Данас је Светски дан књиге: Ко нам је омиљени писац и шта тренутно читамо?

Широм света данас се обележава Светски дан књиге и ауторских права, установљен на Генералној конференцији УНЕСЦО-а, у Паризу, 1995. године. Заљубљеници у књижевност кажу да сваки тренутак треба посветити књизи, јер је све у њима записано, оно што је било, што нам је, и што ће нам бити.  Брзи начин живљења и свакодневни стрес, „пошасти“ су модерног доба које чине да све мање читамо или се одлучујемо за „лакшу“ литературу. Ни са младима нам не цветају баш тикве. Лектире су добрано нахватале дебео слој прашине, чамећи у тами полица школских библиотека.

Поводом Светског дана књиге и ауторских права портал ГрачаницаОнлајн пита: 

Да ли још увек имамо времена за добру књигу?

Шта смо последње прочитали?

Којој се књизи радо враћамо и ко су нам омиљени писци?  

Зоран Ричи Ристић, Фото: приватна архива

Редитељ и оснивач Театра „Гето“ из Грачанице, Зоран Ристић Ричи, каже да га пролеће увек инспирише да се осећа заљубљено. Он  тренутно чита две књиге за „заљубљене дечаке и заљубљене девојчице“. Аутор је  познати афористичар Бојан Љубеновић, који је широј публици познатији по рубрици ТРН (Тако рећи незвнично) коју уређује у Вечерњим Новостима.

Ристић каже да му је омиљени писац Момо Капор  јер су његови романи обележили редитељеву младост. Пасионирани је љубитљ књига, у својој библиотеци је недавно пописао више од 6.000 штампаних наслова и скоро 5.000 књига у дигиталном формату.

„Благо Цара Радована“ Јована Дучића је Ристићева књига за сва времена.

Од Руских класика до ванвременске Домановићеве сатире

Уредник и новинар Радио Грачанице Зоран Станковић каже да га у последње време све више занима оно што је у вези са Русијом и зато се одлучује за такве наслове и ауторе из ове земље.

„Тренутно читам „Пророчанство Романов“, а након тога планирам „Чернобиљску молитву“. Све више ме занима оно што има везе са Русијом, па отуд и таква литература за ово пролеће“.

За добру књигу увек се нађе времена, Зоран Станковић, Фото: приватна архива

„Времена за читање нема пуно“, каже Станковић и додаје да сваки љубитељ књиге ипак ухвати неки тренутак, пред спавање

или након посла, да се посвети књизи.

“Увек сам у друштву књиге, јер књигу сматрам својим најбољим пријатељем. Читам пуно и мислим да време и обавезе нису адекватан изговор за нечитање. Пре ће бити да компјутер одузима све слободно време”, тврди Станкоивић који такође поседује позамашан број наслова у својој приватној библиотеци.

Каже да су му руски класици, а затим Добрица Ћосић и Борисав Пекић омиљени писци. Од саврених, Николо Аманити, Даглас Адамс, Ефраим Кишон јесу аутори чије ће романе увек и радо порчитати уз шољицу кафе.

Каже да му је тешко да се определи за једно књижевно дело, али да су „Време власти“,  Добрице Ћосића,  „Аутостоперски водич кроз галаксију“ Дагласа Адамса,  Хабјановићкино „Пауново перо“ и „Браћа Карамазови“ од Достојевског, дела којима се увек радо враћа.

„Пре само неколико сати завршила сам читање „Мемоара једне гејше“, каже новинарка РТВ Пулс из Шилова Маја Живковић и додаје да је тренутно у потрази за неком новом и узбудљивом књигом.

И поред тога што је претрпана обавезама према послу у Телевизији, Маја каже да за читање увек нађе времена.

„Мој омиљени писац је, свакако, Радоје Домановић, због сатире која је главно обележје његовог стваралаштва”, каже млада колегиница са телевизије.

Живковићева наглашава да је за њу „Вођа“, књижевно дело за сва времена.

„У свим облицима владавине, увек је било присутно то осећање потребе да нас неко води, што се види, најпре у појединцу и његовом животу у породици, а касније и браку. У колективној свести народа је да падне под утицај онога ко га води, па макар то био и неко ко нема одређен пут и правац“, закључује млада нада РТВ Пулс.

 

Новинарки Радио Грачанице, Јелени Ђорић Аритоновић роман „Спас“ Исидоре Бјелице спада у омиљена штива. Наш једини нобеловац Иво Андрић јој је драг за читање, због дескриптивног начина писања, чије је награђено дело „На Дрини ћуприја“, како наглашава, читала чак три пута.

„Омиљени страни писац ми је Вилијам Фокнер“ јер сам дипломирала захвљујући том испитном питању“, прича нам млада новинарска нада Радио Грачанице.

Нованарка „Вести“ Јелена Петковић, често борави на Косову и Метохији, о њему, овдашњим људима и њиховим недаћама углавном и пише за лист, који је најтиражнији међу нашом дијаспором. Јелена напомиње да не би тако лако  могла да се одлучи за једно књижевно дело.

„Дефинитивно, ако уопште као лаик имам право на надражи роман, то ће бити Маркесов „Сто година самоће“, каже Петковићева. Млада новинарка Франкфуртских Вести се трудим да једном месечно прочитам неку књигу, како каже,  не из неког помодарства или слично, већ зато што жели да научи нешто ново, сазна за нове идеје, упозна другачија искуства, ситуације, животе.

Јелена Петковић, Фото: лична архива

“Тренутно читам “Моја бака вам се извињава“, Фредрика Бакмана, каже Јелена и додаје:

„Стварно ми је непријатно да изаберем једног писца. Има их толико са брилијантним идејама и темама, од Харпер Ли, која је написала једну генијалну књигу „Како убити птицу ругалицу“, пред крај живота је објавила и другу са истим јунацима, и оставила снажан печат на све који су је прочитали.  Не могу да извдојим и оне књижевнике који су написали толико генијалних књига да им се ни број не зна, а опет је свака посебан доживљај и искуство. Ту су и домаћи писци који су по тематици блиски и који увек и изнова одушеве начином на који претресају теме из наше свакодневице”, каже Петковићева.

Можда вам управно нека од наведених књига мојих колега буде инсипрација за овај викенд.  У свком случају, не заборавите, кад вас сви изневере књига је увек ту.

Срећан нам светски дан књиге!  

 

Иван Миљковић