Двадесет година немилосрдне акције “Милосрдног анђела”

Данас се навршава двадесет година од почетка бомбардовања тадашње Савезне Републике Југославије. У НАТО агресији, под називом “Милосрдни анђео” учествовало је 19 земаља. “Најгоре и најциничније ствари, крсте се најлепшим именима”, прокоментарисао је назив седамдесетосмодневног убијања, углавном цивила, књижевник Живојин Ракочевић.

“Остала је празнина и остао је звук стакла које се тресе од удара прве бомбе. После те празнине видите врло брзо како две колоне одлазе у два различита правца, једна према Качанику, друга према Мердару. И дан данас је остала та празнина. Једна колона се вратила, а друга колона двадесет година чека да се врати”, описује своје сећање на почетак бомбардовања, последње године двадесетег века Живојин Ракочевић.

Прве сирене су се огласиле на Косову и Метохији, а прве бомбе су пале на аеродром Слатина, у бризини Приштине.

“То је година из моје младости које је нерадо сећам, али се нажалост сећам сваке појединости”, каже песник Виктор Поповић, који је тог 24. марта 1999. године имао само 18 гдина.

Поповић каже да су се много пре бомбардовања осећале нелагодност и етничке тензије у самој Приштини, међутим, људи су желели да верују да се крајем двадесетег века у срцу Европе неће десити такав вандалски чин.

По уласку НАТО снага на Косово, са вековних огњишта је отишло око 250.000 људи, углавном Срба. Само је из Приштине отишло 43.000 Срба. Песник Виктор Поповић у једној својој песми коментарише да Срби нису ништа добили НАТО агресијом и да је већина протерана са својих вековних огњишта.

“Остало нас је таман толико, да после нас не остане нико”.

Анђелка Ћуп