Студенти Универзитета у Северној Митровици: Срби у заблуди, Албанци не прихватају истину

„Срби са Косова су у заблуди јер очекују да Специјални суд у Хагу, формиран за процесуирање ратних злочина припадника бивше Ослободилачке војске Косова, процесуира злочине над њиховим сународницима“. То је један од закључака петнаесторо студената Универзитета у Северној Митровици, учесника фокус групе коју је организовала Невладина организација „Центар за мир и толеранцију (ЦПТ)“ у Лепосавићу. Студенти су са пројектним тимом разговарали о функционисању поменутог Суда, уз констатацију да нису имали довољно тачних о информација о његовом мандату, за шта су углавном оптужили медије на српском језику који су недоволјно детаљно о томе извештавали, али и политичаре који су у својим изјавама били нејасни. Једина светла тачка је извештај Дика Мартија, који је по њиховом мишљењу реалан али, мисле српски студенти, људи које Марти спомиње, неће бити процесуирани. На дебати је такође закључено да се евентуални сведоци у случајевима који би се процесуирали у Специјалном суду не могу заштитити, да правде за српске жртве на Косову нема, јер и албански политичари и међународна заједница прикривају злочине и злочинце.

Специјализовано тужилаштво и Специјализована судска комора у Хагу, формирани су одлуком Скупштине Косова 2015. године, а у јавности и у медијима се углавном употребљава термин Специјални суд за ратне злочине припадника бивше Ослободилачке војске Косова. Још увек није подигнута ниједна оптужница, а није познато ни колико је људи саслушано, као осумњичени или као сведоци, у канцеларијама Тужилаштва у Београду, Приштини и Хагу. Оно што је сигурно и што потврђују правни експерти, сви који су поменути у извештају Дика Мартија, биће позвани на саслушање.

Недостатак информација и погрешне информације

Студенти Универзитета у Северној Митровици, учесници фокус групе коју је организовала НВО ЦПТ, нису довољно упознати са мандатом Суда, па чак ни студенти права. Већина студената је имала основне информације о Тужилаштву и Суду, међутим нису имали информације о мандату, временским оквирима и злочинима које ће Суд процесуирати. Нико од присутних није знао да ће овај Суд процесуирати злочине који су се одиграли за време оружаног сукоба на Косову, само у периоду од 1998. до 2000.године. После информација које су учесници фокус групе добили од модератора, један од њих је оптужио медије који извештавају на српском језику, посебно медије из Београда.

Грађани су доведени у заблуду, медији обмањују јавност и то још увек траје“, рекао је он, тврдећи да је у медијама чуо или прочитао да је у питању Суд за ратне злочине ОВК над Србима на Косову, из чега су сви грађани извукли закључак да се односи на све злочине, без икакавог временског ограничења. Са његовом констатацијом су се сложили сви учесници дебате.


Истраживање под називом „Перцепција јавног мњења о раду и мандату Специјалног суда за Косово – ризици и могућност“, које је ЦПТ урадио још 2017. године, показује да је „свест јавности о Специјалном суду за Косово веома ниска, имајући у виду податак да је 60,4% испитаника албанске националности и 59,2% испитаника српске националности изјавило да не добијају довољно информација о Суду. Дезинформације о Специјалном суду за Косово су широко распрострањене, са (на пример) процентом од 35,4% испитаника албанске националности и 18,9% испитаника српске националности, који себе сматрају добро информисаним о раду Суда, а који погрешно верују да ће Суд кривично процесуирати кривична дела корупције и злоупотребе службеног положаја.


“Албанска јавност није спремна да се суочи са истином”

Иако сви ученици фокус групе, студенти Универзитета у Митровици немају поверења у Специјални суд, ипак сматрају да је позитивно што ће Суд оптужене процесуирати у Хагу, а не на Косову, јер како кажу, албанска јавност није спремна да се „суочи са истином“.

Једина рационална ствар јесте што је Суд дислоциран ван Косова, а све друго је неозбиљно“, рекао је један од студената, додавши да је нерадо и пристао да учествује у разговору на ову тему јер не верује да ће Суд да буде реалан.

Једина светла тачка читаве приче око Суда је извештај Дика Мартија, у коме је јасно наведена величина зла и морбидност злочина за које се сумња да су починили неки припадници ОВК, рекао је један од студената.

Злочини описани у Извештаји Дика Мартија су кључни и међународна заједница више није могла да не одреагује“, рекао је један студент Правног факултета, са чијом дискусијом су се сложили сви учесници.

На дебати су студенти подсетили да Дик Марти није први који је изнео податке о злочинима припадника бивше ОВК и да је Карла Дел Понте, некадашња тужитељка Међународног суда за бившу Југославију у Хагу, прва поменула ове злочине у својој књизи, али да на то ње било реакције.

Студенти, учесници фокус групе, такође сматрају да Специјални суд који ће, по њиховом мишљењу, судити по англосаксонском праву, неће Србима донети правду, а ни међународна заједница није спремна да прихвати злочине ОВК, па чак ни оне описане у поменутом извештају.

Злочине описане у извештају специјалног известиоца савета Европе, учесници дебате описују као „морбидне и антицивилизацијске, које међународна заједница и косовски Албанци покушавају да прикрију, а да они не представлају ни петину злочина ОВК над Србима“.

„Нема правде за српске жртве“

Студенти универзитета у Митровици су за време оружаних сукоба били мали и не сећају се тадашњих догађаја, па своју перцепцију заснивају на причама учесника сукоба или на новинским извештајима.

На мој став о тим оружаним сукобима највише су утицале приче о киднапованим и несталим лицима, већином цивила, младих и доброг здравља и то што нико и даље не зна ништа о њиховим судбинама“, рекао је најмлађи учесник дебате и додао да сматра да су злочини описани у извештају Дика Мартија, један од најбољих одговора на питање, где су и шта се десило са киднапованим и несталим Србима, али и осталима који нису били припадници ОВК.

Много је времена прошло од завршетка сукоба на Косову и све је мање шанси да жртве и њихове породице добију заслужену правду, сматрају учесници дебате. Они су јединствени у ставу да Суд и Тужилаштво такође отежевају почетак судског процеса, због чега су убеђени да неће бити правде за Србе.

Из пристојности и поштовања према жртвама, нећу да се насмејем, али читава прича о овом суду је смешна“, истакао је резигнирано један студент завршне године Правног факултета.

Као и на осталим дебатама које је организовао ЦПТ на тему Специјалног суда за ратне злочине припадника бивше Ослободилачке војске Косова, и студенти на овој фокус групи мисле да ће бити осуђени, како су рекли, неки ниже рангирани припадници ОВК, сиромашнији, мање битни политички или тренутно политички неподобнии да чак постоји могућност да ће бити осуђени и они који су невини.

Већина команданата ОВК су данас политичка елита Албанаца на Косову, а поред тога они су постали финансијски веома моћни. Већина њих је повезана и на различите начине, чувају леђа једни другима, јер тако најбоље чувају себе“, закључују српски студенти.


У поменутом истраживању ЦПТ се каже да већина (69%) испитаника српске националности наводи да је мало вероватно да ће Специјални суд за Косово донети правду за оне који су починили озбиљне злочине током оружаног конфликта у периоду 1998-2000. Српска заједница је посебно скептична поводом чињенице да се наводним починитељима може судити на суду који делује ван Косова, са међународним судијама тужитељима, док 67,4% сматра да то није могуће (наспрам 42,2% испитаника албанске националности).


„Албански политичари и међународна заједница прикривају злочине“

Политичари у Србији и на Косову имају потпуно различите коментаре када је у питању функционисање Специјалног суда, сматрају учесници фокус групе, као и да су њихове реакције политички инструментализоване.

Балканске политичира не можете схватити озбиљно“, рекао је један од учесника, док је други додао да политичка елита у Приштини на неки начин копира политичаре из Загреба.

Често се помињу неки тајни спискови наводних злочинаца Срба, али и да ће се предложити закон о суђењу у одсуству, што је уствари претња Србима“, истакао је један двадесеттрогодишњи студент и додао:

Да је Косово постало члан Интерпола, ко зна шта би се дешавало са свим бившим припадницима Војске Југосавије.“

Један од учесника фокус групе је посебно истакао утицај међународног фактора, како у смислу да прикрива злочине, тако и да поједине државе или међународне организације могу и да уцењују косовске званичнике:

Као што су Србију уцењивали сарадњом са Хагом, постоји могућност да се Косово уцењује са овим Специјалним судом“.

Сви учесници фокус групе, сложили су се да би српско правосуђе најправичније процесуирало припаднике бивше ОВК за ратне злочине, али под условом да буде потпуно независно од политичког утицаја (нарочито про-европских партија) и да буде успостављен међународни мониторинг. Њихов је закључак да је у међународним односима тренутно у игри модел ’’штапа и шаргарепе’’, где се од Срба и Србије као државе, стално нешто тражи у замену за правичан рад Суда.

„Пресуде могу довести до немира и насиља, нема заштите сведока“

Пресуде Специјалног суда за ратне злочине припадника бивше Ослободилачке војске Косова могу да буду један од узрока немира на Косову, па чак и насиља над Србима, сматрају учесници дебате.

Један од учесника је навео пример када је садашњи потпредседник Владе Косова, а бивши командант ОВК за зону Малишево, Фатмир Љимај ослобођен у Хашком суду за злочине у бившој Југославији:

Из јужног дела Митровице се тада могла чути пуцњава у ваздух. Уверен сам да би у случају изрицања пресуде о кривици, та пуцњава била усмерена на север и на српске енклаве на југу“.

Већина учесника је сигурна у то да би Албанци масовно били спремни да изађу на улице и протестују у случају да се неко од високих званичника осуди у Хагу, да би дошло до насиља великих размера, а да би жртве били Срби који живе јужно од Ибра, док на северу, осим у Митровици, ситуација не би могла да ескалира.

Један од студената је подсетио на протесте у селу Мушутиште, у које Срби хоће да се врате у своје куће, али им такозвана примајућа заједница то не дозвољава, истичући списак наводних ратних злочинаца, на којем су баш они људи који су изразили жељу за повратком.

Ја мислим да је основни узрок таквог става Албанаца беда и сиромаштво у којима живи већина грађана. Политичка елита у Приштини увек за то оптужују Србе и Србију, а у таквим условима, лако је мотивисати људе за протесте и насиље против Срба“, закључује један од учесника дебате.

Непостојање програма заштите сведока је још један разлог што српски студенти сматрају да Специјални суд и Специјално тужилаштво за процесуирање злочина припадника бивше ОВК не може да испуни своју мисију.

Због огромне корупције у свим сферама косовског друштва, нема шанси да се сведоци заштите. То је немогућа мисија“, закључио је саговорник, а остали учесници су се сложили са његовим ставом, додавши да је могућ и модел застрашивања и поткупљивања сведока како би лагали на суду.


41,4% испитаника албанске националности каже да је спремно да учествује у протестима чак и ако докази јасно указују на кривицу оптуженог члана ОВК за почињене злочине, показало је истраживање ЦПТ „Перцепција јавног мњења о раду и мандату Специјалног суда за Косово – ризици и могућност“. Истраживање је утврдило да је једна трећина (36%) испитаника албанске националности спремно да се удружи са другима како би спречили Специјални суд Косова, Владу Косова или било коју институцију да процесуира чланове ОВК. Ово указује на то да је мањи, мада значајан, проценат становништва мотивисан да пређе границу протестовања ка директној акцији која омета процесуирање припадника ОВК.


Студенти не верују у брзо помирење између Срба и Албанаца

Учесници дебате се слажу да Специјални суд не може довести до помирења и успостављања поверења између Срба и Албанаца, већ да може довести до немира и сукоба између грађана једне и друге заједнице.

Могуће је помирење, али не тако брзо. Уколико се злочинци не казне, постоји могућност да се тако нешто поново деси“, истакао је један од саговорника, наглашавајући да је то велики проблем за косовско друштво.

За његовог колегу, студента треће године Правног факултета, ограничени мандат Суда је „крив што судски процеси који се у њему буду водили, не могу довести до истинског помирења и поверења међу људима:

И када би овај Суд одрадио релано и професионално свој посао, остаје огроман број злочина који неће бити процесуирани, па под тим условима не може бити помирења ни поверења“, закључио је он.

Када би заиста то желели, политичари на Косову би једино могли да допринесу помирењу између заједница, закључили су учесници фокус групе у Лепосавићу. По њиховом мишљењу, смањење ратно-хушкачке реторике и признање да је на свим странама у оружаном сукобу на Косову било злочина, допринело би истинском помирењу.

Анђелка Ћуп