Dvostruki aršini pravde za korupciju i zloupotrebu položaja

Судије и суд

U kosovskoj javnosti snažno je odjeknula odluka premijera Ramuša Haradinaja da smeni zamenika ministra za Regionalni razvoj Musu Cenu, zbog sumnji da je tražio mito od privatne kompanije “Biljmeti KS” u visini od 30 hiljada evra u zamenu za dobijanje granta u vrednosti od 200 hiljada evra od Agencije za poljoprivredni razvoj.

Prema krivičnoj prijavi, koju je objavio dnevni list “Zeri”, mito bi navodno, bio isplaćen u dve rate zvaničnicima Agencije za poljoprivredni razvoj.

Musa Cena je uhapšen, a Osnovni sud mu je odredio pritvor u trajanju od mesec dana. U ovoj akciji policije uhapšena su i njegova dva saradnika, Nusret Šalja, šef Direktorata za poljorivredu u opštini Orahovac i Hezer Šehu vlasnik privatne kompanije “Gentle Research, čije je sedište takođe u Orahovcu.

Njih trojica se optužuju za krivično delo iznuđivanja mita, zloupotrebu položaja zvaničnog autoriteta, primenu uticaja, pomoć u obavljanju krivičnog dela uzimanja mita. Oni su od Afrima Beriše vlasnika kompanije “Biljmeti KS”, koji je konkurisao za dobijanje granta u Agenciji za poljoprivredni razvoj, zahtevali mito.

Mediji i kosovski analitičari smenu Muse Cene komentarišu kao smenu “ljudi bez uticaja”, navodeći da su u kabinetu Haradinaj još petorica ministara protiv kojih su podignute krivične prijave, uključujući zloupotrebu položaja i posedovanje oružja bez dozvole.

Radi se o ministru za infrastrukturu Palju Ljekaju i ministru Bezbednosnih snaga Kosova Rustemu Beriši koji se sumnjiče za zloupotrebu zvaničnog položaja. Zamenik premijera Dardan Gaši i ministar za trgovinu i industriju Endrit Šalja, sumnjiče se za posedovanje oružja bez dozvole, a ministar za inovacije i preduzetništvo, Besim Bećaj za kršenje ravopravnog statusa stanovnika Kosova.

Svi oni i dalje obavljaju svoje funkcije u kosovskoj Vladi, zbog čega civilno društvo smatra da se smenom samo Muse Cene u stvari radi o dvostrukim aršinima, odnosno da se prilikom dodela funkcija i dalje ne vrši neophodna provera ljudi koji se postavljaju na položaje, a kao drugo, da su aktuelnom premijeru “vezane ruke” kada je u pitanju smena zvaničnika iz redova njegovih koalicionih partnera.

Slučaj koji je takođe izazvao buru reagovanja je i podizanje krivične prijave protiv sina prvog čoveka Kosovske agencije za inteligenciju Špenda Madžunija, kod kojeg je pre dva dana, pronađeno oružje bez dozvole i manja količina marihuane (navodno jedan džoint). Njegov rođak, sa kojim se sin Madžunija nalazio u automobilu, tvrdio je prilikom privođenja da su i oružje i narkotičko sredstvo njegovi. Policija je međutim, tek nakon insistiranja medija, podnela krivičnu prijavu tužilaštvu u vezi ovog slučaja, na šta je reagovalo civilno društvo, navodeći da bi moralni čin bio da Špend Madžuni podnese ostavku, jer bi u suprotnom naneo puno štete ovoj važnoj kosovskoj instituciji. Kao drugo sada je  otvoreno pitanje sprege između vlasti i pravosudnih organa.

Poslanik Pokreta Samoopredeljenje Redžep Seljimi je zatražio ostavku Madžunija i suspendovanje čelnika institucija kosovskog pravosuđa, tvrdeći da se “njima diriguje odozgo, kako bi se prikrio kriminal” i zatražio hitnu reformu u institucijama bezbednosti.

Kosovski Institut za pravosuđe juče je predstavio Izveštaj pod nazivom “Dekriminalizacija politike na Kosovu”, u kojem je konstatovao da je “politika Kosova iznad zakona i sudstva” i da postoji sprega između politike i kriminalnih grupa koje finansiraju političke partije na Kosovu. U Izveštaju je konstatovano da je najveći problem kriminalizacije kosovske politike upravo novac, odnosno finansije i da političke partije ne poštuju zakone kada je reč o načinu njihovog finansiranja, kao ni o prihodima.

Ehat Miftaraj iz Kosovskog Instituta za pravosuđe je između ostalog rekao da “političari daju izjavu o svom bogatstvu poslednjeg dana predviđeng roka, a da se zemlja suočava sa ministrima pod optužbama”.

U pomenutom Izveštaju Instituta se navodi da “najvišim institucijama Kosova, kao što su Skupština i Vlada, ali i u opštinskim vlastima neretko upravljaju osobe sa kriminalnom prošlošću ili koje su imale problema sa zakonom”, i zaključuje da takve osobe umanjuju kredibilitet i legitimitet u odnosu na građane i teško narušavaju vrednosti i principe koje promoviše Ustav Kosova.

Političke partije na Kosovu, navodi se u ovom Izveštaju, u principu smatraju da bez konačne odluke sudova, niko ne treba da ima predrasuda ili posledica nakon podizanja optužnice.

Kosovski Institut za pravosuđe u svojim preporukama predlaže pokretanja procesa provere u pravosudnim organima (veting), kao i da političke partije, s druge strane, mogu da usvoje unutrašnji etički kod kojim bi ograničili pravo građana sa kriminalnom prošlošću ili su neprikladni da se učlane u političku partiju. Smatra se da ovakvim kodom, političke partije ne bi mogle da predlažu na političke ili partijske položaje nepodobne osobe.

S druge strane, političke partije smatraju da bi se samo obavezujućim i jasnim Zakonom, bez različitih interpretacija, moglo doprineti dekriminalizaciji politike na Kosovu.


“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Prištini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“

Violeta Oroši Berišaj
KosovaLive