Stabilnost Zapadnog Balkana u fokusu Berlinskog susreta

Немачка влада

U susretu koji će se održati u Berlinu 29. aprila, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuel Makrona sa predsednicima i premijerima Kosova i Srbije, jedna od najvažnijih tema, kako se najavljuje, biće nastavak Briselskog dijaloga između dve zemlje.

U susretu koji će se održati u Berlinu 29. aprila, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuel Makrona sa predsednicima i premijerima Kosova i Srbije, jedna od najvažnijih tema, kako se najavljuje, biće nastavak Briselskog dijaloga između dve zemlje.

Deo kosovskih medija, pozivajući se na svoje “pouzdane” izvore, tvrdi da će Merkelova i Makron kosovskim i srpskim zvaničnicima predstaviti “plan” ili okvirni dokument za konačni sporazum za rešavanje odnosa između dve zemlje.

Ako je istinito ono što se govori o ovom planu, mnogi će tražiti taj plan za teritorijalnu podelu. Govori se o dvostrukom suverenitetu. Kosovo da sačuva teritorijalni integritet, ali da Srbija uživa neku vrstu suvereniteta nad Srbima na Kosovu i srpskim crkvama”, prenosi izjavu ovog izvora novina “Expres”.

Ovom mediju je kabinet nemačke kancelarke potvrdio da će se tokom susreta sa kosovskim i srpskim zvaničnicima razgovarati o “stabilnosti u regionu, posebno Kosova i Srbije”.

“Stabilnost i dobri razvoji u regionu su od velike važnosti za kancelarku i predsednika. Oni streme da sa pozvanima diskutuju oko posebnih izazova sa kojima se suočava region, posebno oko međusobnih odnosa Kosova i Srbije”, navodi se u odgovoru portparola nemačke Vlade.

Inače, na svom fejsbuk profilu predsednik Hašim Tači je napisao da se iza berlinskog susreta ne “krije” tajna agenda i da očekuje da se na kraju susreta usaglasi zajednička, opšta izjava svih učesnika kojom će se u najmanju ruku “potvrditi evropska perspektiva regiona, produbljivanje reformi, posebno u vladavini zakona, kao i da se istakne neophodnost normalizacije odnosa između Kosova i Srbije”, napisao je Tači.

I srpski predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da ne očekuje da će se u Berlinu rešiti kosovsko srpski odnosi.

“Očekuju nas teški razgovori sa albanskim predstavnicima, neće biti laki ni sa Merkelovom i Makronom, ali to nema veze sa bilo kakvim rešenjem Kosova. Tu će se govoriti o taksama i hoće li biti nastavka dijaloga. Nikakvo rešenje nije ni na vidiku“, rekao je predsednik Srbije.

Kosovski i srpski dobri poznavaoci regionalnih politika smatraju da iako se radi o tradicionalnom i neformalnom susretu u Berlinu, on jeste poseban posebno što će nemački i francuski domaćini nakon više meseci pokušati da sa liderima Kosova i Srbije stvore uslove za mogući nastavak dijaloga.

Politikolog Ramuš Tahiri smatra da će susret u Berlinu imati i “simboliku buduće političke arhitekture Balkana”.

“….Da zada udarac razdvajanjima i etničkim cepanjima i stvaranju velikih država i stvore balans, ali i da stvori društvo evropskih vrednosti i saradnje između država. U ovom slučaju, saradnja između Kosova i Srbije je veoma važna i očuvanje Bosne u sadašnjem obliku ili saradnju između naroda i dva etniciteta”, izjavio je Tahiri za Radio Slobodna Evropa.

Naime, Tahiri tvrdi da će ovo biti ipak prilika da Nemačka i Francuska ponude kosovskim i srpskim sagovornicima alternativu pomirenja, prihvatanje realnosti i saradnju.

Dušan Janjić direktor Foruma za etničke odnose u Beogradu smatra da je berlinski susret važan jer postoji potpuna kriza dijaloga između Kosova i Srbije.

“Sam susret i razvoji na najavljenom nivou, govori da su EU svesno i u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) odlučili da od lidera institucija traže da objasne da li ostaju na putu za ulazak u Evropsku Uniju (EU). Drugo, kada je reč o temi statusa Kosova, mislim da će ponovo podsetiti na usklađene stavove Kontakt grupe, od kojih je ovih meseci putem propaganda i drugih načina izbačen teritorijalni integritet”, izjavio je Janjić za Radio Slobodna Evropa.

On je pojasnio svoj stav, navodeći da će pitanje granica biti tema, ali ne i razmena delova teritorija i razmena stanovništva.

“Mislim da će biti veoma važna i poruka, koju će verujem razumeti čelnici Kosova, da Srbija nije u obavezi za puno priznanje Kosova pod firmom normalizacije”, istakao je Janjić.

Meljiza Haradinaj, savetnica u kabinetu kosovskog premijera Ramuša Haradinaja je izjavila da je važno da u berlinskom susretu kosovski čelnici imaju jedinstveni stav jer, kako je istakla “samo tako će Kosovo biti snažnije u odnosu na Srbiju i ozbiljnije u svojim međunarodnim izazovima”, istakla je Haradinaj.

Sve u svemu, predsednik Kosova Hašim Tači je ipak izjavio da je moguće da se sporazum o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije postigne tokom 2019. godine, bez obzira na prepreke poslednjih meseci.

S druge strane, premijer Kosova Ramuš Haradinaj tvrdi da taksa na uvoz srpske robe ostaje na snazi sve dok Srbija ne bude priznala Kosovo. Haradinaj tvrdi da je upravo uvedena taksa i zahtev zvaničnog Beograda da će dijalog u Briselu biti nastavljen kada one budu ukinute, za posledicu imale ne samo zaustavljanje tog dijaloga, već i spečavanje predsednika Tačija da sa srpskim predsednikom Vučićem pregovara o prekrajanju granica između dve zemlje, u cilju postizanja trajnog rešenja međusobnih odnosa.

KosovoLajv- Violeta Oroši Berišaj