Reč od istrijskog minimuma do istorijskog maksimuma

Блог

ivan

Lepo je to još odavno naš narod uočio i u narodnu umotvorinu pretočio: „Vo se veže za rogove, a čovek za reč“.

Nastala je ova mudrost u vreme kada je reč još nešto značila, kada se uvažavala, kada je između nje, časti i obraza, stajao znak jednakosti. I najčitanija knjiga nad knjigama, Biblija, počinje upravo tako: „Na početku beše reč….“

Dakle, znamo šta znači REČ, ali osećamo da sa vremenom današnjim poprima potpuno drugačije značenje i smisao….

Važno je ko daje reč, reče neko, a to znači da se osobi koja je daje, može ili sme verovati, jer ehej…, ne daje se reč tek tako, onako, olako i svakako…. Reč je to!

I reč i obećanje u vremenu današnjem postadoše opijum za verujuće, svetlost na kraju tunela, radost dolazećeg boljitka na krilima promena, napredak gonjen vetrovima društvenog razvoja, na beloj lađi, na kormilu sa njim. Kojim njim? Pa sa njim! Sa njim koji daje reč u koju se mora verovati.

Sve je kod njega na istorijskom maksimumu ili istorijskom minimumu, samo zavisi iz kog ugla posmatrate stvari. Ako ste optimista, čašu vidite kao polupunu, ako ste pesimista, kao polupraznu. Kažem vam, lepota je u oku posmatrača, u oku i prstima statističara. Vi oko toga ne treba da razbijate glavu, vi treba samo da verujete!

Ako je u pitanju porast proizvodnje i  bruto društvenog proizvoda (BDP), to je onda istorijski maksimum ikada zabeležen. Ako je u pitanju budžetski deficit…. eee,  onda je on na istorijskom minimumu, jer istorijski posmatrano, nikada nam nije bilo bolje, poručuje nam naš čovek za kormilom, čovek od reči, koji od 2013. obećava da će baš ona naredna godina sigurno biti bolja. I tako, dogurasmo do 2017.

Sigurno neću pogrešiti ako kažem da smo na istorijskom maksimumu jer već četiri godine živimo verujući čoveku za kormilom. Verujemo da će nam biti bolje baš one tamo godine, jer ne mora baš sve da se dogodi ove. Tolika količina vere nalazi se na istorijskom maksimumu, ikada viđenom i zabeleženom od kada se merenja takve vrste obavljaju. Čak je i statistika zanemela, što se istorijski posmatrano nije dogodilo od kada je Bendžamin Dizraeli izneo najprecizniju definiciju, rekavši da na svetu postoje samo tri laži a to su: laž, gnusna laž i statistika.

Ma nama je ustvari odlično, mi smo verujući i iščekujući bolje dane, zapravo i propustili da primetimo da je to bolje već stiglo i da nam se smeši tu na uglu, između istorijskog minimuma i maksimuma..

Zar nam televizija i sve one šarene marketinške poruke ne poručuju kako nam zaista nikada nije išlo bolje. Pogledajte samo onu reklamu za kredit: „Crk’o vam je frižider, istekla registracija, potrebno krečenje stana, uzmite brzi keš kredit!“

I uzmemo kredit jer nam nikada nije išlo bolje, onda sednemo i razmiljašamo o ovom istorijskom maksimumu i onom istorijskom minimumu nasleđenom od prošlih vlasti. Dakle, razmišljamo kako je sada sve lepo na ovom istorijskom maksimumu.

Podignemo kredit da bi popravili peglu, frižider ili bojler, registrovali kola, jer od plate koja je na istorijskom maksimumu to svakako ne bismo mogli. A kako je samo nekada bilo bez veze kada smo bili na onom istorijskom minimumu… Tada  smo morali da podižemo kredite da kupimo stan, kola ili sagradimo kuću.I zamislite, još nam je i ostajalo za sitne popravke po kući, garderobu i namirnice. Uh… bilo ne povratilo se! Lepše je sada, mnogo lepše i izglednije da će nam biti bolje 2017. na 2018. ili 19. možda i 20.  I tako…

A vi šta ste se smrzli, da li od brojki ili ovih maksimuma i minimuma?

Setite se, dali ste reč!

 

Ivan Miljković