Značaj, uloga i odgovornost roditelja kod nekih oblika vršnjakog nasilja

Илустрација

Uloga ali i odgovornost roditelja u toku školovanja deteta je ogromna i od izuzetnog značaja.

Uloga, ali i odgovornost roditelja u toku školovanja deteta je ogromna i od izuzetnog značaja. Ona je i određena Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije (član 84). Roditelji dece koja su na bilo koji način bila žrtve vršnjakog nasilja, ocenjuju da je uloga roditelja u ovakvim slučajevima od ogromne važnosti. Takođe naglašavaju da roditelji moraju da „neguju“ otvoren odnos sa decom, kako bi ona mogla da im se povere ukoliko u školi imaju problem, uključujući i to da se nad njima sprovodi bilo koji oblik vršnjačkog nasilja.

Osim što je odgovoran za upis deteta u pripremni predškolski program i u školu, roditelj je u obavezi da prati dete tokom redovnog pohađanja nastave ili pripremne nastave, da odmah, najkasnije u roku od 48 sati od momenta nastupanja sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi, o tome obavesti školu i da opravda izostanke učenika, najkasnije u roku od osam dana od dana prestanka sprečenosti učenika da prisustvuje nastavi, odgovrajućom lekarskom ilu drugom relativnom dokumentacijom.

Za mnoge roditelje spisak obaveza ovde se završava jer nisu upoznati sa daljim zadacima koji se od njih ne samo očekuju, već su i zakonom određeni tokom školovanja deteta. Ono što je najvažnije, od roditelja se traži da na poziv škole aktivno učestvuju u svim oblicima vaspitanog rada sa učenikom.

foto ilustracija
Odgovornost roditelja

Roditelj je odgovoran za teže povrede obaveza učenika u koje spadaju: uništavanje, oštećenje, iznošenje, prepravka ili dopisivanje podataka u dokumenta školske evidencije, uništavnje ili krađa školske imovine, imovine zaposlenog u školi ili učenika, upotreba alkohola, narkotičih sredstava ili psihoaktivnih suspstanci od strane učenika, kao i njihovo ustupanje drugom uečniku. Unošenje oružja ili drugih pirotehničkih sredstava u školu, ponašanje učenika koje ugrožava vaspitnu bezbednost ili bezbednost drugih učenika, nastavnika i zaposlenih u školi, kako u školskim aktivnostima tako i u aktivnostima koje škola organizuje van školskog objekta, takođe spadaju u teže povrede pravilnika o ponašanju učenika u školi za koje odgovornost snosi roditelj.

Upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja ili nekog drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prva drugih ili u svrhe prevare u postupku ocenjivanja, članom 83. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije, spada u odgovornosti učenika i roditelja. Od roditelja se zahteva da poštuju pravila ustanove i da nadoknade materijalnu štetu koju učenik nanese školi, namerno ili iz krajnje nepažnje.

foto: ilustracija
Šta kažu roditelji?

Slovo zakona, kada je uloga roditelja u vaspitno obrazovnom procesu deteta u pitanju, jasno je i precizno. Treba naglasiti da roditelji u slučajevima vršnjačkog nasilja i njihovog rešavanja imaju presudnu ulogu. Veoma je bitno da roditelj, u cilju prevencije ili rešavanja nastalog problema, sarađuje sa razrednim starešinom, nastavnikom ili školskim timom za vršnjačko nasilje. Koliko su roditelji zaista upoznati sa njihovim pravima, obavezama i ulogama? Odgovore na ova pitanja daće nam Z.V., majka dve devojčice koje pohađaju OŠ „Kralj Milutin“ u Gračanici i Đ.Z., otac dečaka koji takođe ide u istu školu.

Na pitanje da li je vaše dete doživelo bilo kakav oblik nasilja u školi i kako ste vi kao roditelj reagovali, Z.V. majka devojčica, kaže da do sada nije bila suočeana sa ovim problemom, ali da smatra da je vršnjačko nasilje prisutno u našim školama i da se o tome ne govori mnogo.

„Mislim da roditelji čije je dete bilo žrtva, ne žele da ga izlože dodatnom stresu ili se boje da ne pogoršaju situaciju, te da će njihovo dete biti dodatno maltretirano. Uprava škole o tome javno ne govori jer im takve činjenice ne idu u prilog“ kaže Z. V. i dodaje da vršnjačko nasilje ne smeju da prikrivaju ni deca ni roditelji, ni školski radnici.

foto: ilustracija

Z. Đ., roditelj čiji je sin bio žrtva verbalnog, a kasnije i fizičkog nasilja, kaže da je o tome obavestio i razrednog starešinu i školu i da je slučaj ubrzo rešen. Međutim, kako naglašava Z.Đ. roditelji čija deca ispoljavaju nasilne oblike ponašanja u školi, gotovo da uopšte ne žele da sarađuju sa nastavnicima i školom u rešavanju problema nasilja.

„Roditelji takve dece se ponašaju suviše zaštitnički prema njima i odbijaju da prihvate svaku činjenicu da je ono odgovorno za nešto što je počinilo u školi. Takvi roditelji odgovornost uglavnom traže kod drugog deteta ili razrednog starešine, a ne žele da vide grešku kod svog deteta ili kod sebe“, tvrdi Z.Đ.

Z. V. ocenjuje da roditeljima u slučaju vršnjačkog nasilja ide u prilog da sarađuju sa školom, jer su oni ti koji najviše žele da se problem uspešno reši.

„Znam da su u pojedinm slučajevima nasilja u školi održavani roditeljski sastanci i razgovori sa direktorom škole u cilju njihovog rešavanja“, kaže Z. V.

Oba rodititelja nisu znala da je škola u obavezi da formira tim protiv vršnjačkog nasilja, niti su informisani o njegovom radu, ali su naglasili da im je drago da čuju da tako nešto postoji i da se nadaju da tim za zaštitu dobro obavlja svoj posao.

Šta to škola, a šta roditelji treba da urede i koga bi trebalo uključiti kako bi se nivo nasilja među decom školskog uzrasta doveo na minimum, pitali smo ovo dvoje roditelja.

Z.Đ. otac dečaka koji je bio žrtva vršnjačkog nasilja, zalaže se za uvođenje školskog policajca koji će dežurati sve dok traje nastava. Istog je mišljenja i Z.V. majka devojčica.
„Mislim da u svakoj školi treba da postoji školski policajac ili neka druga osoba kojoj će jedina uloga biti da nadgleda decu i brine o njihovoj bezbednosti tokom školskih odmora. Učitelji i nastavnici bi morali da budu informisani o tome da li među učenicima postoje bilo kakvi problemi, jer deca nad kojima se vrši nasilje su uglavnom povučena i tiha, a nastavnik ili učitelj bi trebalo da veću pažnju usmeri upravo ka takvoj deci“, kaže Z.V.

Ona se slaže da je i uloga roditelja u ovakvim slučajevima od ogromne važnosti i da oni moraju konstantno da razgovaraju sa svojom decom, imaju otvoren odnos sa njima kako bi deca mogla da im se povere ukoliko u školi imaju problem, uključujući i to da se nad njima sprovodi neki oblik vršnjačkog nasilja.


Tekst je nastao kao deo projekta „Između dva časa“ koji je podržan od strane Ministarstva za kulturu i infomrisanje Vlade Republike Srbije.

 

Ivan Miljković