“ која је одржана у галерији Дома културе у Грачаници.

„И поред свега  реченог, написаног, насликаног, опеваног, косовски завет је наша непресушна тема и истина коју треба стално и изнова понављати и причати, све дотле док она не допре до свих“, отпочео је своје излагање доц. др Божидар Зарковић, професор на Филозофском факутлету у Косовској Митровици.

Подсетивши да се налазимо на месту које представља исходиште косовског завета, и да “Завет није завршена прича, већ је то процес који траје, и да сви данас учествујемо у његовом стварању и писању” проф. Зарковић је нагласио:

„Ова трибина има за циљ да говори о једној истини, која се у последње време све више напада и зато је треба бранити“.

Реч завет представља први старозаветни савез постигнут између људи и Бога, други новозаветни, склопљен између људи и Исуса Христа.  Професор Зарковић истиче да је косовски завет, споразум између Срба и Бога по библијским начелима.

У време вишевековне турске владавине на овим просторима, косовски завет је био сила осовине око које се окупљао српски народ. Сличну ситуацију имамо и данас, закључио је професор Божидар Зарковић.

„Срби нису само државотворна нација, они припадају оној малој групи заветних народа“, каже доц. др Милош Ковић, професор са београдског  Универзитета. Осврћући се на дуг историјски период под турском влашћу, Ковић је истакао да је тада наш култ и национални идентитет, створен, одржан и очуван у Пећкој патријаршији.

„Као што Светосавски завет одваја Србе као народ од осталих православних, тако и косовски завет одваја нас од осталих народа“, подвукао је проф. Ковић.

Говорећи о страху према косовском завету, професор Ковић подсећа да он почива на свакодневном питању које индивидуално или колективно треба да сагледавамо и постављамо: „ Да ли ћемо се предати, продати, издати или ћемо изаћи на Косово равно?“

„Страх од косовског завета представља наш страх од себе самих“, рекао је на крају трибине професор Милош Ковић и закључио:

„Није готово док ми не кажемо да је готово, то наши непријатељи знају и са овог места им шаљемо такву поруку.“

„Страх од косовског завета, предрасуде и стереотипи“ је трибина коју у оквиру пројекта „Изоловане средине – стварање, страх и култура као слобода“,  организјује Дом културе у Грачаници, а подржава Министарство за културу и информисање Републике Србије.

Иван Миљковић