Млади Аматерског позоришта “Јанићије Поповић“ из Грачанице у Македонији: Будућност је њихова!

Ученици из Грачанице, чланови Аматерског позоришта “Јанићије Поповић“, крајем октобра, два дана су били гости  ученика основне школе „Пере Тошев“ у Росоману у Републици Македонији.  Гости су за домаћине су извели луткарску представу “Буди то што јеси“ и тако су обострано започета пријатељства у која ће бото играђеме нове тоне армираног  бетона и то узвратном посетом младих из КУД “Росоман“.  Тако заједно корачати  ка будућности, која припада њима, а коју треба градити и дограђивати.

 

Да се узалуд не каже како су дечије душе најчистије, неискварене, пуне искрености и истинске љубави према својим вршњацима и људскоме роду уопште, показало је и дводневно дружење двадестак њих из Грачанице са Космета, чланова Аматерског позоришта “Јанићије Поповић“, секције Дома културе Грачаница и њихових новопечених другара и другарица из македонске општине Росоман.

Како је почело?

Све је почело 8. марта ове године, посетом жена невладине организације “Лозов лист“ из села Паликура, код Росомана,  манастиру Лешок код Тетова. Били су гости тетовске Општинске организације Српске заједнице у Македонији. Тада је Момчило Велић, који води КУД “Свети Сава“, у оквиру ове заједнице , поменуо да у његовој родној Грачаници, на Космету, у оквиру Дома културе, егзистира Аматерско позориште“Јанићије Поповић“, чији чланови су тамошњи ученици, основци и средњошколци, који би радо посетили Росоман са неком од својих представа. Прошле године су гостовали у македонском селу Јосифову. Тамо су доживели срдачан пријем који је допринео да им Македонија прирсате за срце.

 Жене из “Лозовог листа“ су рекле “што да не“, но, о томе треба да се разговара са руководством општине Росоман и основне школе “Пере Тошев“ из тог места. После овога су успостављени контакти и све је утаначено, али, због погоршања стања на Космету, из Грачанице је отказан долазак.

Крајем октобра “Лозовом листу“ стигао је “абер“ из Тетова да би 19.; 20. и 21. октобра глумци аматери из Грачанице могли да посете Росоман. Трајанка Илова, председница “Лозовог листа и Благица Ценић одмах су кренуле у акцију.  Из Основне школе “Пере Тошев“ добиле су начелну сагласност директорке Анете Јоновски Љубенове.

Буди то што јеси, део из луткарске представе, Фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Градоначелник Росомана Бранко Јанев се сагласио “из прве“, а све дилеме да ли ће се успети, да се за веома кратко време обезбеде услови за представу, али и смештај деце по кућама, решио је председник КУД “Росоман“ Ристо Јошев са члановима групе младих фолклориста, чији је мото “сва деца света су браћа“.  Услов је био да се успоставе међусобни контакти на релацији Росоман – Грачаница .  И то је прошло у најбољем реду.

За госте из Грачанице срдачна добродошлица уз „иће и пиће“

Росоманом се проширила вест да у госте долазе деца из Грачанице. О овоме је обавештена и НВО “Српски културни центар“, као и њен председник Пена Александров Николић, који финансијски помаже активност “Лозовог листа “ од његовог формирања, али и важи за хуманисту који је спреман да прискочи у помоћ људима у невољи. Информисане су и чланице “Лозовог листа“ у селу Паликура које су се сложиле да свака по нешто умеси, скува, испече, направи слаткише и тако помогне акцију. Но, међу њима се родила и идеја да оргамнизују ручак у селу за госте из Грачанице. А за све ово сви су имали само три дана. Али “кад се братске руке сложе и олово пливати може“. Тако је и било…

У петак, 19. окртобра,  гости  из Грачанице су се обрели у Росоману.  На месту догађаја, у дворишту школе, све је утаначено. После саопштавања ко ће од гостију бити смештен где, у сали у којој је требало да се одигра представа направљена је бина. Договорено је да приредбу обогате млади из КУД “Росоман“ сплетом македонских игара. У исто време се у школи одржавала редовна настава. Деца су једва чекала школско звоно, које је у неку руку било и позив да се оде у салу и присуствује приредби.  Сала се убрзо испунила до последњег места. Било је више од  три стотине посетилаца. Дошли су чак и родитељи. 

На представу су дошли чак и родитељи
Детаљ са представе у Росоману, фото: Дом културе Грачаница

Раздрагано и дечије искрено, дочекан је почетак луткарске представе “Буди то што јеси“. Представа је више пута прекидана  аплаузима и смехом. Деца не знају да направе камерну атмосферу и камена лица. Своју радост манифестују спонтано. А то је инспирисало младе глумце, који се аматерским радом баве већ четири године, да до краја професионално одиграју своје улоге. А онда су и гости из Грачанице могли да се увере колико је истине у изреци да  “ у Македонији не певај и не играј, јер ћеш бити и надпеван и надигран“, када су млади из Росомана, обучени у народне ношње изашли на позорницу.

После приредбе деца Росомана су се упутила својим кућама са  другарима и другарицама са којима је тек требало да се упознају. Млади из Грачанице нису знали македонски, а млади из Росомана нису знали српски. Али то им није представљало баријеру да се упознају. Као што рече мајка једног дечака из Паликуре, Милена Ангелов њен син Петар се толико зближио са својим пријатељем уз Грачанице Ђорђем да је Петрова бака,  Живица свог госта прихватила као да јој је унук.

Сутрадан је освануло тмурно јутро са ситном кишицом која је омела да гости из Грачанице детаљније разгледају археолошки локалотет Стоби. Вратили су се у Росоман, а тачно у подне су се нашли у Паликури, где их је дочекао двадесетак метара дугачак сто препун разних слатких и сланих ђаконија “из домаће радиности“. На „асталу“ се нашла и  домаћа  лозовача “ж’та“ , освежавајућа пића.

Сузе на растанку

 После ручка деца су се размилела кроз село, које је по величини далеко мање од Росомана, и у договорено време ушла у аутобус, уз дирљиви растанак са домаћинима.

Вратимо се на почетак ове приче. У дечију душу тешко ко може да завири и уђе. Шта се догађало у кућама домаћина и како су за веома кратко време успели да склопе, верујемо, нераскидива пријатељства, а можда и више од тога, нисмо успели да дознамо. На сва наша питања на растанку, пре уласка у аутобус, гледала су нас уплакана лица и једних и других. Пажњу нам је привукао један дечак из Грачанице који није крио сузе и кога нису успели да утеше. На наше питање зашто плаче одговорио је:

– “ Због вас који остајете, јер сам вас неизмерно заволео, а плачем и за слободом коју сам овде доживео, а коју ни ја ни моји другови немамо у Грачаници.“

Какав ће, после узвратне посете  младих из КУД “Росоман“ у мају идуће године, бити растанак може само да се претпоставља. Но, једно је већ сада сигурно, на започета и склопљена  пријатељства додаће се  нове тоне армираног  бетона и тако заједно ићи у будућност, која дефинитивно припада њима и коју треба градити и дограђивати.

Грачаниначани су плакали, скоро па до Куманова, на путу ка брду Зебрњак, српском Јерусалиму у Републици Македонији, на коме је обележена 106. годишњица легендарне Кумановске битке у Првом балканском рату у којој је и решен његов исход и  ослобађање територије данашње Републике Македоније од вишевековног османлијског ропства.

Добар познаник аутора ових редова Срећко Тодоровић, испред Дома културе Грачаница на растанку је прокоментарисао

– “ Били смо на много гостовања у више средина, али никада нисмо доживели да нас домаћини прихвате у својим кућама, да нам село приреди ручак и све то као да смо им род рођени!“

У понедељак 22. октобра Срећко Тодоровић се јавио свом земљаку Момчилу Велићу у Тетову и рекао му:

– “Момчило, после онога како смо дочекани у Росоману не ограничавам колико ћете доћи у мају у Грачаницу. Свако ко дође је добродошао!“

 

Миодраг Ценић