Старосне пензије, проблем косовских Срба

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: дебата старосне пензије: владавина права или угрожавање људских права

Осим што им је повређено људско достојанство, јер наши најстарији суграђани свих заједница, корисници старосних пензија морају сваких шест месеци да се јављају у пензијску администрацију, како би доказали да су живи, сада су пензионерима Србима угрожена и људска права. Наиме, велики број пензионера из српске заједнице, лишен је права на старосну пензију због нејасноће административног упуства и самовоље службеника у општинским канцеларијама пензијске администрације.

Право на старосне пензије за све грађане старије од 65 година?

Сви грађани који имају косовску личну карту, без обзира на остварени радни стаж, када напуне 65 година живота имају право на основну,односно старосну пензију у износу од 75 евра. На основу чл. 24 Закона о пензијским шемама Косова у тачки 04/Л 131, административним упуством МРС7 07/15, регулисана је потребна документација коју је грађанин дужан да достави, како би остварио право на оснивну старосну пензију. У подужем списку документације коју су грађани дужни да доставе, постоји и тачка у којој пише да осим наведене документације треба доставити и “остале евентуалне доказе које може затражити службеник релевантне канцеларије пензијске администрације”. Канцеларија Омбудсмана због многобројних пријава грађана припрема (еx официо) по службеној дужности извештај о овом члану закона.

“Тражићемо од пензијске администрације да наведе коју документацију су службеници у обавези да траже од грађана. Не може се произвољно тражити документација. То је контрадикторно и нејасно. Сваки закон и свако административно упуство или било који акт који доноси било које министарство и Влада Косова морају да буду транспарентни и јасни како би се могли примењивати. Овако, службеници могу да траже шта им падне напамет и да имају разлог да људима оспоре право на пензију”, каже виши правни саветник у Канцеларији Омбудсмана у Грачаници, Александра Димитријевић.

Пензија вам је укинута, решења не издајемо

Осим нејасноћа око документације, грађани којима нису одобрене старосне пензије, не добијају ни решења са образложењем, како би могли да се жале вишим институцијама. Овај проблем је посебно уочен у Општини Клокот, у којој нема Канцеларије пензијске администрације, па грађани морају да одлазе у Витину. Тако је шездесетосмогодишњем Славку Поповићу, расељеном из Приштине, који тренутно живи као подстанар у Врбовцу, у Општини Клокот, службеник пензијске администрације у Витини тражио потврду да његов газда плаћа порез на кирију коју добија од њега.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Славко Поповић, Врбовац

“Ја живим у Врбовцу и сви то знају, али ми је службеник у Витини рекао да немам више права на пензију. Нису ми дали никакво обавештење, нити писмено решење. Не знам ни коме да се жалим, ни шта да радим”, каже Поповић, напомињући да је сигуран да је око 70% његових суграђана српске националности који живе у селима у околини Витине, изгубило право на пензију.

У Канцеларији Омбудсмана кажу да је несхватљиво и неприхватљиво да људи не добију решења у којима је написано образложење због чега више немају право на пензију, како би могли да се жале вишим инстанцама.

Сања Вуковић, чланица НВО „Мрежа за грађански активизам“, истраживала је овај проблем у Општини Витина, сама је посетила општинског службеника Канцеларије за пензијску администрацију, за кога тврди да је нељубазан и да самовољно одређује критеријуме.

„Прво су у Канцеларији пензијске администрације тврдили да уколико нисте власник некретнине, тј, не поседујете кућу или стан на своје име, немате право на ту пензију, па када су суочени са тим да ни закони ни административно упуство не прописују неки такав критеријум, онда су рекли да и подстанари имају право да примају пензије, али морају да доставе, на пример потврду да је газда који им издаје стан, измирио пореске обавезе везане за ту кирију, што је такође незаконито”, каже Вуковићева.

Само Срби морају да доставе личне карте Републике Србије

Идући трагом приче, новинар наше редакције, користећи систем такозваног “тајног клијента”, посетио је Канцеларије пензијске администрације у Лапљем Селу и Липљану. Осим законом прописане документације, службеници су тражили и личне карте, издате у Републици Србији. Овај документ се тражи искључиво Србима, сазнали смо у разговору са припадницима других заједница, корисницима старосних пензија.

Виша правна саветница у Канцеларији омбудсмана, Александра Димитријевић каже да је то дискриминација и да ће се у извештају народног адвоката највероватније врло брзо наћи препорука пензијској администрацији и надлежном министарству да јасно дефинише потребну документацију за остваривање права на старосну документацију, односно за доказивање да су становници Косова.

“Тражићемо да нам дају образложење због чега се тражи лична карта институције које нису признате на Косову, како би неко доказао да живи на Косову?”, додаје Димитријевићева.

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: дебата старосне пензије: владавина права или угрожавање људских права
Српске личне карте у функцији мобилних тимова

У пензијској администрацији у Приштини, везано за српске личне карте, кажу да на тај начин желе да смање број нелегалних корисника старосних пензија који не живе на Косову.

Међутим, како смо сазнали у Канцеларији Омбудсмана, ова администрација има мобилне тимове који могу обиласком корисника да провере да ли они живе на адресама на којима су пријављени.

Мито или…?

На дебати на ову тему, коју је Мрежа за грађански активизам организовала у Врбовцу, у Општини Клокот, била је и осамдесетгодишња Р.К., која тврди да су јој осам месеци укинули пензију и да је морала да плати једном од службеника у Витини, као би јој она поново враћена.

“Бога ми, ја бих остала без пензије да нисам дала паре. Морала сам да дам паре. Кад даш паре, није важна документација”, рекла нам је Р.К., тврдећи да јој је службеник тражио новац у канцеларији, када је дошла да пита зашто јој је укинута пензија. Оваквих примера, додаје, има много и да би због тога требало да реагују полицијски и судски органи.


Мрежа за грађански активизам која окупља 13 невладиних организација са централног Косова и Косовског Поморавља, у складу са својим програмом и програмским циљевима, организовала је јавну дебату са мештанима села Врбовац, у Општини Клокот, како би њима, али и осталим најстаријим суграђанима српске заједнице на Косову, помогла у решавању проблема које имају са остваривањем права на старосну пензију.

„Проблем са старосним пензијама је један од проблема који смо ми уочили као веома велики и веома битан.Ово је категорија социјалног давања које је људима укинуто. Кренули смо из Врбовца, јер овде имамо људе који желе о томе да причају и ово је почетак наше иницијативе. Нећемо се на овоме зауставити, бавићемо се и даље овом темом, пре свега кроз медије, јер сматрамо да на тај начин можемо да утичемо на доносиоце одлука да размисле о овоме и да виде на који начин се овај закон спроводи и да на крају промене ситуацију“, каже Иван Тодоровић, директор Мреже за грађански активизам.


Иначе, косовски Закон о пензијској шеми, како се званично зове, ступио је на снагу 20. јуна 2014. године, а Влада у Приштни усвојила је марта 2016. нацрт документа о регулисању пензија, односно измене и допуне тог закона које, како је рекао тадашњи министар рада и социјалне заштите, Арбен Абраши, имају за циљ “стварање политика бољих услова за грађане Косова, укидање пензија за оне који не живе на Косову и да ће тако бити уштеђено најмање 10 до 12 милиона евра годишње из косовског буџета. Од сада, само они који живе на Косову, биће у могућности да је приме”, рекао је тадашњи министар.

Анђелка Ћуп