Rori O Konel: Vojska Kosova neće osvajati sever, niti će preduzimati bilo kakve akcije protiv Srba

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: Рори О' Конел, амбасадор Велике Британије на Косову,


U intervjuu za Gračanica Onlajn, ambasador Velike Britanije na Kosovu, Rori O Konel je rekao da formiranje Vojske Kosova ne bi trebalo nikoga da zabrinjava jer će u vojsci biti zastupljene sve zajednice i vojska neće preduzimati nikakve akcije protiv Srba,

U intervjuu za Gračanica Onlajn, ambasador Velike Britanije na Kosovu, Rori O Konel je rekao da formiranje Vojske Kosova ne bi trebalo nikoga da zabrinjava jer će u vojsci biti zastupljene sve zajednice i vojska neće preduzimati nikakve akcije protiv Srba, na jugu ili severu Kosova. Britanski ambasador smatra da se mora postići obavezujući i sveobuhvatni sporazum između Kosova i Srbije, jer trenutno stanje zabrinjava ljude i odbija investitore. Po njegovim rečima, trenutno ne postoji politička volja da do tog dogovora dođe, kao i da na Kosovu nema dovoljno političkog angažovanja u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a u cilju obezbeđivanja vladavine prava.

GračanicaOnlajn: Prvi Briselski sporazum između Beograda i Prištine potpisan je novembra 2013. godine. Posle pet godina, dogovoreno se ili ne sprovodi ili se delimično sprovodi, dok se strane međusobno optužuju za opstrukciju dogovorenog. Vidite li Vi normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i kako do nje doći?

Rori O’ Konel: Mislim da je opis koji ste upravo dali, veoma dobar. Malo se sprovodi. Da, ima puno delova koji nisu sprovedeni, na primer energetski sporazum i Zajednica. Mislim da su delovi koji su sprovedeni doneli određene pozitivne promene i da je integracija pravosudnih struktura, čak i na severnom Kosovu, čak i uz sadašnje pretnje, pozitivan korak. Mislim da je rad u vezi priznavanja univerzitetskih diploma bio pozitivan korak koji je pomogao ljudima da žive svoje živote, i u Srbiji i na Kosovu. Ali, jasno je da nažalost ljudi vide političku korist u nesprovođenju stvari i u optuživanju druge strane. To je osećaj nenormalnog odnosa, kada još nema saradnje između Srbije i Kosova. Potrebna je konkurencije. Mislim da nam je sada potrebna normalizacija na dva nivoa. Mora postojati normalan odnos između dve zemlje. Pod ovim očigledno mislim da ne treba da troše energiju na međusobnom podrivanju i mislim da postoji određen stepen u kojem Srbija pokušava da podrije Kosovo. Ali mislim da takođe trebamo da vidimo situaciju u kojoj su zemlje na putu ka prijateljstvu. Zvuči skoro nemoguće kada na to gledamo iz sadašnje perspektive zbog istorije, ali postoji mnogo slučajeva bivših neprijatelja koji postaju veoma bliski prijatelji. Ako bacite pogled na Skandinaviju danas i sve te zemlje koje su veoma bliski saveznici i prijatelji, one su u većem delu istorije napadale jedna drugu mačevima. Dakle, taj se odnos može transformisati i vlasti se trebaju ozbiljno angažovati na tome. Takođe, na Kosovu vlasti same moraju da odrede šta žele i kako, zajedno sa Skupštinom i predsednikom. Međutim, normalizacija se odvija na još jednom nivou. Ljudi treba da se pomire. Odnosi koji su postojali ili koji nikada nisu formirani, treba da se izgrade preko granice, unutar Kosova i unutar Srbije. Ustvari, to je jedna od stvari koje smatram pozitivnom tokom 2018. Možete videti na veoma niskom nivou, bez grlatog govora ili udaranja u bubanj o tome, možete videti dobre odnose na Kosovu između Srba i Albanaca, koji nisu postojali ranije. Možete videti da se dešavaju i loše stvari, jer nažalost kada se desi nešto pozitivno, odmah vidite jednu od vlasti kako odmah udaraju na njih, ne želeći da vide normalne odnose. Takav je utisak ponekada. Ali ustvari zadovoljan sam što sada mogu da vidim Srbe i Albance kako razgovaraju, kao i prve početke ponovne izgradnje pomirenja. Dakle, dok pomažemo vlastima da razgovaraju međusobno, moramo raditi puno da pomognemo u ponovnom prevazilaženju tih praznina među ljudima.

GračanicaOnlajn: Kada su počinjali razgovori u Briselu, obe strane, kao i Evropska unija saopštile su da se pregovori vode u cilju boljeg života svih građana, kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Sada, osim potpunog zastoja u razgovorima, imamo i uvođenje taksi od 100% na robu proizvedenu u Srbiji. Vlada Kosova saopštava da su to recipročne mere jer Vlada Srbije ne dozvoljava uvoz kosovskih proizvoda, dok sa druge strane Vlada u Beogradu optužuje kosovske institucije da krše CEFTA sporazum. Kako Vi komentarišete uvođenje taksi?

Rori O’ Konel: To je upravo ista stvar. Takse su uvedene i mislim da nisu bile prema pravilima CEFTA i u skladu sa pravilima CEFTA. Mislim da kada Kosovo potpiše međunarodne ugovore treba i da poštuje međunarodne ugovore, jer to i obeležava ozbiljnu zemlju. Ali, istovremeno shvatamo da ove takse nisu došle ni iz čega. One su reakcija na ponašanje, kampanju povlačenja priznanja ili pritisak na kosovske Srbe, uključujući i one koji služe u Bezbednosnim snagama Kosova, da se povuku. Svaki pritisak je neprihvatljiv. Ne bih da se upuštam u situaciju u kojoj treba da kažem ko je prvi počeo. Ne. Imam malu decu, znam kako to izgleda. Ali mislim da treba da vidimo kako možemo pomoći našim prijateljima u Srbiji i na Kosovu. Britanija ima istorijske i duboke veze sa obe zemlje. Kako možemo pomoći da ovaj odnos bude pozitivna stvar? Trenutak je potpuno destruktivan za obe strane, a trenutno smo u spirali akcija i reakcija. To ne pomaže nikome. Svakako, ne pomaže normalnim ljudima koji 30 godina žive teško i žele bolju budućnost. Dakle, sve ovo što se dešava još više potvrđuje argument da moramo biti spremni za konačan, sveobuhvatan, pravičan, izvanredan dogovor.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Rori O’ Konel, ambasador Velike Britanije na Kosovu,

GračanicaOnlajn: Ono što je trenutno najaktuelnije jeste formiranje vojske Kosova, odnosno transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, što podrazumeva prethodno usvajanje seta od tri zakona u kosovskom parlamentu. Ljudi su preplašeni zbog različitih informacija i različitih izjava koje dolaze od pojedinih političara. Da li Vi mislite da je Kosovu potrebna vojska i da li se celokupna aktivnost njenog formiranja odvija po zakonskim i ustavnim procedurama?

Rori O’ Konel: Ja mislim, a i sigurno je, da je to pitanje nedelje. Na nesreću, istorija zemalja Zapadnog Balkana i Zemalja Jugoistočne Evrope, govori o tome da političari ovih zemalja pridaju važnost nepotrebnoj i glupoj nacionalističkoj retorici i političari će nastaviti sa tim pristupom. To je ono u čemu moja vlada vidi problem. Kosovo je nezavisna i suverena država i ono će stvoriti svoje sopstvene oružane snage ako to želi, a ja mislim da sama činjenica stvaranja tih snaga ne predstavlja neku negativnu ili destabilizirajuću stvar. Moje mišljenje je da, ako govorimo o zakonima na jedan jednak i objektivan način, to nije ništa destabilizirajuće, a ako gledamo na to kao na jedan proces koji će trajati deset godina, koji će nakon deset godina povećati brojnost snaga na tri do tri i po hiljade ljudi maksimalno do pet hiljada, to i nije neka ogromna promena. Sećam se da sam imao razgovor o ovom programu u Mitrovici, otprilike pre oko šest meseci, kada me je neko pitao o Kosovskim Bezbednosnim snagama, ja sam uzvratio pitanjem: „Da li se vi brinete zbog toga?“, a on je odgovorio sa: „Ne“. Suština u tome da nema razloga za strah ako ne postoji nikakva namera da se sever Kosova zauzme, a ja ne mislim da postoji jedna takva namera da se krene sa raspoređivanjem Kosovskih Bezbednosnih Snaga na serveru Kosova i siguran sam u to da ne postoji namera da Kosovske Bezbednosne Snage upotrebe svoj novi mandat protiv kosovskih Srba. Kada bi imale takvu nameru, to bi prekinulo veze Kosova sa međunarodnom zajednicom u dugoročnom smislu i to bi bilo nešto ekstremno glupo za Kosovo, mislim ako bi tako nešto uradilo. Zato mislim da se tako nešto neće desiti. A ono kako ja gledam na to, jeste da je to prirodna evolucija da Kosovo ima svoje snage bezbednosti i da to nije pretnja za ostatak regiona. Iskreno, ono što ja vidim jeste da ljudi koriste različitu retoriku, ali bih ohrabrio ljude da razmisle o tome kako će se postaviti u stanju straha ili brige, jer ja ne mislim da realno postoji potreba za strahom. Ono što mislim jeste da cela ova epizoda nas ponovo upućuje na to da je veoma lako da politički život bude destruktivan, tako što se neće baviti obrazovanjem, vladavinom prava, investitorima, nego nekim nacionalnim sadržajima kao što su armija ili je to dijalog i sva energija se usmerava ka tome, dok društvo zbog toga ispašta, jer je politika definisana nacionalizmom a ne potrebama građana. Što se tiče Bezbednosnih snaga Kosova, ja sam se bavio time i primetio sam da imaju dobre izveštaje u pogledu discipline i jako su se trudili da regrutuju članove iz svih zajednica. Ja sam se susreo sa nekim predstavnicima Srba i oni su bili ponosni da im se priključe, tako da to nisu bili samo neki albanski nacionalisti, već su to bili ljudi sa Kosova koji su hteli da to urade. Teško mi je palo da gledam kako je vršen pritisak na njih i na članove njihovih porodica zbog čega su se neki povukli. Ja ne mogu da vidim bolju budućnost na Kosovu ako u svim državnim službama; u vojsci, policiji, civilnim službama, ne budu zastupljeni ljudi iz svih zajednica. Zato se ja nadam da ću nakon ovog procesa transformacije koji će trajati deset godina, videti da u Kosovskim snagama bezbednosti imamo predstavnike svih zajednica na Kosovu, koje će sarađivati sa svim snagama bezbednosti u susedstvu, uključujući i vojne snage Srbije i da učestvuju u mirovnim misijama širom sveta, jer bi bilo dobro da snage bezbednosti zemalja Zapadnog Balkana steknu iskustva u mirovnim misijama.

GračanicaOnlajn: Trenuto je veoma aktuelan problem sa liberalizacijom viza. Naime, još 2012. godine aktuelne vlasti su očekivale bezvizni režim za građane Kosova, za putovanje u zemlje Šengenskog sporazuma, ali do toga nije došlo ni šest godina kasnije. Pre nekoliko dana je evropski komesar Johanes Han, prilikom svoje posete Prištini, izjavio da do liberalizacije neće doći do 2020. godine i da ne treba spekulisati datumima. Šta Vi mislite, šta je problem?

Rori O’ Konel: Mi ne pripadamo grupi zemalja koje čine šengenski prostor, tako da ja ne bih komentarisao o tome kako će te zemlje odlučiti o tome. Ono što ja mislim i što bih hteo da kažem, odnosi se na stav Velike Britanije, a takođe mislim i na ostatak Evrope, da postoji želja da pomognu, i to ne samo Srbiji i Kosovu i ne samo u pogledu vizne liberalizacije i priključenja Evropskoj uniji, već zapadnom Balkanu uopšte da se priključi zvaničnim tokovima koji su ustanovljeni u ostatku Evrope. To obuhvata čitav spektar pitanja koja se odnose i na: NATO, priključivanje partnerstvu, a za one koji ne žele da se priključe, odnosi se na ostale međunarodne integracije. Ožiljci koji nastaju nakon konflikta prilično utiču na te odluke, što znači da mi govorimo još uvek i vrlo često o konfliktnim pitanjima, ali ako govorimo o Velikoj Britaniji, mi smo ove godine bili domaćini Samitu u Londonu na kome je odlučeno da ćemo učetvorostručiti našu pomoć regionu za naredne dve godine, jer mi želimo da odgovorimo izazovima u smislu pomaganja ovim zemljama i ovim društvima da se priključe i da se uklope u zvanične tokove Evrope, jer je to i njihovom interesu, ali i u interesu Britanije. To je jedini način na koji mi želimo da stanemo na put ilegalnoj migraciji, terorizmu, organizovanom kriminalu, a to je uz pomaganje ovim zemljama da krenu napred. Ja razumem da je vizna liberalizacija važna za ljude, ali da to nije jedini primer i s’ toga ja mislim da je važno dugoročno nastojanje i posvećenost od strane Britanije i drugih partnerskih zemalja prema zemljama Zapadnog Balkana.

GračanicaOnlajn: Da se vratimo na uvođenje taksi. Na severu Kosova su svakodnevni protesti, Srpska lista je prešla u opoziciju, a u poslednje vreme ne dolazi ni na skupštinska zasedanja, ministri su takođe u ostavci a gradonačelnici četiri opštine na severu Kosova su dali ostavke. Juče je na moje pitanje o ostavkama premijer Haradinaj rekao da one neće da budu razmatrane jer su naslovljene na institucije Kosova i Metohije, a to je entitet koji, kako on kaže, ne postoji. Obične ljude sve ovo podseća na tu famoznu podelu Kosova ili razgraničenje, o čemu se spekulisalo i u medijima i među pojedinim političarima, sa čestim napomenama da su to već dogovorili predsednici Vučić i Tači. Kakav je Vaš komentar trenutne situacije?

Rori O‘ Konel: Ja mislim i razumem da postoji određeni strah među kosovskim Srbima u pogledu budućnosti jer se čini da ih niko nije ni pitao šta to oni žele. Oni imaju lidere koji su im dodeljeni od strane vlasti u Beogradu, rečeno im je šta da misle i oni ne mogu da iskažu svoje stavove. Ja sam rekao Srbima na Kosovu da niko od kosovskih Srba ne traži da se oduševljavaju kosovskom zastavom ili da daje omaž Oslobodilačkoj vojsci Kosova i Ademu Jašariju. Mi smo realistični, ali postoje ljudi koji žele da se brinu o svom životu i suživotu sa svojim komšijama i ne žele da se ovaj neprekidni ciklus sukobljavanja i protesta nastavi. Mislim da u vezi poslednjih izbora od prošle godine, a posebno u pogledu lokalnih izbora, postoji zabrinutost da ti izbori nisu ispunili osnovne demokratske standarde, naročito u srpskim sredinama i da Srbi ne zaslužuju lidere koje su dobili da ih predstavljaju. Ali i bez toga, kada govorimo o dijalogu, znamo da se kosovski Srbi osećaju nervozno zbog toga jer ne znaju šta se dešava i o čemu se razgovaralo. Stav moje vlade je da je potrebno postići jasan sporazum koji će biti prihvatljiv za obe strane i dobar za ljude obe zemlje i treba biti postignut u okviru postojećih granica. Iako nekome izgleda da je pomeranje granica, lako rešenje, to nije dobro. Uvek se može pojaviti neko ko želi i sledeće selo ili još neki put i onda se sve surva. Iskreno verujem da su oba društva, i Srbije i Kosova, dovoljno zrela i da zaista žele da krenu napred u prijateljskom okruženju i zato ja naročito smatram da je u ovoj situaciji jako potrebno čuti glas Srba sa Kosova, da kažu šta misle i da se njihov glas pravilno sasluša. Kada govorimo o mnogim rešenjima iz dijaloga, mnogo toga određuje to kako da Srbi na Kosovu imaju normalan, srećan i prosperitetan život u budućnosti. Posmatrajući život zajednica u Gnjilanu, Novom Brdu, Gračanici, primećujem da ljudi ostvaruju saradnju međusobno, uspostavljaju dobre poslovne veze, čak i prijateljske. To sve ukazuje na to da je to moguće i da sve ovo nije situacija ili problem koji se ne može rešiti. Ja sam dao naše poglede na dijalog, ali smatram da ljudi moraju da budu upoznati sa tim i da to prihvate.

GračanicaOnlajn: Vaša zemlja je prilično novca uložila u povratak raseljenih na Koosvo, a takođe ste i deo Skopskog procesa, u okviru kojeg bi trebalo inicirati, ubrzati i olakšati povratak. Ovog meseca je trebalo da se sastanak u okviru Skopskog procesa održi u Skoplju, ali do njega nije došlo, a što je najvažnije povratka raseljenih na Kosovo uopšte nema ili je vrlo simboličan. Šta mislite, ima li nade za povratak?

Rori O’ Konel: Velika Britanija je jedan od najvećih donatora u pogledu procesa povratka na Kosovo oduvek, jer je to važno. To je važno je za sve zemlje u regionu. Ako neko želi da stvori mir tako što će razdvajati ljude, to nikad ne funkcioniše i za to postoje primeri i primeri po celom svetu. Ako se neko rukovodi razdvajanjem ljudi, onda je to jedna lažna nada i uvek stvara još više problema. Sa druge strane, ako smo mi ozbiljni u pogledu ljudskih prava i shvatanja žrtava ratnih zločina, onda moramo da na svaki način podržimo povratak izbeglica ili raseljenih lica da se vrate u mesta svog porekla ili neka druga mesta na tom području. To je potpuno jasno, to se ne može osporiti i verujem da će uvek biti tako. Što se tiče Kosova, mi imamo stanje da je prošlo 20 godina od konflikta i da još uvek postoje ljudi koji hoće da se vrate. Ono što naša ambasadi radi, jeste da ti ljudi ne predstavljaju tamo samo neki broj. Oni koji žele da se vrate na Kosovo, moraju imati uslove za život, moraju da dobiju podršku, jer nije u pitanju da im se pomogne samo u popravkama kuća, već da ostvare potpunu integraciju i obezbede normalan i prosperitetan život. Moraju da imaju pristup onome što im je potrebno, da se slobodno kreću, da se poštuje njihova veroispovest i pravo na njihov jezik, što znači da je to mnogo više nego vratiti neku osobu. Radi se o čitavoj jednoj zajednici. Sa druge strane, smatram da nije od koristi za ljude da samo pričaju o oko 200 000 raseljenih Srba sa Kosova ili preko 200 000. Mi to znamo i sva istraživanja govore o tome. Postoji jedan broj ljudi koji je otišao, koji želi i ima prava da se vrati, ali postoje i ljudi koji su radili u administraciji i napustili Kosovo, pa se preselili da žive negde u Srbiji. Treba takođe shvatiti sa čime se mi tu suočavamo, jer ljudi odlaze sa Kosova, uz to odlaze i iz svih zemalja Zapadnog Balkana zbog sveukupnih ekonomskih i demografskih pritisaka koje imaju ovde. Neki će Albanac otići u Švajcarsku, u Cirih ili Fraknfurt, ali će i neki Srbin otići možda u ista mesta, možda na Maltu, mada je to poslednje mesto za koje bi se odlučili ja to razumem, ili pak za Beograd. To znači da su ekonomski pritisci takvi da se ljudi ne mogu suočavati sa tim. Ono na čemu ćemo mi raditi je to da ćemo podržavati opštine i vladu Kosova, i to ne samo u pogledu vraćanja ljudi, već i u obezbeđivanju uslova za život i da na taj način vidimo da se mlade porodice odlučuju da ostanu na Kosovu, da imaju decu, da odgajaju svoju decu ovde u okviru društva koje će to ceniti. To bi bio pozitivan rezultat.

GračanicaOnlajn: Ne mogu da Vas ne pitam i za stanje u medijima na Kosovu.

Rori O’ Konel: U tom pogledu, situacija na Kosovu je zaista teška, mada je takva i u celom regionu. Kosovo čak stoji bolje u pogledu slobode medija. Ali, sloboda medija nije samo rad bez pretnji i pritisaka, već i mogućnosti da se imaju uslovi za slobodno i objektivno izveštavanje građana. Mislili smo da će možda socijalni mediji pomoći u tome, ali izgleda da socijalni mediji čak sužavaju tu osnovu objektivnosti. Ali, nezavisni mediji i nezavisno izveštavanje su od velike važnosti. Ja mislim i želim da pošaljem jednu važnu poruku, a to je da je jako bitno da ljudi mnogo više cene i vrednuju nezavisno i objektivno izveštavanje medija, više nego što ih sada cene. Da bismo shvatili smisao toga, osvrnimo se na to kakvi se sadržaji u najvećoj meri dele samo putem fejsbuka i kako se euforične reakcije javljaju na te podeljene vesti. Ono što je nama možda u 21. veku potrebno je imati sporije i raznovrsnije medije, tako da ljude koji žele da posvete više vremena istinitom informisanju, mogu čuti različite glasove iz drugih izvora. Zato smatram da je rad vašeg medija, kao i još nekih drugih na Kosovu veoma važan, ali i rad poput organizacija kao što je „Nova perspektiva“, osnovana u Mitrovici, a koja nastoji da izrazi drugačiji stav da daje različite poglede na istu stvar. To je od izuzetne važnosti i oni daju dve strane jedne iste priče, pa ako se neko ne slaže sa jednom stranom, veoma je važno je da može čuti i drugu.


Kosovo suočeno sa nedostatkom političke volje za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije; Ubistvo Olivera Ivanovića mi je slomilo srce

GračanicaOnlajn: Ekselencijo, recite mi, po Vašoj proceni, kakva je trenutna pozicija Kosova u svetu?

Rori O’ Konel: Za nas je Kosovo važna članica međunarodne zajednice. Komunikacija koju imamo sa Kosovom je ista kao sa tzv. šestorkom Zapadnog Balkana. Zbog toga je za Ujedinjeno Kraljevstvo bilo čast da bude domaćin Samita Zapadnog Balkana ove godine u Londonu. Iskreno, državnost Kosova je važna stavka stabilnosti u regionu i bila je neizbežna nakon onoga šta se desilo tokom ’90-ih i to je činjenica. Ono što stvarno moramo videti, jeste određeni oblik potpunog, obavezujućeg, sveobuhvatnog sporazuma između Kosova i Srbije. Trenutno stanje, kada Srbija preduzima radnje i vrši pritisak nad Kosovom, Kosovo reaguje, pa Srbija reaguje na to, a nakon toga Kosovo reaguje na reakciju, nije ni u čijem interesu. To samo povećava nesigurnost, zabrinjava ljude i odbija investitore. Stvarno je došlo vreme za sveobuhvatni sporazum i potrebno je da obe strane postupaju ozbiljno i pripreme se za učešće u tom procesu. Mislim da postoji želja sa obe strane, da to ljudi žele, ali je potrebna ozbiljna politička posvećenost.

 GračanicaOnlajn: Ekselencijo, recite mi, po Vašoj proceni, kakva je trenutna pozicija Kosova u svetu?

Rori O’ Konel: Mislim da je 2018. godina bila izazovna za Kosovo. Kosovo se suočava sa veoma velikim izazovima, a to je vladavina prava, kao i odnos sa Srbijom. Mislim da je zabeležen određeni napredak, ali to je sve. Što se tiče odnosa sa Srbijom, mislim da sada postoji razumevanje da Kosovo treba da se ozbiljno angažuje, ali da ne postoji politički konsenzus, ni bilo kakva politička struktura, što je potrebno, jer nećemo moći da dođemo do dogovora. Mislim da se u pogledu vladavine prava Kosovo i dalje suočava sa značajnim izazovima, u borbi protiv korupcije i borbi protiv organizovanog kriminala. Mislim da su preduzete određene reforme i da je paket zakona koji je Ministarstvo pravde predalo Skupštini predstavljaju pozitivnu stvar. Međutim, ono šta je stvarno neophodno, jeste politička volja za borbu protiv organizovanog kriminala. To znači da političari ne treba da se mešaju u pitanja vladavine prava i da ne politizuju sve. Kada je reč o srpskoj zajednici, mislim da najšokantnija stvar koja se desila ove godine, bilo ubistvo g. Ivanovića. Poznavao sam ga, smatrao sam ga prijateljom. Slomilo mi se srce zbog njegovih prijatelja i porodice kada sam čuo da je ubijen. Pozitivna je stvar da je konačno došlo do hapšenja u vezi tog ubistva. Ali, moramo se osigurati da su pravi ljudi pozvani na odgovornost za ono što se njemu desilo. Dakle, vladavina prava je veliki izazov sa kojim se suočava Kosovo. Mislim da je zabeležen mali napredak, ali to nije dovoljno. Šta kao Ujedinjeno Kraljevstvo želimo da vidimo? To je isto što i kosovski građani žele da vide. To je prava borba protiv organizovanog kriminala, stvarna borba protiv kriminala, odgovornost za žrtve teškog kriminala i ratnih zločina. A mi ćemo nastaviti da vršimo pritisak na Kosovo da to uradi.


GračanicaOnlajn: Na kraju, koja je Vaša novogodišnja poruka građanima Kosova. Ako možete, molim Vas i za jednu poruku političarima, od čijih poteza zavise naši životi i koji donose oduke u naše ime

Rori O’ Konel: Razlog mog povratka na Kosovo jeste taj što ja imam prijatelje po celoj zemlji, na jugu, na severu i širom Kosova. Imam prijatelje Srbe, Albance, Turke, Bošnjake, i ja verujem u njih i verujem u njihovu energiju. Iako se u nečemu ne slažemo, ja ipak u njih verujem, zato što su ti ljudi odlučili da ostanu ovde u najtežim vremenima i zato što misle da stvari mogu i da će biti bolje. Ta energija inspiriše i zato bi moja poruka bila sledeća: promena je moguća i promena će jedino doći sa ljudima koji se budu angažovali, koji će da budu aktivni, koji će da preduzimaju zajedničke aktivnosti i razmenjuju mišljenja. Mi smo videli da se to dešavalo, da se razvijalo ponekad i ponovo nestajalo. Nadam se da će naredna 2019. godina biti godina kada će ljudi ustati zbog stvari u koje zaista veruju, da će da se bore za svoja prava i za bolju budućnost svoje dece, jer znam kroz razgovore sa svojim prijateljima iz cele zemlje da će jedino to zaista doneti prave promene.

GračanicaOnlajn: Gospodine ambasadore, hvala Vam što ste govorili za portal GračanicaOnlajn.

Rori O’ Konel: Hvala i vama.

Anđelka Ćup