У постојбини виноградара и винара свечано за Трифундан

Литургијом у параклису Светог Трифуна коју је, у порти Дечанске винице, служио игуман манастира Свети Архангели код Призрена, архимадрит Михајло, данас је у Великој Хочи крај Ораховца обележен Трифундан, заштитник винограда и виноградара.

У крају где је прве чокоте засадио још Стефан Немања, где се грожђем и вином вековима трговало, традиција налаже да се за Трифундан прво одлази у цркву, а потом се походе виногради. Тако је било и овог лета Госпедњег 2018.

Литургијом је начелствовао архимандрит Михајло, уз саслужење јеромонаха дечанског оца Кирила, пароха ораховачког Веље, Николе, пароха косовопољског и оца Ђорђа из Призрена. За певницом неколико ученика призренске Богословије и појци из Ораховца, винари, виноградари, мештани Ораховца и Велике Хоче у првом реду , а потом и гости.

Свети Трифун је и слава српске Општине Ораховац, па су освећена и пресечена два славска колача, први који је принео манастир Дечани и други који принесен од домаћина славе Привременог органа општине Ораховац.

Подсетивши да је Свети Трифун великомученик који је страдао за хришћанску веру, архимадрит Михајло је у беседи нагласио да је снага народа у томе колико има вере у Бога.

„Господ нам је дао наш крст и ово наше време када и ми треба да се покажемо какви смо као хришћани и каква је вера наша. Ми, који живимо овде и они који долазе да нас обилазе, важно је да имамо Господа у срцу и да нам је Он на првом месту!“, рекао је игуман манастира Светих Ахангела, архимандрит Михаило.

После литургије обављена је резидба винове лозе којој је присуствовао и министар пољопривреде, шумарства и руралног развоја у Влади Косова, Ненад Рикало.

У постојбини виноградара и винара, од грожђа се живи и о њему се пева. Срби из „Равца“ и „Големе Оче“, како у локалном говору називају Ораховац и Хочу, за себе кажу да су,,рођени под гиџу“, односно чокот винове лозе.

Од Светог Трифуна виногради, после дуге и хладне зиме, почињу да се „буде“. Тада виноградар свечано, као када иде у цркву, одлази у свој засад, крстом се прекрсти, полије чокот који ће орезати вином и још три унакрст одабрана. Окупљени на једном месту виноградари преломе, раним јутром умешену погачу, наздраве и подижу здравицу Богу и свецу заштитнику у част:

„Нека нам, Господе, година буде родна, зрно крупно и сочно, гроздови богати, да се бачве напуне, а вина буде за литургије, за славе, свадбе, крштења! Амин, Боже дај!“.

Хлеб и вино симболи су тела и крви Христове око које су се вазда сабирали и владари и народ и виноградари, проносећи тако кроз векове Славу Бога и светог Краља.  Даће Бог да тако буде и у сва наредна столећа.

И. Миљковић