Актив: Шта Срби са севера о јига мисле о подели?

НВО Актив је у склопу истраживачког рада мери утицај развоја политичких догађаја на локално становништво, као и начине на који исти узрокују друштвено-економске промене у српској заједници северно и јужно од реке Ибар. Посебна пажња се придаје питањима (могуће) поделе, међу којима су: а) у којој мери српска заједница на Косову разуме и/или прихвата поделу као одрживо решење и б) да ли локалне заједнице перципирају поделу као нешто што би угрозило будућности Косова и, уколико да, на који начин?

Питање дугорочног решења статуса Косова предмет је стручних расправа у оквиру пост-југословенских заједница, као и ван њих. Од прекида оружаних сукоба 1999. године предложен је изненађујуће велики број планова, нацрта споразума и предлога који су, у различитој мери, предвиђали заштиту или гаранцију за аутономију Косова, те позицију ове покрајине као неотуђивог дела Србије.

Између осталих, Бриселски споразум ужива највећи политички успех који је Београду и Приштини обезбедио оквир за евентуалну нормализацију односа, који би уједно заштитио и осигурао права и привилегије српске заједнице на Косову. Међутим, нејасност уговора (барем је тако перципиран од стране јавног мњења), као и недостатак транспарентности у процесу дијалога су довели до ситуације која се може окарактерисати као стање конфузије и раздора. Оваквом стању је допринело оживљавање, тј. наметање идеје о подели (или ’разграничењу’) Косова као начина за постизање нормализације политичких односа између Београда и Приштине. Одсуство опипљивих детаља у вези са потенцијалним изгледом таквог решења у пракси креирало је простор за многе спекулације, те је допринело свеопштем страху и несигурности међу локалним становништом, и међу Србима и међу Албанцима.

Иако је Актив у октобру 2018. године објавио истраживачки документ који се детаљно бавио потенцијалним сценаријима у случају поделе, постало је јасно да је потребно извршити квалитативно истраживање јавног мњења у циљу утврђивања начина на који локално становништво перципира могући утицај поделе на њихов живот.

У даљем тексту ће бити представљена анализа истраживања јавног мњења које је Актив спровео у двема општинама на северу Косова и Грачаници, општини са српском већином.

Само 9% одсто испитаника је одговорило да верује досадашњим разговорима Београда и Приштине, велика већна од чак 63% не верује у тренутно стање преговора

Почетком децембра 2018. године Актив је спровео два квантитативна истраживања са циљем добијања детаљнијег увида у расположење јавности у вези са питањем могуће поделе.

Истраживања су спроведена на узорку од четири стотине испитаника (400), грађана на северу Косова (општина Северна Митровица (33.10%), Звечан (17.20%)) и у српским срединама јужно од Ибра, где од укупног узорка доминира општина Грачаница (48.80%).

Истраживања су обухватила узорак испитаника различитих старосних доби. Од укупног броја испитаника, нешто више од 50% припада младој генерацији становника.

Од укупног броја испитаних, близу половине је запослено, док је петина без пословног ангажмана. Међу испитаницима је било и студената (16.20%), пензионера (6.70%), као и домаћица (4%).

На питање да ли су испитаници задовољни досадашњим разговорима између Београда и Приштине, само девет одсто испитаника је позитивно одговорило, уз 23% оних који су тврдили да немају мишљење и 5% који нису желели да одговоре. Велика већина – 63%, тврди да није задовољна тренутним стањем преговора који се воде између две стране. Чињеница да је тако мали број испитаника, и са севера и са југа, дао позитиван одговор говори о опадању подршци јавног мњења дијалогу, барем у његовом тренутном облику.

Само 7,30% испитаника оцењује да је дијалог Београда и Приштине транспаретнан

Око половине испитаника (тачније 52.20%) је истакло да имају ’основне информације’ у вези са преговорима, док је 19.40% тврдило да су ’веома упућени’ у ток истих. Укупно, 71.60% испитаника су тврдили да у одређеној мери поседују информације у вези са тренутним статусом преговора. Са друге стране, 17.90% испитаника је истакло да су слабо упознати са током преговора, док је 10.40% од укупног броја испитаника наласило да не прате ток преговора.

Када је у питању транспарентност, само 7.30% од укупног броја испитаника је рекло да је процес преговора довољно транспарентан, док је 51.60% испитаника истакло да не сматрају тај процес транспарентним, што представља негативну разлику од -44.3%. Са друге стране, 40.90% је истакло да нису сигурни да ли је процес преговора транспарентан или не.

57,30% испитаника истакло одређен отопр идеји поделе

Генерално говорећи, резултати истраживања показују висок степен скептицизма међу српским становништвом када је у питању идеја поделе. Укупно 57.30% испитаника је истакло одређен степен отпора према плану поделе, док је 19.60% изразило одређен степен подршке. Прецизније, 34.90% од укупног броја испитаника је истакло да је у потпуности те идеје, док је 22.40% нагласило да су више против, него за план о подели Косова. Од оних који су били ближи идеји о подели, 10.30% је изразило делимичну, а 9.40% пуну подршку. Од укупног броја исптианика, 14.60% је нагласило да нема мишљење или да не жели да одговори на постављено питање. Последично, ови резултати показују преовлађујући отпор према плану о потенцијалној подели.

На питање о могућим сценаријима, односно последицама потенцијалног разграничења, око једне трећина испитаника је истакло да би то довело до делимичног или потпуног укидања српских институција (35.20%), док је друга трећина истакла да би разграничење за последицу имало масовно исељавање Срба са Косова (33.40%). Скоро четвртина испитаника (23.50%) сматра да би у случају поделе дошло до обнављања ратних дејстава на Косову, док 17% истиче да се стање ствари неће променити. По око осам процената испитаних је нагласило да би подела са собом донела повећану безбедност за Србе (8.70%) или трајни мир између Срба и Албанаца (8.90%). Да би подела допринела опстанку младих људи на Косову је став 5.20% испитаних, а 5.30% да би подела успоставила боље услове за живот младих на Косову.

На питање о ставу испитаника у вези са начином на који би разграничење/подела утицала на личном нивоу, 36% је одговорило да би такав сценарио утицао на њих потпуно негативно. На прибилижно сличном спектру одговора нашло се 18% испитаника, који су одоговорили да би разграничење/подела утицала делимично негативно. Исти проценат испитаника је истакло да није сигурно на који би начин разграничење/подела персонално утицало на исте. Са друге стране, 12% испитаника тврди да би разграничење утицало делимично позитивно, а 5% у потпуности позитивно. На крају, 11% од испитаних се изјаснило да територијалне промене не би уопште утицале на личном нивоу.

30 до 40% испитаника сматра да би поделом ослабила позиција косовских Срба

Узевши у обзир компликованост сценарија потенцијалне поделе, испитаници су најчешће бирали више од једног фактора који би утицао на њихов одрични став поводом поделе/разграничења. Међу најчешћим разлозима нашао се губитак директне везе са матицом, односно Србијом; чак 40% испитаника је истакло овај разлог као један од најважнијих. Нешто мање од једне трећине испитаника (30,40%) је изразило бојазан да би се поделом ослабила позиција Срба на Косову. Међу учесталим факторима за које су испитаници навели као важне аргументе против разграничења/поделе нашли су се потенцијална безбедносна угроженост (26,80%), губитак економских прихода (26,30%), те формирање велике Албаније (односно уједињавање Албаније и Косова – 23,30%). Уз то, око петине испитаника (19,40%) је навело да би при могућој подели дошло до угрожавања приватне својине Срба на Косову. Скоро сваки десети испитаник је навео да би следећи фактори формирали став о противљењу потенцијалној подели/разграничењу: противљење било ком договору са албанском страном, односно званичном Приштином (13,30%), погоршани односи са Албанцима у локалној средини (11,80%), те да се испитаници не би противили разграничењу/подели (9,70%). Само 3% од испитаних је истакло да је задовољно тренутним стањем.

Испитаници, њих 34% није сигурно да ли би напустили Косова у случају поделе

У условима политичке, социјалне и економске несигурности на Косову, те најављених иницијатива о могућој подели Косова, поставили смо питање да ли би подела допринела одлуци испитаника да напусте Косово. Трећина испитаних (34%) је изразила сумњу у природу коначног договора, те истакла да би можда напустила Косово, управо у зависности од облика договора који би евентуално постигли Београд и Приштина. Нешто мало више од четвртине (26%) испитаних особа је истакло да би напустила Косово у случају поделе. Да подела не би утицала на одлуку испитаника да напусте Косово била је тврдња 17% испитаника. На задато питање одрично је одговорило 13 процената испитаних, тврдећи да не би напустило Косово у случају потенцијалне поделе. Десет процената испитаника је изразило став да није размишљала о потенцијалном напуштању Косова.

Нешто мање од три петине испитаника је на питање о могућности да изразе своје ставове у вези са поделом истакло да има слободу да искажу своје ставове. Препреку да изразе своје ставове који се тичу поделе има 26% од укупног броја испитаника.

Са друге стране, 16,90% испитаника тврди да су због утицаја политичара који су део владајућих коалиција на локалу спречени да изразе своје ставове у вези са поделом/разграничењем. Страх од губитка посла заузима 9,20% истакнутих разлога због којих испитаници имају одређену врсту баријере да искажу своје ставове поводом поделе. Остали испитаници (њих око 6,5%) навели су друге разлоге који их спречавају да искажу своја мишљења.

НВО Актив је спровео истраживање у две општине на северу Косова (Северна Митровица и Звечан) са укупним бројем од 202 испитана учесника. На питање о њиховом односу према подели, скоро половина (49%) испитаних је одговорила је против, одосно више против него за. Око једне четвртине испитаника (24%) је истакло да потпуно или делимично подржава потенцијалну поделу Косова. Да нема довољно информација је био одговор 17% од укупног броја испитаних учесника истраживања, док је 10% нагласило да не жели да одговори на постављено питање или да нема мишљење поводом истог.

Против “Поделе и већи део становништва на југу”

Уз истраживање спроведено на северу Косова, НВО Актив је извршио и у општинама јужно од реке Ибар. Укупно је у овом делу Косова учествовало 197 испитаника, од којих је 193 из Грачанице, док су остали из Шилова и Штрпца. На молбу да оцене свој став у вези са потенцијалном поделом Косова скоро две трећине испитаника (65%) је нагласило да је потпуно против, односно више против него за. Овде се види јасна разлика (16% више испитаника је против поделе, односно више против него за) у односу на ставове грађана који живе северно од реке Ибар. Са друге стране, 15% од укупног броја испитаних је истакло да у потпуности или делимично подржава идеју о подели, што је 9% мање у односу на испитанике који живе у Северној Митровици и Звечану. Разлике у одговорима између Срба који живе северно, односно јужно од Ибра су велике. То се може објаснити страхом Срба који живе јужно од Ибра да ће поделом изгубити формалне везе са Србијом.