Kako se upravlja projektima na severu

Posle potpisivanja Briselskog sporazuma, koji nije potpuno jasan građanima, na severu Kosova je došlodo određenih promena, odnosno do integracije institucija i formiranja novih lokalnih samouprava. Trenutno su gradonačelnici dali ostavke, nije jasno funkcionisanje opštinskih odeljenja i opštinskih skupština, a ova analiza je nastala pre svih događaja sa uvođenjem taksi od 100%.

U jednoj od novoformiranih opština, u Severnoj Mitrovici, građani su se susreli sa novim sistemom i njegovim funkcionisanjem, kako kažu većinom nisu bili upoznati sa procedurama odlučivanja i učestvovanja, pa ni o samom radu lokalne samouprave. Čak ni sada nisu sigurni da uopšte i mogu da učestvuju u samom radu opštine, odnosno u procesima donošenja odluka.

Napominjem da sam se i lično, prilikom pisanja ovog teksta, susretala sa izazovima i poteškoćama, a posebno u delu koji se odnosi na pristup javnim informacijama.

U informacijama koje sam dobila iz institucije Ombudsmana, navodi se da su od 2015. godine do 1. oktobra 2018., u ovoj instituciji primljene dve žalbe protiv vlasti u severnoj Mitrovici. Ove godine, u samoj opštini su naveli da nisu imali nijedan zahtev za pristup javnim informacijama. Tako se stiče utisak da građani nisu zainteresovani da dobiju određene informacije.

Kako je Severna Mitrovica sredina u koju se u poslednjih nekoliko godina dosta ulagalo sama se nameću pitanja;

• Ko je odgovoran za realizaciju i upravljanje projektima?
• Da li sami građani imaju mogućnost da učestvuju u selekciji pa i samoj implementacij projekata?
• Koji su činioci koji utiču na izbor i samu realizaciju: spoljašnji ili unutrašnji, domaći ili međunarodni donosioci odluka?
• Kakvu korist imaju obični građani od pojedinih projekata?

Jedno od pitanja o kome je nezahvalno govoriti je da li se odluke o sprovođenju projekata donose na političkom nivou.

Građani sa kojima sam razgovarala, iako smatraju da postoji nepovernje u institucije, ipak smatraju da moraju da sarađuju sa njima.

Kao što sam već navela, prethodnih godina je bila dosta ulaganja, kako iz budžeta Kosova, tako i iz fondova Evropske unije. Isto tako, iz Fonda za razvoj severa izdvojena su sredstva za kapitalne projekte za opštinu Severna Mitrovica. Stiče se utisak da je opština bila preambiciozna prilikom predlaganja broja i veličine projekata koji bi se realizovali, naročito kad se ima u vidu da sama opštine nije imala kapaciteta za pripremu i realizaciju projekata. Naravno, problem je bio i u tome kakav je tip projekata.

Projekti koji su predloženi, uglavnom su se ticali asfaltiraja puteva, rekonstrukcije ulice, sanacije klizišta, izgradnje stambenih objekata i saniranja istih. Najviše se pažnje obraćalo na rešavanje komunalnih problema. Samo da spomenem da od projekata koji su finansirani iz već pomenutog fonda za razvoj, 72% su projekti koji spadaju u kategoriju infrastrukture, dok je najmanji procenat onih koji se tiču obrazovanja, poljoprivrede, civilnog društva. Širok dijapazon projekata koji su se sprovodili u severnoj Mitrovici, svakako da jesu unapredili kvalitet života, ali opet sa druge strane sami građani nisu učestvovali u samom odabiru predloženih projekata..

Sam proces realizacije određen projekata, kako kažu ljudi sa kojima sam razgovarala, nije bio dovoljno transparentan, nije bilo javnih dostupnih informacija, niti su građani imali načina da saznaju koji će se projekti finansirati i koliko će koštati. Takođe, nisu dostupni ni izvori finansiranja, ali ni kakve dugoročne efekte su postigli.

Što se tiče projekata u severnoj Mitrovici čiji je glavni finansijer bila Evropska unija, realizovani su regionalni i lokalni, a za one do čije realizacije nije došlo, razlog je uglavnom u nedovljnim kapacitetima, ali i to što sama lokalna samouprava nije sistemski organizovana u cilju realizacije ovih projekata.

Projekti koji su se sprovodili nisu vidljivi jer nisu bili dovoljno promovisani i o njima građani malo šta znaju, delom i zbog svoje nezainteresovanosti.

Opština nije imala dovoljno kapaciteta, što administrativnih, što tehničkih, pa je to dovelo do kašnjenja u samoj realizaciji.

Vezano za sva ulaganja na severu, stiče se utisak iako da su donatori ovim ulaganjima hteli da se obezbedi podrška izabranim političkim predstavnicima. Ali,da bi se projekti zaista sproveli i poboljšali život građana, po mišljenju stručnjaka i analitičara, potrebno je napraviti dugoročne strateške planove razvoja sa akcionim planovima kako za ekonomski razvoj, tako i za razvoj privatnog sektora i otvaranje novih radnih mesta.

Ono što je posebno važno, jeste da o projektima nema dostupnih informacija, ni u medijima ni na sajtu opštine. Informacije o javnim nabavkama i samom procesu implementacije projekata moguće je jedino pronaći na sajtu Regulatorne komisije za javne nabavke, ali je potrebno da se prethodno registrujete. Tu se nalaze informacije o javnim nabavkama i tenderima za ovu godinu, ali su dostupne i za prethodne godine. Takođe, ono što je veoma bitno, nedostupni su podaci o tome ko čini komisiju za procenu.

Kako navodi izvršna šefica za administraciju u opštini Severna Mitrovica, Adrijana Hodžić, u ovoj fiskalnoj godini opština je na raspolaganju imala 500.000 evra za javne usluge i insfrastrukturne projekte. Pod tim podrazumeva renoviranje ulice „Ivo Lola Ribara“, kao i ulaganja u zdravstvo i obrazovanje.

Iz kabineta gradonačelnika u ostavci, prestali su sa praksom objavljivanja saopštenja. A što se tiče neslužbene stranice opštine Severna Mitrovica, gde su periodično objavljene vesti vezane za sam rad opštine, administatori su odlučili da stranica više neće raditi..

Rezivorski izveštaji navode da se u opštini Severna Mitrovica izbegavaju otvorene procedure nabavki.

„Za ugovor Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća, potpisanog 19.07.2016. godine, u iznosu od 399,489€, predviđeno je da sredstva budu obezbeđena iz Razvojnog fonda . Za implementaciju ovog projekta je angažovana Agencija za regionalni razvoj – Sever. Dana 25.07.2016., upućen je zahtev za transfer sredstava u iznosu od 179,489€. Opština je obavila transfer dana 05.08.2016. godine, u iznosu od 175,775€, samo na osnovu zahteva iz Agencije za regionalni razvoj – Sever, prekoračujući dozvoljeni limit za davanje avansa od 15%.“

„Za pet potpisanih ugovora (izgradnja vatrogasne zgrade – 594,481€, izgradnja hale sportova 860,138€, nabavka medicinske opreme za Dom zdravlja u Severnoj Mitrovici 88,500€, revitalizacija ulaza stambene zgrade u ulici Tanasko Rajić br. 2 u Severnoj Mitrovici 9,572€ i revitalizacija ulaza stambene zgrade u ulici Sutjeska br. L1 u Severnoj Mitrovici – 9,715€, ukupne vrednosti 1,562,407€), opština nije pripremila plan za upravljanje ugovorima,“ navodi se u izveštaju i smatra se da nedostatak ovog plana može uticati na „nerealizaciju ugovora po određenim uslovima i na neredovne isplate“.

Revizor je takođe naveo da opština Severna Mitrovica tokom 2016. nije adekvatno vodila knjigu protokola za prijem računa, „pošto se primljeni računi ne zavode jednim brojem protokola“. I navodi se da „nedovoljna finansijska kontrola za neplaćene obaveze opštine, nesprovođenje finansijskih propisa – može rezultirati neplaniranim isplatama u narednom budžetu opštine i/ili duplih isplata,„.

Problem sa kojima se opština susreće je i nedostatak u organizacionoj strukturi i sistematizaciji radnih mesta. Nedostatak opšte strategije i operativnih planova je jedan od problema , ali i sama lokalna samouprava nema jednicu unutrašnje revizije, navodi se u zaključku revizorskog izveštaja.

Građani Severne Mitrovice sa kojima sam razgovarala napominju da su i dalje zabrinuti zbog političke neizvesnosti koja je poslednjih nedelja intezivirana na severu Kosova.Takođe, brine ih nedostatak transparentnosti i iskrenost političkih aktera.

“Mislim da nas sada najmanje brinu projekti i gde i kako su te pare utrošene. Trenutno nam je život otežan ovim nametnutim taksama i to što mi uopšte ne znamo šta su se dogovarali u Briselu. Zato i običan narod ispašta. Neophodno je unaprediti komunikaciju između nas građana i predstavnika opštine, neophodno je da stvorimo prijatni ambijent u kome možemo slobodno da pričamo o stvarima koje čine naš svakodnevni život”, smatra Marko, budući akademski građanin.

Bez povoljne političke klime, stabilnosti i transparentne lokalne samouprava, sa jasnim ciljevima za ekonomski razvoj, sav novac koji je uložen prethodnih godina neće dovesti do dugoročnih pozitivnih efekata na život građana u samoj opštini.

Jelena Simić

Ova publikacija je izrađena uz pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije je isključiva odgovornost autora, Jelene Simić i ni na koji način se ne može smatrati kao stav Evropske unije ili BIRN-a i UNK-a.