Mladi Amaterskog pozorišta “Janićije Popović“ iz Gračanice u Makedoniji: Budućnost je njihova!

Učenici iz Gračanice, članovi Amaterskog pozorišta “Janićije Popović“, krajem oktobra, dva dana su bili gosti  učenika osnovne škole „Pere Tošev“ u Rosomanu u Republici Makedoniji.  Gosti su za domaćine su izveli lutkarsku predstavu “Budi to što jesi“ i tako su obostrano započeta prijateljstva u koja će boto igrađeme nove tone armiranog  betona i to uzvratnom posetom mladih iz KUD “Rosoman“.  Tako zajedno koračati  ka budućnosti, koja pripada njima, a koju treba graditi i dograđivati.

 

Da se uzalud ne kaže kako su dečije duše najčistije, neiskvarene, pune iskrenosti i istinske ljubavi prema svojim vršnjacima i ljudskome rodu uopšte, pokazalo je i dvodnevno druženje dvadestak njih iz Gračanice sa Kosmeta, članova Amaterskog pozorišta “Janićije Popović“, sekcije Doma kulture Gračanica i njihovih novopečenih drugara i drugarica iz makedonske opštine Rosoman.

Kako je počelo?

Sve je počelo 8. marta ove godine, posetom žena nevladine organizacije “Lozov list“ iz sela Palikura, kod Rosomana,  manastiru Lešok kod Tetova. Bili su gosti tetovske Opštinske organizacije Srpske zajednice u Makedoniji. Tada je Momčilo Velić, koji vodi KUD “Sveti Sava“, u okviru ove zajednice , pomenuo da u njegovoj rodnoj Gračanici, na Kosmetu, u okviru Doma kulture, egzistira Amatersko pozorište“Janićije Popović“, čiji članovi su tamošnji učenici, osnovci i srednjoškolci, koji bi rado posetili Rosoman sa nekom od svojih predstava. Prošle godine su gostovali u makedonskom selu Josifovu. Tamo su doživeli srdačan prijem koji je doprineo da im Makedonija prirsate za srce.

 Žene iz “Lozovog lista“ su rekle “što da ne“, no, o tome treba da se razgovara sa rukovodstvom opštine Rosoman i osnovne škole “Pere Tošev“ iz tog mesta. Posle ovoga su uspostavljeni kontakti i sve je utanačeno, ali, zbog pogoršanja stanja na Kosmetu, iz Gračanice je otkazan dolazak.

Krajem oktobra “Lozovom listu“ stigao je “aber“ iz Tetova da bi 19.; 20. i 21. oktobra glumci amateri iz Gračanice mogli da posete Rosoman. Trajanka Ilova, predsednica “Lozovog lista i Blagica Cenić odmah su krenule u akciju.  Iz Osnovne škole “Pere Tošev“ dobile su načelnu saglasnost direktorke Anete Jonovski Ljubenove.

Budi to što jesi, deo iz lutkarske predstave, Foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

Gradonačelnik Rosomana Branko Janev se saglasio “iz prve“, a sve dileme da li će se uspeti, da se za veoma kratko vreme obezbede uslovi za predstavu, ali i smeštaj dece po kućama, rešio je predsednik KUD “Rosoman“ Risto Jošev sa članovima grupe mladih folklorista, čiji je moto “sva deca sveta su braća“.  Uslov je bio da se uspostave međusobni kontakti na relaciji Rosoman – Gračanica .  I to je prošlo u najboljem redu.

Za goste iz Gračanice srdačna dobrodošlica uz „iće i piće“

Rosomanom se proširila vest da u goste dolaze deca iz Gračanice. O ovome je obaveštena i NVO “Srpski kulturni centar“, kao i njen predsednik Pena Aleksandrov Nikolić, koji finansijski pomaže aktivnost “Lozovog lista “ od njegovog formiranja, ali i važi za humanistu koji je spreman da priskoči u pomoć ljudima u nevolji. Informisane su i članice “Lozovog lista“ u selu Palikura koje su se složile da svaka po nešto umesi, skuva, ispeče, napravi slatkiše i tako pomogne akciju. No, među njima se rodila i ideja da orgamnizuju ručak u selu za goste iz Gračanice. A za sve ovo svi su imali samo tri dana. Ali “kad se bratske ruke slože i olovo plivati može“. Tako je i bilo…

U petak, 19. okrtobra,  gosti  iz Gračanice su se obreli u Rosomanu.  Na mestu događaja, u dvorištu škole, sve je utanačeno. Posle saopštavanja ko će od gostiju biti smešten gde, u sali u kojoj je trebalo da se odigra predstava napravljena je bina. Dogovoreno je da priredbu obogate mladi iz KUD “Rosoman“ spletom makedonskih igara. U isto vreme se u školi održavala redovna nastava. Deca su jedva čekala školsko zvono, koje je u neku ruku bilo i poziv da se ode u salu i prisustvuje priredbi.  Sala se ubrzo ispunila do poslednjeg mesta. Bilo je više od  tri stotine posetilaca. Došli su čak i roditelji. 

Na predstavu su došli čak i roditelji
Detalj sa predstave u Rosomanu, foto: Dom kulture Gračanica

Razdragano i dečije iskreno, dočekan je početak lutkarske predstave “Budi to što jesi“. Predstava je više puta prekidana  aplauzima i smehom. Deca ne znaju da naprave kamernu atmosferu i kamena lica. Svoju radost manifestuju spontano. A to je inspirisalo mlade glumce, koji se amaterskim radom bave već četiri godine, da do kraja profesionalno odigraju svoje uloge. A onda su i gosti iz Gračanice mogli da se uvere koliko je istine u izreci da  “ u Makedoniji ne pevaj i ne igraj, jer ćeš biti i nadpevan i nadigran“, kada su mladi iz Rosomana, obučeni u narodne nošnje izašli na pozornicu.

Posle priredbe deca Rosomana su se uputila svojim kućama sa  drugarima i drugaricama sa kojima je tek trebalo da se upoznaju. Mladi iz Gračanice nisu znali makedonski, a mladi iz Rosomana nisu znali srpski. Ali to im nije predstavljalo barijeru da se upoznaju. Kao što reče majka jednog dečaka iz Palikure, Milena Angelov njen sin Petar se toliko zbližio sa svojim prijateljem uz Gračanice Đorđem da je Petrova baka,  Živica svog gosta prihvatila kao da joj je unuk.

Sutradan je osvanulo tmurno jutro sa sitnom kišicom koja je omela da gosti iz Gračanice detaljnije razgledaju arheološki lokalotet Stobi. Vratili su se u Rosoman, a tačno u podne su se našli u Palikuri, gde ih je dočekao dvadesetak metara dugačak sto prepun raznih slatkih i slanih đakonija “iz domaće radinosti“. Na „astalu“ se našla i  domaća  lozovača “ž’ta“ , osvežavajuća pića.

Suze na rastanku

 Posle ručka deca su se razmilela kroz selo, koje je po veličini daleko manje od Rosomana, i u dogovoreno vreme ušla u autobus, uz dirljivi rastanak sa domaćinima.

Vratimo se na početak ove priče. U dečiju dušu teško ko može da zaviri i uđe. Šta se događalo u kućama domaćina i kako su za veoma kratko vreme uspeli da sklope, verujemo, neraskidiva prijateljstva, a možda i više od toga, nismo uspeli da doznamo. Na sva naša pitanja na rastanku, pre ulaska u autobus, gledala su nas uplakana lica i jednih i drugih. Pažnju nam je privukao jedan dečak iz Gračanice koji nije krio suze i koga nisu uspeli da uteše. Na naše pitanje zašto plače odgovorio je:

– “ Zbog vas koji ostajete, jer sam vas neizmerno zavoleo, a plačem i za slobodom koju sam ovde doživeo, a koju ni ja ni moji drugovi nemamo u Gračanici.“

Kakav će, posle uzvratne posete  mladih iz KUD “Rosoman“ u maju iduće godine, biti rastanak može samo da se pretpostavlja. No, jedno je već sada sigurno, na započeta i sklopljena  prijateljstva dodaće se  nove tone armiranog  betona i tako zajedno ići u budućnost, koja definitivno pripada njima i koju treba graditi i dograđivati.

Gračaninačani su plakali, skoro pa do Kumanova, na putu ka brdu Zebrnjak, srpskom Jerusalimu u Republici Makedoniji, na kome je obeležena 106. godišnjica legendarne Kumanovske bitke u Prvom balkanskom ratu u kojoj je i rešen njegov ishod i  oslobađanje teritorije današnje Republike Makedonije od viševekovnog osmanlijskog ropstva.

Dobar poznanik autora ovih redova Srećko Todorović, ispred Doma kulture Gračanica na rastanku je prokomentarisao

– “ Bili smo na mnogo gostovanja u više sredina, ali nikada nismo doživeli da nas domaćini prihvate u svojim kućama, da nam selo priredi ručak i sve to kao da smo im rod rođeni!“

U ponedeljak 22. oktobra Srećko Todorović se javio svom zemljaku Momčilu Veliću u Tetovu i rekao mu:

– “Momčilo, posle onoga kako smo dočekani u Rosomanu ne ograničavam koliko ćete doći u maju u Gračanicu. Svako ko dođe je dobrodošao!“

 

Miodrag Cenić