Kada bih bila svedok nasilja

Svaka vrsta nasilja je ružna, a posebno kada si svedok toga. Kada bih ja bila svedok nasilja, odmah bih reagovala.

Nasilje se može srstati u dve kategorije: fizičko i psihičko nasilje. Fizičko nasilje je kada nekog dečaka ili devojčicu fizički napadaju ili tuku. Psihičko nasilje je kada ih omalovažavaju, vređaju i odbacuju, samo zbog toga što su možda drugačiji, imaju drugačija shvatanja, zato što se drugačije oblače od većine. Može se dogoditi da grupa psihičko nasilje vrši i prema nekom učeniku ili učenici ukoliko su povučeni ili talentovaniji od ostalih.

I jedno i drugo nasilje je vrlo loše i ne vodi ničemu dobrom.

Često nasilnici nisu svesni da i oni mogu da budu žrtve nasilja. Kada bi toga bili svesni, sigurno je da bi se drugačije ponašali i nasilje zamenili razgovorom.

Kada bih bila svedok nasilja, ja bih odmah reagobala. Obavestila bih roditelje, a zatim bih porazgovarala i sa nasilnikom i sa žrtvom nasilja. Pokušala bih da sprečim da se nasilje dalje dešava.

Ukoliko postoji problem koji razgovorom može da se reši, razgovarala bih sa svima koji mogu da pomognu da do nasilja ne dođe. O takvim problemima treba pričati, a ne ćutati. Treba probati da kroz razgovor, učenje i druženje, sprečimo da do nasilja dođe, jer nasilje može da dovede samo do još većeg nasilja.

Razgovor i priznanje da problem postoji predstavljaju početak rešavanja problema nasilja.

Milena Dimitrijević V-1

OŠ „Kralj Milutin“ Gračanica