Osojane, septembar 2016. godine

Osojane, pitomo metohijsko selo, nekada puno vrednih ljudi i puno dece koja su se igrala po osojanskoj kotlini. Danas u Osojanu ima samo oko 300 Srba. Školu pohađa 86 osnovaca i dvadesetak srednjoškolaca, a ima i desetak studenata. Mladi u Osojanu ne žive kao njihovi vršnjaci širom sveta. „Uveče“, kaže sedamnaestogodišnji Nikola Đurić iz Lukavca kod Osojana, koji se sa porodicom vratio iz Beograda, „zatvaramo se u kuću. Televizor i internet, ako ima struje. Tokom dana, sa starijima odemo do Kline i Istoka, sami ne.“

„A i nemamo prijtelje Albance. Ima nekih starih nepokidanih prijateljstava, ali novih…, ja nisam čuo da ima“, dodaje osamnaestogodišnji Dejan Andrić iz sela Koš, nedaleko od Osojana, koje je sada skoro pusto, a verovali ili ne, prvi put se u istoriji pominje još 1314.godine.

Zato je danas osveštan temelj i položen kamen temeljac za sportsko- rekreativni centar, u sklopu koga će biti izgrađena sala i bazen. Tako će mladi iz Osojana, barem malo moći da se zabave, ali osim zabave, biće i nekoliko novih radnih mesta, pa će se koliko- toliko, smanjiti broj nezaposlenih.

Ministar za zajednice i povratak u Vladi Kosova, Dalibor Jevtić, položio je danas kamen temeljac za novi sportsko rekreativni centar. Obraćajući se okupljenima, Jevtić je naglasio da je glavni cilj ministartva na čijem je čelu da obezbedi povratak raseljenih, ali i opstanak. Opstanak se može obezbediti samo otvaranjem novih radnih mesta, kojih će biti, rekao je ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova.

Meštani Osojana žele da veruju ministru, u očima im je nada, ali i doza sumnje. Dosta im je obećanja. Mnogi dolaze i odlaze, svi obećavaju, a oni ostaju sa svojom mukom. Ne boje se Osojanci napada koje su preživljavali u prošlosti, a još manje rada,  gorštaci su to, ali ne vole nepravdu.

A mladi sveštenik Miloš Vukić, koji služi u Osojanu i u nekoliko okolnih sela, zadovoljan što mu nedeljom na liturgiju dolazi popriličan broj ljudi, ima za svoje parohijane samo jednu poruku:

„Ponosite se što živite ovde, na ovoj svetoj metohijskoj zemlji.“

Anđelka Ćup