Савет Безбедности: Гласови за и против промене мандата УНМИК-а

Фото saphir-albatros/pixabay: Зграда седишта Уједињених нација

Још увек није јасно да ли ће се наставити са редовним тромесечним извештавањем о ситуацији на Косову у Савету безбедности ОУН или ће се о Косову расправљати када за то буде било потребе или иницијативе. Односно, да ли ће то зависити од представника земаља које буду председавале седницама ове светске организације, то јест од тога да ли признају или не независност Косова.

Званична Приштина већ неколико година уназад тражи повлачење УНМИК-а који на Косову функционише од завршетка ратних сукоба 1999. године, али који је у међувремену драстично смањио своју мисију и преселио своју канцеларију у Северну Митровицу. Штавише, на важнијим међународним скуповима Косово је дуго било представљано преко УНМИК-а, углавном на захтев Србије, која се позива на Резолуцију 1244 или путем назива државе поред које је стајала звездица. Последњих година, у таквим ситуацијама косовска делегација или одбија да учествује на скуповима или у највећем броју случајева, земља домаћин предлаже да учесници не буду представљени државним симболима.

Косово није чланица ОУН, али редовно учествује на састанцима Савета безбедности када се на дневном реду налази разматрање ситуација на Косову.

Од краја ратних сукоба, маја ове године по први пут није разматран рад УНМИК-а и ситуација на Косову, јер ова тачка дневног реда није уврштена у рад редовне седнице Савета безбедности ОУН којом је председавала британска амбасадорка Карен Пирс. Она је изнела став да иако је питање Косова важно, оно не захтева редовне седнице.

Донедавна политичка координаторка мисије Сједињених Америчких Држава (САД) при УН Ејми Тако, затражила је да се у Савету безбедности промени формат извештавања о стању на Косову и истакла да захтев за 38 милиона долара, колико износи буџет УНМИК, „нема смисла“, те да је време да се “оконча Мисија УНМИК-а на Косову”.

Ову иницијативу су поред Косова, Велике Британије и САД, подржале и Шведска, Француска, Пољска и Холандија, а против ње су се изјасниле Србија, Русија и Кина.

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић се оштро успротивио предлогу да се умањи буџет УНМИК-у, промени његов мандат и прореде седнице Савета безбедности посвећене ситуацији на Косову, са образложењем да то “не доприноси стварању повољне климе за остваривање циљева”.

Председник Србије Александар Вућић је истакао да “на јасан начин Американци желе да уклоне све оно што данас представља ОУН на Косову, јер је за Американце Косово независна и суверена држава”. “

“Желе да уклоне и последње трагове Резолуције 1244 и покажу да је њихова одлука једино могућа”, изјавио је Вучић.

С друге стране, Душан Јањић из Форума за етничке односе сматра да је за Београд веома важна расправа о Косову “због доказивања да је Резолуција 1244 у животу”, иако он сматра да Резолуција 1244 “на папиру формално важи, док живот иде другим током”. Наиме, Јањић објашњава да су Резолуцијом 1244 постављени основи функционисања УНМИК-а, без прејудицирања статуса Косова, због чега званични Београд “може да игнорише и промовише став о непризнавању независности”.

И Даниел Сервер, професор на Универзитету “Јохн Хопкинс” сматра да званични Београд Мисију УНМИК-а на Косову види као потврду свог суверенитета на Косову, иако сматра да Србија спроводи свој суверенитет само на северу Косова и да има неку контролу у деловима Косова настањеним српским становништвом.

“Мисија УНМИК-а је мисија без војне снаге. Ја и не знам колико је особље Мисије ОУН на Косову, али верујем да се не ради о неком великом броју. Да ли је могуће да се УНМИК повуче са Косова без коначног решења о статусу, мислим да може, али сигурно ће се тражити нова Резолуција Савета безбедности ОУН, а ту ће Русија контролисати да ли ће одговор бити да или не” изјавио је Сервер.

Косовске институције су става да више нема потребе да УНМИК остане на Косову.

Путем саопштења, Влада Косова је истакла да је “прошло време УНМИК-а и Резолуције 1244 и што се пре уклони ова Резолуција и Косово постане чланица ОУН, то ће се пре допринети миру и стабилности у региону”, наводи се у саопштењу Владе Косова.

Бивши шеф косовске дипломатије Скендер Хисени сматра да се треба наставити са таквим инсистирањем. Он образлаже да је Косово држава, да су њене институције функционалне, да има Устав, ред и закон и да више нису потребне никакве услуге ОУН путем њене мисије на Косову.

Ипак, 14. новембра , на седници Савета безбедности ОУН, којом је председавала Кина која не признаје косовску независност, поново је у дневни ред уврштено разматрање ситуације на Косову, што је званични Београд, како преносе косовски медији , доживео као своју “победу”.

Током ове седнице Савета безбедности поново је отворено изнет захтев да се о Косову разговара када то буде било потребно, а не на свака три месеца, да се приоритет треба дати другим кризним подручјима у свету, те да је на Косову ситуација, након 20 година, знатно побољшана.

И поред другачије изнетих ставова, од једног броја земаља чланица Савета безбедности, ово питање ће се и даље расправљати по политичким и дипломатским кулоарима ове светске организације. За три месеца ће свакако бити јасније, да ли је дошло до неког компромиса, односно да ли ће се расправа о Косову одвијати на сваких шест месеци, или по досадашњој “шеми”, свака три месеца.


“Овај пројекат је финансиран преко гранта Америчке Амбасаде у Приштини. Мишљења, ставови и закључци или препоруке садрзане овде припадају аутору(има) и не изразавају неопходно ставове Стате Департмента.“

Виолета Ороши Беришај
КосоваЛиве