PREGLED NEDELjE: Nedelja pljački, smena, imenovanja i pokajanja

ПРЕГЛЕД НЕДЕЉЕ: Недеља пљачки, смена, именовања и покајања

ПРЕГЛЕД НЕДЕЉЕ

Đurić, stazama i bogazama, do otvaranja benzinske pumpe – “licencirane NIS-ove, u južnoj srpskoj pokrajini”. Ko to beše Mirjana  Jevtić? Enigmu ekspresno, samostalno i liberalno, razrešio Petrovićev SLS. Tači obilazio spomenika, a Haradinaj zidove u izgradnji.

Piše: Anđelka Ćup

Na početku ove nedelje, vesti koje se godinama ponavljaju. Razlikuju se samo imena oštećenih, a imena počinilaca, volela bih kad bih mogla da napišem retko, ali ona se nikada niti saznaju, niti otkriju. Opljačkana Kata Grujić, jedina Srpkinja iz sela Donji Petrič, opljačkana domaćinstva Danila i Bobana Stepića iz Drenovca kod Kline, zapaljena kuća porodice Vukić u selu Podgorce kod Klokota, pretučen Srbin iz sela Grnčar kod Vitine, pretučeni mladići iz Parteša, opet u Grnčaru, ukradena štenad iz manstira Svetih Kozme i Damjana u Zočištu. Počinioci su nepozati, kao i uvek. I što bi sada bilo drugačije? Naravno da sam ironična, ali godinama se pitam, kako je moguće da se nijedan počinilac zločina nad Srbima na Kosovu nije otkrio? Da li se zaista nije moglo ili nema volje, one političke. Sada se pitam, sada već nisam ironična.

Kada sam već kod nerasvetljenih zločina, podsećam da je ove nedelje bila osamnaestogodišnjica ubistva šest srpskih mladića u kafiću Panda u Peći. Ivan Obradović, Vukota Gvozdenović, Svetislav Ristić, Zoran Stanojević, Dragan Trifković i Ivan Radević imali su između 14 i 25 godina. Njihove ubice još nisu otkrivene.

A da se tako nešto više ne sme dogoditi na Kosovu i da se moraju otkriti sve ubice i kidnaperi, ma koje vere i nacije bili, i oni i žrtve, obećao  je kosovski predsednik, Hašim Tači, prilikom polaganja cveća na spomenik stradalim meštanima Velike Hoče. Hrabar potez nekoga koga se Srbi sećaju kao borca bivše Oslobodilačke vojske Kosova, koju vide kao krivca za ubijene i kidnapovane Srbe. Zbog toga, niko od Srba nije dočekao Tačija kada je došao da oda počast ispod srpske zastave, ispod koje leže osamdeset četiri žrtve. Nijedan Srbin ga nije dočekao, ali je jedan došao sa njim, njegov savetnik, Branislav Nikolić iz Štrpca.

Dok Tači šeta Kosovom, poziva sve raseljene da se vrate svojoj domovini, kako kaže, i odaje počast žrtvama, kako Srbima, tako i Albancima, premijer Isa Mustafa se sastao sa premijerom Crne Gore, i to u Skadru na Bojani, u Albaniji. Da li su se dogovorili oko famozne demarkacije, koja je uslov da građani Kosova putuju bez viza u zemlje Evropske Unije, nije poznato. A nije baš ni sigurno da će i posle razgraničenja između Crne Gore i Kosova, kosovski pasoš da bude dobrodošao u Nemačkoj, Francuskoj i drugim zapadnim zemljama.

Kako bi pokazale da Kosovu žele sve najbolje, zapadne zemlje, zaklonjene iza Međunarodne unije za telekomunikacije, dodeliše ovoj “nezavisnoj državi” ili “južnoj srpskoj pokrajini”, telefonski kod, plus 383. Edita Tahiri, naravo kaže da je to kod za državu, a Marko Đurić da je to poštanski kod za geografski region. U medijima se spekuliše da se spomenuta Međunarodna unija za telekomunikacija prema Kosovu odnosi sa davno zaboravljenom fusnotom.

Kad smo već kod Marka Đurića, on je ponovo pokazao svoju ljubav prema kosovskim prirodnim lepotama, kao i pre nekoliko dana, premijer Isa Mustafa. Naime, posle Ise, Marko dođe u Mitrovicu, onu severnu, preko šuma i livada. Otvori Marko pumpu Naftne industrije Srbije, za koju kaže da ima licencu za rad u “oba sistema”, a da Telekom Srbije od sada ima licencu za rad na čitavoj teritoriji Kosova i, Metohije, naravno. Posle toga se pojavi i saopštenje NIS-a u kome se tvrdi da NIS nije distributer naftnih derivata na Kosovu. (Sve čestitke onome ko razume.)

Zbog Markove šetnje na severu i ilegalnog ulaska i boravka na Kosovu, kako kažu politički lideri kosovskih Albanaca, direkcija Kosovske policije suspendovala je zamenika komandira u Severnoj Mitrovici, majora Gorana Živkovića i šefa operative, kapetana Miliju Miloševića. Nisu poslušali naredbu i nisu uhapsili Đurića, valjda.

A u isto vreme, kada je Marko otvarao benzinsku pumpu, Ramuš Haradinaj je došao da vidi čuveni zid (ili stepenik, kako reče Maja Kocijančić), izgrađen u blizini glavnog mosta na Ibru. I nije mogao Ramuš da poveruje da je na severu izražen toliko “provincijski i nacionalistički mentalitet”. I ako je od Ramuša, mnogo je. A mediji su objavili fotografiju, na kojoj se vidi predsednik Alijanse za budućnost Kosova, a ispred njega rešetke. Ne znam da li te rešetke nešto znače, ali Ramuš reče da zid nije u interesu srpske zajednice. Inače, Ramuš je baš poznat po brizi za Srbe.

Da se slažu sa svojim komandantom, potvrdiše i oko stotinak veterana, valjda rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova, koji se okupiše na glavnom Ibarskom mostu, zahtevajući momentalno uklanjanje tog Rakićevog zida. Isa Mustafa i Hašim Tači takođe traže rušenje zida, za čiju je izgradnju, po njihovom mišljenju, kriva Srbija. A ko će drugi? Dozvolite mi da primetim da su im odavno izlizane ove optužbe, verovatno zbog suviše duge upotrebe.

A ko je kriv za smenu ministra Ljubomira Marića? E to je teško pitanje. Smenio ga je premijer Mustafa, u dogovoru sa Srpskom listom,  rečeno je u saopštenju Vlade Kosova. Onda se pojavi neko saopštenje Srpske liste, bez potpisa njenog predsednika, Slavka Simića, u kome se kaže da ista nije učestvovala u toj smeni. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović tvrdi da je Marićeva smena “marifetluk koalicionih partnera i nekih članova Srpske liste”. Marko Đurić poručuje da će se ispitati ko je učestvovao u smeni “zamrznutog” srpskog ministra koji je dobro radio svoj posao. Premijer Vučić je frapiran, po Đurićevim rečima, i ne može da veruje da ima Srba koji sarađuju sa albanskim političarima, bez dogovora sa drugim srpskim političarima. A ja ne mogu da verujem da je to nekome nepoznato.

Uglavnom, na Marićevo mesto, imenovana je Mirjana Jevtić, iz Leposavića, koja je bila zamenica ministra za rad i socijalno staranje. E kad smo vec kod nepoznatog, ova je nama i široj javnosti potpuni anonimus do sada…  Nije nam baš mnogo poznata, a nije joj pomoglo da nam postane poznatija ni to što je u grupi sa ostalima i sama bila “zamrznuta”.  Oglasi se zato Samostalna liberalna stranka da nam kaže, kako je ona ostvarila odlične rezultate na bivšoj poziciji i da stranka Slobodana Petrovića razume i podržava njeno imenovanje. E sada, ako je i Jevtićeva i dalje “zamrznuta”, šta onda? Ništa, sve ostaje isto, samo što nam je ona sada i liberalno i samostalno i stranački poznatija u ovoj nejednačini sa dve ili više nepoznatih, poznatih ili zamrznutih.

Da ne zaboravim, Samostalna liberalna stranka je ona stranka koja je dugo bila u kosovskoj vladi i skupštini, u vreme kada je  izglasana kosovska nezavisnost, ukinuta rezervisana mesta za Srbe i formiran RTK 2, navodno nezavisna televizija na srpskom jeziku. Možda se još nešto značajno desilo, ali se ne sećam…

Ali se zato sećam nehumanog postupka Kosovske policije i predstavnika opštine Vučitrn. Naime, posle teksta na portalu GračanicaOnlajn o porodici Mehmeti, koja živi u nehumanim uslovima u Prilužju, direktor Kancelarije za zajednice, Ivan Tomić i predstavnik opštine Gračanica, Sebastijan Šerifović, odazvaše se pozivu i odoše da pomognu. Skromno, sa humanitarnim paketima i stambenim kontejnerom. Ali, zemljište na kome je trebalo postaviti kontejner za porodicu, u kojoj je jedno dete bolesno od leukemije, pripada opštini Vučitrn, koja nije dala dozvolu za postavljanje kontejnera.

Pa od kada je to za humanost potrebna dozvola? Potrebno je samo da budemo ljudi.

Save

Save