Немачка „казнена експедиција“ је 21. октобра 1941. године у Крагујевцу у Другом свјетском рату стрељала више од 7.000 српских цивила.
Дан раније Немачка војска је саставила обруч око града, а патроле су хапсиле људе по кућама, радњама, кафанама, црквама, канцеларијама. У гимназији су покупили све ђаке од петог до осмог разреда, професоре и директора Миливоја Павловића, који је одбио милост окупатора и поделио судбину ђака.
Крагујевачки покољ је један од највећих и најмонструознијих у Другом светском рату извршен над цивилним становништвом у једном месту и у једном дану. Као знак сећања на ужасан злочин код споменика погинулима у Шумарицама у Крагујевцу сваке године се одржава „Велики школски час“, уз учешће уметника, ђака и грађана из свих крајева земље.
Крвава бајка – Десанка Максимовић
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке…
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
