Данас славимо Лазареву Суботу или Врбицу

Данас је Лазарева Субота или Врбица, дан који православи верници славе у знак успомене на Лазара, кога је Исус Христос, пре уласка у Јерусалим, вакрсао из мртвих.

Осам дана пре свог славног Васкрсења Господ Исус Христос је у Витанији васкрсао из мртвих свог пријатеља Лазара, у суботу, када је прошло већ четири дана од његове смрти. Васкрсење Лазарево постаје најава највећег празника и нада у победу над смрћу.

Васкрсење Лазарево представљено на икони

Празник се слави свечано па тако у многим крајевима улицама пролазе певачи који певају радосне песме, такозване Лазарице. Домаћини их дочекују пред својим кућама и дарују их за добре вести.

Истог дана у поподневним сатима, народ полази храму, на вечерњу службу која се још зове и Врбица. Зове се тако јер се тог вечера почиње славити успомена на славни Христов улазак у Јерусалим.

Распоред гогослужења за Лазареву Суботу и Цвети у манастиру Грачаница

После јутрења и свете лигургије у манастиру Грачаница данас у 14: 30 часова биће служен Акатист, док ће се чин освећења врбице и Литија одржати у 17: 30 минута. Вечерња служба са повечерјем биће служена у 18:00 часова.

Српски народ на овај дан, уместо палминим гранчицама како је Господ дочекан на уласку у Јерусалим, Христа дочекује младицама врбе–врбицама,а деца звоне звончићима која ће се делити у свим православним храмовима. Врбица је дан дечије радости, када она носе исплетене венчиће од младица врбице или пролећног цвећа око главе.

До Другог светског рата Врбица се у нашој земљи славила као школски празник, Ученици су заједно са својим учитељима, лепо и свечано обучени уз песму и игру, кретали до извора, шумарка или ливада да наберу младе врбове гране и захвате питку воду.

Дан после васкрсења Лазара у Витанији, Христос је ушао на магарету у Јерусалим, испуњавајући тако пророчке речи светог пророка Јеремије да ће цар јерусалимски на магарету ући у свети град. Чувши за чудо које је учинио у Витанији, Јерусалимљани су га заједно са својом децом дочекали бацајући под његове ноге одећу, цвеће и палмине гранчице.

 

И. Миљковић