Srpski studenti ne veruju u kosovske institucije i međunarodne organizacije, ali su spremni na saradnju

зграда Универзитета у Приштини, Фото Б. ЋУП; ГрачаницаОнлајн

Srpski studenti nemaju poverenja u kosovske institucije i u međunarodne organizacije, kao ni da će neko odgovorati za srpske žrtve, za vreme i posle sukoba na Kosovu.

Srpski studenti nemaju poverenja u kosovske institucije i u međunarodne organizacije, kao ni da će neko odgovorati za srpske žrtve, za vreme i posle sukoba na Kosovu. Ipak, studenti su za dijalog i pomirenje jer, kako kažu, drugog puta nema za sve zajednice koje žive na Kosovu. To je zaključeno na debati, koju je Centar za mir i toleranciju (CPT) organizovao u Gračanici, u okviru projekta koji sprovodi zajedno sa NVO “Integra”, uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Prištini. Teme debate je bila tranziciona pravda i pomirenje.

Na debati, na kojoj je razgovarano o pomirenju i funkcionisanju Specijalnog suda za ratne zločine bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, prisustvovalo je 13 sudenata iz svih sela koja pripadaju Opštini Gračanica. Ono što je na početku zaključeno, jeste da su studenti neupućeni u formiranje Komisije za istinu i pomirenje na inicijativu kosovskog predsednika Hašima Tačija. Zato su moderator i članovi projektnog tima CPT učesnicima pružili osnovne informacije o zadacima i misiji te komisije.

Ja jesam za dijalog i pomirenje, to nema alternativu, ali ne verujem u komisiju koju formira Hašim Tači. Nijedna kosovska institucija nije iskrena kada je u pitanju pravda, posebno kada su Srbi u pitanju”, rekao je student prava iz Donje Gušterice.

Za njegovu koleginicu iz Gračanice, za srpske žrtve je pravda nedostižna.

Ni kosovske institucije, niti međunarodna zajednica ne žele da da se zaista sazna istina. Da su to htele, uradile bi ranije”, rekla je ona.

Počevši od kidnapovanja rudara u Belaćevcu 1998. godine, preko zločina u Livadicama, Starom Gradsku, nijedan zločin nad Srbima nije otkriven. Ne kažem da nije bilo zločina nad Albancima, ali kako da verujem u pomirenje, ako i posle toliko godina nijedan zločin nad Srbima nije otkriven”, zapitala se studentkinja iz Ugljara.

Učesnici debate se u potpunosti slažu da je dosta kasno za Komisiju za istinu i pomirenje, ali i pored nepoverenja, smatraju da je potrebno barem pokušati i spremni su da sarađuju sa svojim albanskim kolegama.

Srpski studenti su posle početnog nepoverenja pokazali zainteresovanost za mandat Komisije za istinu i pomirenje i uglavnom se složili da je potrebno da u njoj učestvuju i predstavnici srpske zajednice, ali ne, kako je rekla jedna studentkinja Filozofskog fakulteta, “kao dekor”.

Mi živimo na malom prostoru, trebalo bi da sarađujemo, ali bez predrasuda i političke obojenosti i da samo popunjavamo neki broj”, dodao je student prava iz Lapljeg Sela.

Komisija za istinu i pomirenje je potrebna, potrebno je da u njoj budu predstavnici svih kosovskih zajednica, ali samo ako su kosovske institucije zaista iskrene u nameri da se iznese istina. Uz sumnju da je to tako, srpski studenti su na debati zaključili da bi ipak učestvovali, odnosno da bi pomogli u njenom radu.

Studenti su posebno istakli važnost učestvovanja međunarodne zajednice, odnosno međunarodnih organizacija i stranih ambasada, posebno ambasade SAD na Kosovu u svim procesima na Kosovu. Po njihovom mišljenju, ni strane misije nisu bile zainteresovane da dođe do pomirenja između Srba i Albanaca.

Da su stranci, posebno SAD, htele, odavno bi svi zločini bili rasvetljeni, većina kriminalaca i zločinaca bi bili u zatvoru, a međuetnički odnosi bi bili znatno bolji i moglo bi da se živi normalno”, zaključio je student iz Lepine, naglašavajući da on, kao i njegove kolege ipak podržava osnivanje Komisije za istinu i pomirenje, bilo od koga da je došla inicijativa.


Kosovski predsednik Hašim Tači, formirao je Pripremni tim Komisije za istinu i pomirenje, 17. decembra 2017. godine, a u julu 2018., usvojen je Poslovnik o radu i Plan rada. Pripremni tim čini devet članova: dva predstavnika iz Kancelarije kosovskog predsednika, jedan predstavnik kosovske Vlade, jedan predstavnik Skupštine Kosova i pet članova civilnog društva. Trenutno nije poznato ko će od predstavnika srpske zajednice biti u timu, jer je direktor Centra za mir i toleranciju Nenad Maksimović, podneo ostavku. Tim će takođe podržati međunarodni stručnjaci koje će angažovati OEBS, Švajcarska ambasada i ambasada Sjedinjenih Američkih Država. Zadatak ovog tima je da u roku od 18 meseci pripremi tehničku i pravnu infrastrukturu Komisije za istinu i pomirenje.


Kada je u pitanju Specijalni sud za ratne zločine bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, srpski studenti nisu znali koji je njegov mandat, kako je formiran, ni po kojim zakonima će funkcionisati. Posle dobijenih informacija od strane članova projektnog tima CPT, bili su spremni za razgovor.

I pored neinformisanosti, mladi su imali formirano mišljenje, “da od toga nema ništa” i da je to samo ispunjavanje forme, ali ne i suštine. Po njihovom mišljenju, ako za Komisiju za istinu i pomirenje još uvek ima vremena, za funkcionisanje ovog suda je kasno. Posle informacija o mandatu Specijalnog suda, njihovi stavovi se nisu promenili.

Šta Sud sada može? Svi dokazi su posle ovoliko godina nestali, ili zbog zuba vremena ili ih je neko namerno uništio”, rekao je jedan od učesnika debate.

Za sve učesnike je takođe veoma važno to što, kako oni čuju u medijima, visoki zvaničnici kosovskih institucija podržavaju ljude koje je Specijalno tužilaštvo pozvalo na saslušanje.

Naravno, ne bi trebalo nikoga proglašavati krivim pre presude, ali ne bi ih ni trebalo štititi i od njih praviti heroje”, rekla je jedna studentkinja.

Za apsolventa Pravnog fakulteta iz Livađa, najveći je problem što kosovske institucije uopšte ne priznaju da je među pripadnicima bivše OVK bilo zločinaca.

Za njih su oni bili oslobodioci, a za Srbe zločinci. Kako tu pronaći sredinu i kako očekivati da će taj sud da bude realan?”, pita se on.

To je samo farsa i biće osuđen neki niži pripadnik OVK, a svi komandanti će da budu oslobođeni, naravno, zbog nedostatka dokaza”, siguran je jedan od učesnika debate.


Specijalni sud za zločine bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, formiran je 2015. godine, usvajanjem zakona u Skupštini Kosova. Sudski procesi će se odvijati u Hagu, a kanacelarije za saslušanja su otvorene i u Prištini i u Beogradu. Specijalni sud koji funkcioniše po kosovskim zakonima, ima mandat da se bavi ratnim zločinima pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova koji su se dogodili između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000. i koji su počinjeni ili započeti na Kosovu. Specijalizovani tužilac Specijalnog suda za zločine OVK je Amerikanac Džek Smit.

Još uvek nema podignutih optužnica, ali je od decembra 2018. godine do sada na saslušanje pozvano petnaestak pripadnika OVK, među kojima i nekoliko visokih oficira. Jedan od njih, Sulejman Seljimi, koji je već pravosnažno osuđen za ratne zločine od kosovskog pravosuđa, imenovan je za savetnika kosovskog premijera Ramuša Haradinaja početkom februara 2019. godine.


Na kraju, aktivisti CPT su upoznali učesnike debate sa pozitivnim primerima iz međunarodne prakse, kada je u pitanju funkcionisanje Komisije za istinu i pomirenje. Zaključak projektnog tima CPT sa debate sa studentima, jeste da su oni, iako su skoro svi bili sa fakulteta društvenih nauka, potpuno neobavešteni o tranzicionoj pravdi, o formiranju Komisije za istinu i pomirenje i njenim ciljevima, kao i sa mandatom Specijalnog suda. Ipak, spremni su da učestvuju u aktivnostima, kako bi se upoznali i sa tim, ali i sa drugim temama koje se odnose na društvena dešavanja i demokratizaciju na Kosovu. I pored iskazanog nepoverenja u kosovske institucije i međunarodnu zajednicu, koje su vrlo iskreno istakli, mladi Srbi su spremni na saradnju. Takođe, spremni su da informacije koje su dobili prenesu svojim kolegama i porodici i da učestvuju u svim aktivnostima koje će doprineti miru i stabilnosti na Kosovu.

Zaključak sa debate sa srpskim studentima jeste da je većina Srba neobaveštena o procesima na Kosovu, da informacije uglavnom dobijaju iz srpskih medija iz Beograda i da je potrebna šira kampanja upoznavanja srpske zajednice sa aktivnostima kosovskih institucija i civilnog sektora u cilju pomirenja.


“Iako rad Specijalnog suda za ratne zločine bivših pripadnika OVK može obezbediti zadovoljenje pravde za žrtve, pružajući direktan oblik odgovornosti za počinioce, njegov uticaj bi mogao biti ozbiljno ograničen političkom i društvenom dinamikom unutar Kosova, usled ograničenog razumevanja javnosti o svrsi suda i mandata”, jedan je od zaključaka istraživanja koje su “CPT” i “Integra”, uradili još 2017. godine, pod naslovom “Percepcija javnog mnjenja o radu i mandatu Specijalnog suda na Kosovu”.

U aktuelnim političkim okolnostima, početak rada ovog suda izaziva različite reakcije kod Albanaca i Srba na Kosovu. Dok je za kosovske Albance ovaj sud nepotreban i nepravedan jer se sudi samo Albancima, za većinu Srba je to farsa i pravda neće stići sve one koji su zločine počinili ili su ih naredili. Takođe, postoji i opasnost od širih protesta ukoliko bude optužen i neko od sadašnjih političkih predstavnika u kosovskim institucijama.

“Postoji rizik da će se, ako rad Suda postigne uspeh u krivičnom gonjenju pripadnika OVK, povećati percepcija etničkih Albanaca o antialbanskoj pristrasnosti u procesuiranju slučajeva zločina počinjenih za vreme trajanja oružanog konflikta. S druge strane, ukoliko Sud ne bude u mogućnosti da obezbedi barem neke presude, razočaranje etničkih Srba radom kosovskih institucija može se povećati. Oba rezultata bi imala negativan uticaj na već napete odnose između albanske i srpske zajednice, kao i na napore za postizanje pomirenja i na političku i društvenu stabilnost Kosova”, jedan je od rezultata istraživanja “CPT” i “Integre” iz 2017. godine, što i danas, početkom 2019. nije promenjeno.

 Politička elita, srpska i albanska, takođe ima suprotstavljene stavove. Albanski političari smatraju da će sud dokazati pravednost borbe OVK, dok srpski, iako sa skepsom, misle da će za zločine nad Srbima konačno da budu kažnjeni i neki od sadašnjih predstavnika vlasti u Prištini. Sa druge strane, kosovska opozicija i jedan deo pripadnika civilnog sektora optužuju vladajuću koalciju zbog izglasavanja Zakona o formiranju Specijalnog suda.

I za kosovske pravnike, Specijalni sud za ratne zločine pripadnika bivše OVK neće ispuniti svoj mandat.

 “Ovaj sud je politički, Oslobodilačka vojska Kosova je vodila pravedan rat, a trebalo bi u isto vreme da se sudi i pripadnicima srpske vojske i policije. Ovo je jednonacionalni sud, što je veoma loše. Takođe, u ovakvom sudu srpske i druge žrtve neće dobiti pravdu, kako se očekuje i kako bi trebalo”, rekao je i Tom Gaši, jedan od advokata čija kancelarija brani trojicu osumnjičenih pred Specijalnim sudom, među njima i Sulejmana Seljimija, načelnika Generalštaba bivše OVK.

Kosovska javnost i mediji spekuluši ko bi mogao da se nađe među osumnjičenima za ratne zločine pripadnika bivše OVK.

 “Svi koji su pomenuti u izveštaju specijalnog izvestioca Dika Martija, biće pozvani na saslušanje od strane Specijalnog tužilaštva, bilo kao osumnjičeni, bilo kao svedoci”, objasnio je advokat Tom Gaši.

Specijalni sud je peta institucija koja se bavi ratnim zločinima na Kosovu. Može li on, posle Haškog suda, Unmika, Euleksa i kosovskog suda, konačno da barem delimično zadovolji pravdu za žrtve u oružanim sukobima na Kosovu?

Aktivisti za ljudska prava kažu da može, ukoliko ukloni greške svih prethodnih sličnih institucija i ukoliko bude obezbeđena adekvatna zaštita svedoka.


Andjelka Ćup

Sprovedeno od strane NVO CMTP, NVO Integra, PAXa.

“Ovaj projekat je finansiran preko granta Američke Ambasade u Pristini. Mišljenja, stavovi i zaključci ili preporuke sadrzane ovde pripadaju autoru(ima) i ne izrazavaju neophodno stavove State Departmenta.“