Једногодишњи бојкот на амандмане Српске листе – бојкот већине, нереални амандмани или дефицит демократије?

Зашто већинске албанске партије, већ годину дана, не усвајају амандмане Спрске листе на седницама скупштинских Одбора. Посланица мањинске бошњачке парламентарне групе Шест плус, Дуда Баље оцењује да је већина амандмана које подноси Српска листа политички обојена, док политикилози кажу да се постојећа ситуација може окарактерисати као дефицит демократкије. 

Ни један амандман који је Српска листа поднела у последњих годину дана није усвојен  од стране владајуће већине, без обзира на то што она предствља део власти. Последњи такав пример је Одбор за заједнице на коме су усвојене измене и допуне Кривичног закона. Да ли ће и како српски представници изнаћи модус да се њихови амандамни уваже, питали смо потпредседника Српске листе Игора Симића:

Игор Симић, потпредседник Српске листе, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

 „За сада тај посао иде изузетно тешко, пре свега због тог условног рефлекса међу албанским партијама. Када год неки предлог стигне од Српске листе они буду против. Чак то иде до те мере, да сам ја на једном Одбору рекао, да уколико бих предложио да сутра буде нови, леп и сунчан дан, они би гласали против“, каже Симић.

У правном смислу постоји јавни бојкот Српске листе, оцењује послница парламентарне групе шест плус Дуда Баље.

„Ја сам у Комисији за људска права, којом председавам, имала велики број амандмана, који такође нису прошли. Мислим да се радило о Закону о слободи вера и мислим да ту постоји тај јавно гласни бојкот  Српске листе, у том неком правном смислу“, рекла је Баље.

Дуда Баље, парламентарна група 6 плус, фото. В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

За младог политиколога Стефана Филиповића случај неусвајања амандмана српских посланика представља феномен који доказује да представничка демократија као модел има пуно недостатака, те да се она, како таква, може подвести под дефиницију – дефицит демократије.

„Опет овде код нас на Косову, то има своју посебну тежину и своју страну, то је пре свега, политичко par ekselans питање. Не можемо то да назовемо ни мајоризацијом, али нигде ни у законима ни у Уставу не пише да се морају размтатрати амандмани. Ако не пиште, ако није нужно и ако не постоје притисци са стране, значи тога бити неће. Управо је ово доказ такве једне, нажалост, праксе која постоји на Косову, самим тим постоји у највишем представничком дому“, каже Филиповић.

Председавајућа комисије за људска права Дуда Баље, такође и представница мањинске бошњачке заједнице, наглашава да је међу предложеним амандманима Српске листе било и оних који нису реални.

 „Мислим да је већина амандмана била дизајнирана политички, значи само ради добијања неких поена. Када ви тражите нешто, фокусирате се на две најбитније ствари и ту усмеравате енергију. Не можете да тражите комплетну промену закона због интереса једне заједнице, јер долази нелогично и неприхватљиво од стране чак и нас мањина, које често хоћемо да подржимо Српски листу, међутим, од стране њихових амандмана ми остали остајемо толико дискриминисани, да практично и ми нисмо у стању да гласамо за њихове амандмане“, нагласила је Баље.

Стефан Филиповић, политиколог, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

Да ли и колико на овакво стање утичу и нејасни ставови Српске листе, која је час у позицији час у опозицији, јер у оваквом случају немамо пуну и праву партиципацију у власти, питање је за младог политиколога, Стефана Филиповића:

„Када је нешто између, може да буде изузетно нејасно, да ли је позиција или опозиција, ми знамо да није опозиција, али опет знамо да оноси нису добри у нивоу парламента. Опет, у егзекутиви знамо да имају добру сарадњу, да и министри и други намештеници раде свакодневно и извршавају своје обавезе, тако да поставља се питање шта се дешава са представничким телом?“, истиче Филиповић.

Шта ће се дешавати са Скупштином и да ли ће она наставити ванредну седницу, на којој ће расправљати о неуспешној спољној политици Косова, знаћемо после вести из Дубаија, односно, након иформације да ли је Косово постало пуноправни члан Интерпола. Ново редовно заседање Скупштине Косова, са више од 30 тачака дневног реда, заказано је за 19. новембар.

Иван Миљковић