Нова спекулисања око опција потенцијалног косовско-српског споразума

Председник Косова Хашим Тачи и председник Србије Александар Вучић тврде да до сада нису постигли никакав споразум за свеобухватно решење односа између две земље, али и један и други помињу неку врсту кориговања граница. Тачи инсистира да би са “благом” корекцијом границе могао да се постигне такав споразум, а пре неколико дана шеф српске дипломатије Ивица Дачић је изјавио да је етничко разграничење званична идеја Србије за решавање односа са Косовом. Док Тачи тврди да би евентуални споразум обезбедио Косову признање независности од стране Србије и столицу у ОУН, Вучић поручује да нема шансе да би Србија могла да призна Косово.

Владин тим за дијалог са Србијом у Бриселу, каже да до сада председник Тачи није предао ни један писани документ који би могао да потврди спекулације да је већ постигнут неки споразум са српским председником, али премијер Рамуш Харадинај је недавно оптужио посредницу у бриселском дијалогу Федерику Могерини да са косовским и српским председником води тајни дијалог. Могерини је демантовала ове оптужбе, али један број косовских аналитичара и посланика не искључује ту могућност.

У сваком случају индикативна је тврдња посланика партије Алтернатива Иљира Деде и посланице Демократског савеза Косова (ДСК) и председнице парламентарне Комисије за спољне послове Вјосе Османи који тврде да су чак имали прилику да се лично упознају са садржајем неке врсте Нацрта документа о коначном и свеобухватном решењу косовско-српских односа и чак да су о том документу разговарали и са појединим “међународним представницима укљученим у овај процес”, али, како кажу због политичке коректности не желе да их именују.

У интервјуу за портал Коха.нет, чије је делове током викенда пренео и дневни лист Коха диторе, посланица Демократског савеза Вјоса Османи тврди да постоји неки Нацрт документа, већ усаглашен између двојице председника Тачија и Вучића и да он садржи 10 до 12 тачака, те да се у свакој од тих тачака третирају принципи на основу којих треба да се изнађе решење за спорна питања, међу којима је и питање признања Косова од стране Србије.

-Расправља се о три опције… Оно на чему инсистирају државе које подржавају Косово је да признање буде експлицитно, дакле да Србија призна независну државу Косово. Али, како изгледа има и настојања да она то не помиње директно. Да језик буде мало имплицитнији или да се формулише у смислу ‘признаје се албанско – српска граница’, што у ствари није исто што и независност Косова, јер преостали део Косова, након кориговања границе, Србија може да третира или као део Албаније, или као нешто друго, али не Косово као независну државу којој би се затим отворила врата за учлањење у међународне организације, рекла је посланица Османи.

Османи је истакла и да осим варијанти признања Косова од стране Србије, кључни документ написан на једној страници, поред осталог садржи и питање кориговања границе, статуса Трепче и језера Газиводе, затим екстериторијалност цркава, економска питања, права заједница, повратка имовине и докумената, и истиче да је циљ преговарачких страна, укључујући и Европску Унију (ЕУ), као посредника у дијалогу, да пред посланицима својих скупштина (косовској и српској) дају на гласање само споразум у којем су наведена поменута питања, али не и поглавља која елаборирају сваку од ових тема посебно, односно како ће евентуални споразум бити и примењен.

-Дакле, документи примене неће уопште стићи у скупштину. До сада су нам говорили да је то Нацрт документа, дакле који још није финализован, али који је предмет расправе или дискусије који се одвијају између двојице председника више од годину ипо дана, изјавила је Османи.

У интервјуу Коха.нет, Вјоса Османи је изнела и став да је неприхватљиво да се признање Косова од стране Србије оствари путем промена границе.

-Главни је проблем отварање питања границе. Проблем је још већи ако се то дефинише као ‘признање албанско-српске границе’, јер то апсолутно не подразумева признање независности Косова, већ је једноставно наставак непризнавања статуса Косова као независне државе од стране Србије. Затим, проблем је и ако се иде даље, са принципом екстериторијалности српске цркве, ако се прошире још више права која они тренутно имају и у случају да се иде даље од онога што је усаглашено Ахтисаријевим пакетом,, рекла је Османи, истичући да треба били обазрив јер по њој, председник Тачи може да стави посланике скупштине Косова пред свршен чин.

-Сада није повољан тренутак за републику Косово да жури у склапање лошег споразума, боље је да не буде споразума уопште, него да се постигне штетан споразум који баца у воду и наноси штету свим достигнућима која смо до сада имали, рекла је Османи у интервјуу за Коха.нет.

Партије косовске опозиције ДСК и Покрет Самоопредељење сматрају да Закон о дијалогу, усвојен у скупштини Косова индиректно легализује не само улогу председника Хашима Тачија у преговорима са Србијом, већ и преговоре које је водио или води о границама са Србијом. Они се противе да председник Косова води преговоре, јер је по Уставу у обавези да их води Влада Косова. Међутим, Рамуш Харадинај је одмах по добијању мандата премијера изјавио да се неће бавити дијалогом, јер има посла на домаћем плану, а посредница у дијалогу Федерика Могерини је и након формирања владиног тима за дијалог са Србијом изјавила да ће се он водити на председничком нивоу.

Иначе, Бљерим Шаља, саветник у кабинету председника Тачија је јуче у интервјуу за телевизију Т7 изјавио да не постоји никакав споразум између Косова и Србије и да није тачно да ће се евентуални споразум потписати 12. јуна, како је то пре неки дан тврдио немачки лист Франкфуртер Рундшау. Шаља је додао и да ће доћи до демаркације границе са Србијом, а да демаркација подразумева да ће бити границе између две државе.

КосовоЛајв- Виолета Ороши Беришај