Млади Срби и Албанци из северне и јужне Косовске Митровице: Руже могу да цветају и овде само се треба потрудити, јер тренутно сви би без школе хтели да шефују

Политика је на читавом Косову уплетена у сваку пору друшта. Имају ли млади одговор на то?  Студент Властимир Лазовић каже да се она пласира у вестима сваког дана, тако да млади хтели не хтели морају да буду упућени у њу, док његов колега музичар Ален Реџепагић мудро одговара да је рецепт за бољи живот, што мање политике и што више рада.

Ибар, река плаховита која је годинама текла дуж северног дела косовске висоравни, спуштајући се према Рашки и Краљеву, вода која не стаје, иако народни певач вапи за тиме.  У његовом пробаљу, као шарени ћилим, разасуте плодније њиве, ливаде, баште и воћњаци. Двадесет година, Ибар је синоним разграничења једног града на северни и јужну део. После ратних сукоба српског становништа више нема у јужном делу Косовске Митровице, а Ибар је, осим реке која жури, постао вода која територијално дели Србе на оне који живе северно и јужно од ње.

Разлика у квалитету живота, када је српско становништво у питању је очигледна, на северу је куд и камо безбедније, уз константно присутне тензије и државу Србију у залеђини, док се на југу живот одбија у потпуном албанском окружењу.  У граду се чини све како би подељеност, ранији сукоби и жртве постали део прошлости, да се живот, колико толико врати у нормалне токове. Међународна заједница инсистира на томе, али је пут од инстирања до имплементирања, чини се, никад дужи.

На мосту више нема бодљикаве жице, нема ни такозваног парка мира али су проблеми за људе и на левој и на десној обали остали исти. Млади су остали су ускраћени за много тога што би живот чинио нормалним.

Млади Срби: Када бисмо могли променили бисмо све из корена

Александар Ђукић инжењер архитектуре из северне Косовске Митровице каже да живот у његовом граду није толико лош, али да има доста тога што би требало да се промени како би се ствари унапредиле.

„Променио бих организацију града што се тиче моје струке, управљање градом и много других стври.

Музичар Ален Реџепагић двадестдвогодишњак без сталног запослења каже да код младих постоји жеља за променама, али да они нису у могућности да у постојећем систему ишта ураде у своју корист.

Ален Реџепагић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Када бих имао ту моћ променио бих све из корена, јер је све до коске корумпирано. Жеља за променом сигурно постоји код младих само што они, нажалост, нису у могућности да било шта поводом тога ураде, зато се поводе масом која је, на жалост у већини.

Млади Албанци у јужној Митровици желе у свет у потрази за послом, али се и надају да ће у будућности за њих овде бити боље. Студент Един Љоху каже да му је судбински предодређено да живи на Косову у да сведочи да се промене овде дешавају веома споро, али да их ипак има.

„Иако спорим корацима за петнаестак година, видећемо једно развијеније Косово са мање корупције, више посла за младе. Ја ћу остати да живим овде, јер ми одговара начин живота и видим себе и даље на Косову, каже Един док је његов друг

Студент Алфред Фека као и његови вршаци са северне стране моста сматра да млади тренутно немају никакву перспективу.

Алфред Фека, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Што се тиче младих на Косову, мислим да они овде и немају неку перспективу. Разлог је што су млади комплетно изоловани, немају много могућности да изађу напоље, да виде свет, тако да су им перспективе ограничене само на Косово, каже овај млади човек.

У северној Косовској Митровици измештен је Универзитет у Приштини где му је привремено седиште већ 20 година. Свима који то желе обезбеђени су нормални услови образовања.

Александар Ђукић незапослени инжењер архитетуре тврди да је систем образовања квалитетан али да се у образовање увек мора улагати.

„Није то на неком, ајд да кажемо врхунском нивоу, зато што фали инфраструктуре и пратећих садржаја, али што се тиче кадрова може да се каже да је он врло добар“, ирзичит је Александар.

Властимир Лазовић, студент из Северне Косовске Митровице такође је задовољан организацијом  високог степена образовања доступног свима који желе да се школују.

Властимир Лазовић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

„Ја сам веома задовољан, кавалитет образовања је на доста добром нивоу овде код нас и мислим да професори имају ту снагу и вештину преноса знања на студенте.“

Един Љоху је мишљења да се у његовој заједници треба још радити на унапређењу образовног процеса“.

„У погледу квалитета, образовање није на неком задовољавајућем нивоу, почев од образовања у основним школама, средњим до факултетског, али ако упоредимо са земљама у региону, нисмо ни на дну нити високо позиционирани. Наш регион, овај балкански има специфичности и слицности са другим градовим што доводи до тога да се не разликујемо од неког универзитета или школе у региону.  Код нас је велики проблем виза што нам је проузроковало проблеме у другим програмима, као што је ЕРАСМУС – програм размене студената, где немамо довољан број студената у размени у односу на земље у региону.

Сибела Фетаху из јужне Косовске Митровице оцењује да је образовање на Косову последњих година у многоме унапређено.

Сибела Фетаху, јужна Косовска Митровица, фото: ГрачаницаОнлајн

„ Могу рећи да се образовање младих веома развило и верујем да ће у наредним годинама бити још боље, каже ова млада студентикња.

После завршених студија, посао је оно што је сан сваког дипломца. Нажалост то је само сан јер посла и перспективе нема.

„За бољи живот у ово граду треба посао, безбедност коју тренутно имамо је привидна, све је овде привидно и крхко. Донекле смо сигурни, али у ствари није то баш така како изгледа и како се представаља,  оцењује архитекта без посла Александар Ђукић.

Мост у Косовској Митровици, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Властимир Лазовић је мишљења да у подељеном граду на Ибру нема перспективе за младе пре свега због политичке ситуације на Косову и Метохији.

„Мислим да моји вршњаци и суграђани теже ка томе да оду негде даље одавде. Млади су свесни тога да овде за њих нема перспективе и намају вољу да нешто предузмну“.

Млади Алабанац Алфред Фека тврди да систем подржава младе, али и да његова генерација треба да предузме иницијативу и оствари своја права било у областти социјалне политике, образовања или неке друге области.

“Мислим да млади требају и да имају перспективу, јер Косово је још увек у транзицији и због тога Косово има могућности да направи велике промене, а млади могу да направе те промене упркос многим супротностима, економским, политичким итд.  У Митровица има и других проблема, али независно од тога, мислим да млади имају перспективе за запошљавање и за друге ствари, сматра Един Љоху.

Един Љоху, јужна Косовска Митровица, фото: ГрачаницаОнлајн

Музичар Ален Реџепагић, као и већина његових другара из северног дела града, не верује да ће ту икада бити бољих услова за младе. Он верује да се исто живи и на јужној страни подељеног града.

„Принцип је исти, само су нијансе у питању, принцип је исти као и код њих тако и код нас тако да друго не бих имао ту шта додати“, каже Реџепагић.

Марко Живковић, студент, фото: Н.Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Марко Живковић из Бањске, студент Факултета техничких наука приштинксог Универзитета у Косовској Митровици не слаже се са оценом већине младих да на северу и уопште на Косову и Метохији нема перспективе за младе. Додаје да се зато треба борити, залагати и радити.

„Педесет посто људи овде чека све на готово, док се други и у оваквим условима боре и труде да се нешто промени. Ситуација је таква кава је годинама и не можемо сада вазда да кукамо над њом. Колико је политика крива, толико смо криви и ми млади јер не преузимамо иницијативу да непто променимо. Сви би хтели без школе да шефују, нико неће да се бави неким другим занимањима или пољопирвредом. Што се мене тиче од свог рада и труда овде може да се живи само треба да се засуку рукави. Руже могу да цветају и овде само се требамо потрудити. Мислим да смо свесни ситуације и да требамо трезвено да гледаљмо на свет и да ће од нас младих да буде нешто“, поручио је Марко

Могу ли се млади одупрети свакодневној политици?

Политика је на читавом Косову уплетена у сваку пору друшта. Имају ли млади одговор на то?  Студент Властимир Лазовић каже да се она пласира у вестима сваког дана, тако да млади хтели не хтели морају да буду упућени у њу, док његов колега музичар Ален Реџепагић мудро одговара да је рецепт за бољи живот, што мање политике и што више рада.

„Једна велика промена коју бих желела да уведем наа Косову или у самој Митровици јесте отварање много радних места, зато што има много младих са завршеним факултетима који су и даље без посла или раде послове који не одговарају њиховом пољу образовања”, каже Сибила Фетаху, млада албанкаа из јужног дела града. Сибила додаје да политика  игра веома важну улогу у свим доменима друштва.

Могу ли и желе ли млади Срби и Албанци да ишта промене и где виде себе у будућности? Ален Реџепагић,  музичар каже да сваки човек воли место где је рођен, своју земљу и град, али да треба бити реалан, јер млад човек, сматра он, у Северној Митровици заиста нема шта да тражи.

Властимир Лазовић каже да би волео за 15 година да види себе негде у иностранству са сталним послом, добром платом и како наглашава, „што даље одавде!“

„Ако се узме у обзир развијеност Косова, разлог због кога млади одлазе вани лежи у потрази за бољим животом и у томе што ће за исти посао који раде на Косову тамо бити много боље плаћенији.  Зато и желе да оду. Ако не виде да се ишта промени овде на боље у предстојећим годинама, не верујем да ће млади видете себе овде већ у некој другој земљи, каже Алфред Фека.

Да ли је млади имају капацитета да се сами изборе са постојећим проблемима и изграде бољу будућност, квалитетније услове образовања и посао који ће њима осигурати будућност ту где су рођени питање је на које се одговор још увек не назире. У међувремену ће још много воде Ибром протећи.

Иван Миљковић