Б. Ничић: „Српски медији на Косову се боре да преживе. Погубно за професију да колеге ћутке пристају на притиске“.

Међународни дан слободе медија, 3. мај, обележава се данас широм света. Тим поводом оба новинарска удружења (УНС и НУНС), али и синдикати, упутили су позив свим колегама да у термину од 11.55 – 12.00 часова прекину програм, како би „громогласном тишином“ показали да су спремни да се боре за слободу новинарске професије.

Акцији „пет минута громогласне тишине“ придружује се и Удружење новинара Косова и Метохије, које делује као огранак УНС-а, каже за Gracanicaonline Будимир Ничић, председник ДНКиМ.  У интервјуу за наш портал, Ничић је истакао да су српски медији на Косову и Метохији у незавидном положају, суочени са финансијским проблемима  и да се боре да преживе.

Gracanicaonline:  УНС и НУНС су позвали медије на пет минута громогласне тишине како би упозорили на све лошији положај професије. Да ли се Друштво новинара Косова и Метохије прикључује овој иницијативи?

Б. Ничић: Наравно, ми смо део УНС-а, тако да смо и део ове акције. Ми смо нашим, српским  медијима на Косову послали Проглас УНС-а и позвали смо их да се прикључе акцији, тако што ће електронски медији на пет минута прекинути програм и прочитати или објавити проглас.

Budimir 1

Gracanicaonline: Каква је српска медијска слика на КиМ? Да ли она подсећа на клиничку слику болесника који се бори да преживи?

Б.Ничић: Та слика је шаролика. Међутим, већина медија је у  јако лошој економској ситуацији и буквално се боре да преживе. Овде, пре свега, мислим на приватне, локалне и регионалне медије који годинама опстају кроз разне мале пројекте које подржавају, углавном, међународне организације, којих је последњих година све мање. Маркетнига, као што знате, готово да и нема, и немогуће је да било који српски медиј на Косову буде самоодржив кроз овај облик финансирања. С друге стране, постоје медији који немају тих проблема, а то су она електронска гласила која се финасирају из буџета, косовског или српског.

Gracanicaonline:  У којој мери беспарица и тешка економска ситуација која не заобилази ни медије на КиМ утиче да се медији све теже одупиру притисцима или подилазе онима који их финансирају?

Б. Ничић: Као што рекох, приватни медији се углавном финансирају кроз пројекте, највише од међународних донатора који, суруран сам, не врше било какве притиске на њих. Међутим, медији који се финасирају од јавних пара, из буџета, косовског или српског, свакако да су изложени некој врсти притиска и код њих је присутна и цензура и аутоцензура.  ДНКиМ, као део УНС-а на Косову, није  званично добило ни једну пријаву у вези с тим од било кога. То је и разумљиво,  јер постоји страх код људи да јавно проговоре о притисцима, јер ће вероватно остати без посла или слично. Наравно, мислим да притисци на колеге или медије постоје и да је, на жалост, све више новинара који на њих ћутке пристају, што је погубно и за професију и за јавну реч уопште.

 

И.М.