fbpx

Deca ne smeju da ćute, prikrivaju, niti da budu počinioci nasilja

Снежана Михајловић, фото: И.М. – Грачаница Онлајн

Снежана Михајловић, фото: И.М. – Грачаница Онлајн


U cilju prevencije vršnjačkog nasilja nije dovoljno raditi samo sa decom, potrebno je usmeriti trud i na roditelje kao i na nastavno osoblje,

U cilju prevencije vršnjačkog nasilja nije dovoljno raditi samo sa decom, potrebno je usmeriti trud i na roditelje kao i na nastavno osoblje, jer je to trougao koji je tokom obrazovanja jako bitan, ocenjuje Snežana Mihajlović, direktorka NVO „Putevima sunca“ iz Gračanice. Ova organizacija je do sada realizovala brojne programe i sadržaje u cilju zaštite prava deteta, a u poslenje vreme je organizovala i edukativne seminare i predavanja u dve škole na centralnom Kosovu o preventivnom delovanju protiv nasilja među učenicima.

Od dece sve polazi i sa njima se završava

Od kolike je važnosti uloga đačkog parlamenta, informisanost nastavnog osoblja, ali i roditelja, kada je vršnjačko nasilje u pitanju, koliko su škole uključene u sam proces a koliko roditelji i čitava zajednica? Da li je Pravilnik o društveno – korisnom i humanitarnom radu Ministarstva za prosvetu Republike Srbije dobar metod za suzbijanje nasilja u školama? Na sve ove teme, razgovarali smo sa direktorom NVO „Putevima Sunca iz Gračanice Snežanom Mihajlović.

Protiv vršnjačkog nasilja treba delovati preventivno, foto: I.M. – Gračanica Onlajn

Mihajlovićeva napominje da se u cilju preventivnog delovanja protiv vršnjačkog nasilja u školama mora raditi u kontinuitetu upravo zvog smene generacija učenika.

„Đački parlamenti u akciji“ bio je program usmeren protiv nasilja u školama, u cilju preventivnog delovanja, a naš zadatak je bio da animiramo decu, ali i skrenemo pažnju koliko je važno da razmišljaju o vršnjačkom nasilju kao problemu koji je prisutan tu među njima. Deca treba da shvate da su ona čionioci svega, od njih sve kreće i s njima se završava“, kaže Mihajlovićeva.

Jedan od ciljeva je i da se utiče na zajednicu, nastavnike, roditelje, a ne samo na decu, jer bi čitavo društvo trebalo da se uključi u prevenciju vršnjačkog nasilja.

„Svi moramo biti uključeni, počev od institucija, pa sve do građana, jer ne možete vi kao građanin da prođete ulicom pored dece koja se tuku ili su napali slabijeg od sebe, a da ne reagujete“, navodi Mihajlovićeva.

Uloga škole u prevenciji vršnjačkog nasilja

Zakonska obaveza svih obrazovnih ustanova je da se uključe i deluju, ne samo preventivno već i primenjuju određene mere, kako bi se sprečilo nasilje među decom.

„Moje iskustvo, u odnosu na prethodni period govori da se škole sve više i ozbiljnije uključuju u ovu priču, iako uvek postoji ono da se nema dovoljno vremena. Ja već godinama radim u školi i sa nastavnicima i učiteljima uglavnom imam dobro iskustvo. Iako je moje iskustvo pozitivno, smatram da moramo raditi i uložiti dosta energije, svako sa svog nivoa, u cilju prevencije nasilja. Jer, kad se nasilje već dogodi, onda postoje procedure koje škole primenjuju u zavisnosti od nivoa prekršaja“, kaže za portal Gračanica Onlajn direktorka NVO „Putevima sunca“, Snežana Mihajlović.

Nastavnik nije ni sudija ni zakonodavac već onaj ko treba da nauči dete da nasilje vodi novom nasilju: foto: I.M. – GračanicaOnlajn

Program prevencije vršnjačkog nasilja predvideo je rad sa decom od petog do osmog razreda u dvema školama na centralnom Kosovu, u OŠ „Kralj Milutin“ iz Gračanice i OŠ „Miladin Mitić“ iz Lapljeg Sela. Deca iz jedne i druge škole su glasanjem odabrala da odgledaju edukativne filmove koji su za temu imali vršnjačko nasilje, a kao druga aktivnost bila je organizacija „Dana igre protiv vršnjačkog nasilja“. U OŠ „Kralj Milutin“, pored filmova, deca su se uključila u pripremu predstave koju su sami pisali u saradnji sa njihovom nastavnicom srpskog jezika.

Jedan od radionica u OŠ „Kralj Milutin“ u Gračanici

„Naš posao, posao NVO je upravo rad sa decom. Nismo mi ni sudije ni zakonodavci, mi želimo samo da delujemo na dete da ono shvati šta je to nasilje, da deca svesno ili nesvesno mogu da ga izazovu i da nauče koje posledice nastaju kada do nasilja dođe. Nismo mi hteli da projektujemo aktivnosti koje će deca ratiti, mi smo želeli da deca sama odaberu i odluče koju će akciju primeniti, a da ona doprinese smanjenju vršnjačkog nasilja u školi. Znate, moje iskustvo u nastavi je pokazalo da deca najbolje reagiju kada ih aktivno uključite, jer slušanje neku „suvoparne“ meterije, dok je vi deklamujete, detetu u startu dosadi. Na ovaj način, ono postaje svesno da radi nešto dobro i korisno i onda od njega možete očekivati i da reagije“, ističe Snežana Mihajlović.

Uloga roditelja

Učešće roditelja je od presudnog značaja, zaključuje Snežana Mihajlović na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva na poslu prosvetnog radnika. Ona ocenjuje da roditelji nisu dovoljno upućeni u problem vršnjačkog nasilja.

„Roditelji ne znaju da postoji mnogo tipova vršnjačkog nasilja. Ono što je najopasnije i na šta treba posebno obratiti pažnju i pričati sa roditeljima jeste digitalno nasilje. Ne treba samo predstaviti roditeljima koje vrste nasilja postoje, već ih upozoriti i na zamke koje se tu kriju i da možda, baš njihovo dete može da postane žrtva“, kaže direktorka NVO „Putevima sunca“

Ona dodaje da će oblik digitalnog nasilja u budućnosti biti sve izraženiji i da roditelji, nažalost, nisu dovoljno upućeni u savremene tehnologije i kominukacije.

„Mi ne znamo šta naša deca rade na društvenim mrežema. Mi ne znamo šta se dešava u tom okruženju. Smatramo da nam je dete tu u kući, a gde je ono zapravo virtuelno, s kim je u kontaktu i šta se dogovara, većina roditelja to ne zna. Sada je to čitava nauka kako delovati na sprečavanju ovakvih stvari“, naglašava Mihajlovićeva.

Statistike pokazuju da je pojava vršnjačka nasilja najveća i osnovnim školama, ali vršnjačkog nasilja ima apsolutno svuda, zato u „Putevima sunca“ planiraju kreiranje novih programa i radionica rada sa decom koje će uključiti i druge obrazovne ustanove na centralnom Kosovu pa i srednje škole, sa posebnim akcentom i osvrtom na digitalni vid nasilja.

„Kroz radionice koje smo organizovali, uticali smo na to da deca shvate da se vršnjačko nasilje ne događa tamo negde i tamo nekome, već da je to maltene naša svakodnevica da se sa tim srećemo sve češće i da moramo da shvatimo kako se treba ponašati u tom slučaju. Deca ne smeju da ćute, prikrivaju, niti da budu počinioci nasilja“, kategorična je Mihajlovićeva.

Jedan od radova učenika sa održnih radionica: Foto: I.M. GračanicaONlajn
Pravnilnik o društveno – korisnom i humanitarnom radu kao metoda „prevaspitavanja“

Direktorka NVO „ Putevima sunca“, koja ujedno radi i kao profesorka stručnih predmeta u srenjoj stručnoj školi u Gračanici, kaže da apsolutno podržava i da je upoznata sa merama iz Pravilnika o društveno – korisnom radu Ministarstva prosvete Reupublike Srbije.

„Mislim da ga je trebalo i ranije uvesti u školama. Pripadam generaciji koja je vaspitavana i koja je svoju decu vaspitavla da moraju da poštuju nastavnka i školu kao instituciju u koju su kročili. Međutim, morate da znate da imate roditelje koji se bukvalno mešaju u posao prosvetnog radnika. Ja ne poričem da je uloga roditelja u procesu školovanja deteta jako bitna, ali i roditelji ne smeju da zaborave da nastavnici imaju mnogo uloga, ne samo da uče njihovu decu, već i da ih vaspitavaju. Zna se kako treba dete da se ponaša u školi i na času“.

Mihalovićeva ponavlja da mere iz Pravilnika o drštveno – korisnom i humanitarnom radu, u slučaju neprimerenog vladanja učenika apsolutno podržava, jer kako naglašava, „od dobrotvornog rada ne može biti štete, bilo da se radi o deci bilo o odraslima“.

Dečja prava

Dečja prava su osnov svega i ona se uvek moraju potencirati, ali pored prava postoje i obaveze koje deca moraju ispunjavati.

Snežana Mihajlović naglašava da su u radu sa đačim parlamentima u pomenutim dvema školama na centralnom Kosovu, deca jasno shvatila koja su njihova prava i obaveze.

„Đački parlament i vršnjački tim imaju ogromnu ulogu u čitavoj priči jer su oni ti koji, kada dođe do problema, treba da pronađu rešenje i kako da se deca koja su pogrešila, vrate na pravi put. Decu nikako ne smemo isključiti, naprotiv ona treba da ostanu uključena u rešavanje svih problema“.

Uloga nastavnika u učitelja.

Veoma važna, ako ne i od presudnog značaja je uloga nastavnika u čitavom procesu, ukoliko u razredu dođe do vršnjačkog nasilja. Zato je u nedavno održan i seminar sa nastavnicima OŠ „Kralj Milutin“ i OŠ „Miladin Mitić“ koji je nosio naziv „Moj učenik potenicijalna žrtva, počinilac ili posmatrač nasilja“.

„To je bio akreditovan seminar. Nastavnici su imali priliku da svoja znanja upotpune. U obavezi nastavnog osoblja je da se stalno dopunjuju novim znanjima, stiču nove veštine iz obalsti zaštite dece i verujem da će sve to što su čuli na seminarima da primene u nastavi“, kaže Snežana Mihajlović.

Seminar sa nastavnicima i učiteljima

Ona dodaje da ovakvi seminari ne zahtevaju samo prisustvo nastavnika i učitelja, već i roditelja, jer su i oni jako bitna karika u čitavom lancu odgovornosti.

„Upravo su roditelji ti koji na ovakvim skupovima treba i ima šta da čuju od stručnjaka. Događa se veoma često da počinilac vršnjačkog nasilja prelazi u žrtvu ili obrnuto, žrtva u počinioca. Treba čuti i naučiti koji su načini da to primetimo i na vreme uočimo i reagujemo adekvatno. Smatram da ljudi ne shvataju koliko je ozbiljan posao prosvetnog radnika i da se nedovoljno pažnje poklanja njihovom radu, te da se oni čak i kude. Ja roditeljima postavljam jedno pitanje. Vi često ne možete da izađete sa jednim detetom kod kuće na kraj, sad zamislite da ih imate tridesetoro i pored toga što treba da smirite strasti u odeljenju, vi kao nastavnik treba da otkrijete i ko je u čitavoj priči kriv a ko je prav. Uz sve to, od vas se očekuje i da budete dobar pedagog i „policajac“ i „sudija“ i predavač, i kada zatreba, zamena za roditelja. I zbog sveta togam prosvetni radnici treba stalno da se usavršavaju“, zaključuje na kraju direktorka NVO „Putevima sunca“, Snežana Mihajlović.


Tekst je nastao kao projekta „Između dva časa“ koji je podržan od Ministarstva za kulturu i infomrisanje Vlade Republike Srbije.

Ivan Miljković
%d bloggers like this: