Direktor NPP Predrag Radonjić: Kada napunite salu od 400 mesta u Gračanici to vam je kao da ste napunili Marakanu

Odlukom Vlade Srbije, Predrag Radonjić je na mesto direktora prištinskog Narodnog pozorišta postavljen 2017. godine. Za to vreme sklopio je više od deset protokola o saradnji sa pozorištima iz uže Srbije, ali i Narodnim Pozorištem Republike Srpske. Iza ove specifične pozorišne trupe, koja je 1999. godine proterana sa matične scene u Prištini, a sada je konačno „svila gnezdo“ u Gračanici, gde je prošle godine obeležila značajan jubilej, sedam decenija postojanja, stoji veliki broj odigranih predstava.

U međuvremenu, dok glumačka ekipa u kooprodukciji sa niškim, novosadskim, zaječarskim i Narodnim Pozorištem Republike Srpske priprema nove ili izvodi predstave sa repertora za tekuću sezonu, Radonjić sa kolegama glumcima ima ambiciozne planove. Treba nadmašiti  broj od 40 odigranih predstava u toku godine. Rad i zalaganje čitave ekipe su prepoznati, pa im je krajem prošle godine u konkurenciji od 400 institucija kulture u Srbiji dodeljena nagrada Kulturni obrazac za izuzetan doprinos na polju kulture. Srebrna medalja „Jovan Đorđević“, Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada usledila je odmah posle ovog priznanja, a potom i  „Zlatni ćuran“, nagrada koja se tradicionalno dodeljuje najboljem komičaru, pripala je glumcu ovog pozorišta, Milanu Vasiću.

Za direktora koji je na rukovodećem mestu jedne značajne i važne ustanove tek nepune dve godine, ovo su zaista dobri rezultati. Sa Predragom Radonjićem razgovarao sam nakon predstave „Ženidba“ koja je reprizno izvedena za publiku u Gračanici. U intervjuu za portal GračanicaOnlajn Radonjić je priznao da je raditi u pozorištu, odgovorno i teško, ali ujedno i veoma divno.

Radimo punom parom: U maju premijera „Ivkove slave“ u Gračanici, do kraja godine još tri premijere

GračanicaOnaljan: Imam utisak da publika uvek lepo prihvata predstave Prištinskog pozorišta, ne samo kada su komedije u pitanju već i drame. Kakvi su vaši utisci posle druge predstave u Gračanici i gde je sve „Ženidba“ do sada gostovala?

Predrag Radonjić: Meni je posebno drago da je predstava u Gračanici jako dobro primljena kod publike. Naravno da su komedije najprijemčivije za publiku i da ih ona najviše voli. Mislim da smo sa Gogoljevom „Ženidbom“, sa jednim literarnim klasikom, koji je urađen na jedan konvencioanalan, ali ipak  način koji je primamljiv i modernoj publici, uspeli da napravimo predstavu koja je do sada deset puta igrana u Novom Sadu pred prepunom salom. Evo sada u Gračanici igra ponovo reprizno, što je pomalo i veliki podvig, s obzirom na to da znamo koliko ljudi živi u Gračanici, a koliko u Novom Sadu, jednostavno kakva je struktura stanovništa. Kada napunite ovakvu salu od 400 mesta u Gračanici, to vam je kao kad napunite Marakanu u Beogradu. Upravo su to te velike i lepe stvari. Mislim da se ovde u Gračanici publika već edukovala i da se navikla na naše pozorište i da ćemo mi, ne samo održati ovaj nivo koji smo podigli za jednu lestvicu, čini mi se i više, nego ćemo i pojačati u narednom periodu. Nas vrlo brzo, već desetog maja očekuje premijera „Ivkove slave“, tako da verujem da ćemo imati ponovo punu salu, a čekaju nas još tri premijere do kraja godine. Mislim da Narodno pozorište u tom smislu i kontekstu radi punom parom, kako i treba da radi.

GračanicaOnlajn: Kako je biti na čelu jedne ovakve institucije? Sigurno da je velika odgovonrost?

Predrag Radonjić: Teško, lepo, odgovorno, zahtevno, ali opet divno. Sve je to izmešano i sve je to neka vrsta ambivalentnih osećanja. Zaista je teško raditi u bilo kom pozorištu, a pogotovu u onom koje ima sudbinu kao što je Prištinsko pozorište, koje je potpuno specifično. Znači, mi nosimo ime Narodnog pozorišta u Prištini, pritom smo praktično proterani sa matične scene i iz našeg grada. Prvo nam je bilo privremeno sedište u Leposaviću, pa u Kosovskoj Mitrovici, a sada smo u Gračaici. Kad se ovo izgovori, bez potrebe za pojašnjavanjem u kojoj situaciji inače i Srbi i institucije srpske kulture na Kosovu i Metohiji rade, dovoljno je da se shvati da je to vrlo otežana i posebna situacija. Kao što je i prethodnom direktoru Nenadu Todoroviću čitava ova sitaucija na neki način bila inspircija da radi drugačije i maštovitije nego što je to slučaj sa drugim pozorištima, misim da sam i ja uspeo da nastavim tim tokom i ono što mi je  najvažnije i najmilije, to je da smo u mnogome povećali broj igranja naših predstava i na Kosovu i Metohiji i u centralnoj Srbiji, pa i u regionu i svetu.Išli smo, eto, čak i do Berlina. Zaista imamo impozantan broj odigranih predstava, više od 40 prošle godine koje ćemo ove godine, nadam se i da nadmašimo.

 Priznanja su zaslužena, ne pripisujem ih sebi već čitavom pozorištu 

GračanicaOnlajn: Ovu godinu ste započeli uspešno. Možete se pohvaliti mnogobrojnim nagradama i priznanjima. Verujem da se tu nećete zaustaviti, biće ih nadam se još?

Predrag Radonjić: Zaista, uručena su nam priznanja i mislim da su zaslužena i ne pripisujem ih sebi, već celom pozorištu. Najpre smo dobili nagradu Ministarstva kulture „Kulturni obrazac“, kao jedna od deset između 400 institucija kulture u Republici Srbiji. Ubrzo nakon toga stigla je i srebrna medalja „Jovan Đorđević“ Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, kao jedna od najstarijih i najprestižnijih pozorišnih nagrada. Takođe, moram istaći da je na Danima komedije u Jagodini, naš glumac Milan Vasić dobio jedno od najprestižnijih glumačkih priznanja, nagradu „Zlatni ćuran“ za ulogu Potkoljosina u predstavi „Ženidba“ Nikolaja Vasiljeviča Gogolja. Sve to, čini mi se, pokazuje jedan veliki i značajan napredak. To ukazuje da ova institucija, nije samo još jedna od institucija kulture ovde, već sa svojim nagradama i svojim rezultatima može da se ponosi, podjednako kao i neke druge u bilo kom delu centralne Srbije, pa i u samom Beogradu, zašto da ne?!

 Sklopili smo više od deset protokola o saradnji sa najznačajnijim kućama u centralnoj Srbiji, Vojvodini i Republici Srpskoj.

 GračanicaOnlajn: Najvili ste premijeru predstave „Ivkova slava“ za mesec maj, a to je i mesec kada se tradicionalno održava pozorišni festival „Joakim Vujić“. Sa kojom će predstavom Prištinsko narodno pozorište nastupati na ovogodišnjem prestižnom festivalu?

Predrag Radonjić: Na ovogodišnjem festivalu „Joakim Vujić“,  kao prva među selektovanim predstavama, izabrana je naša predstava „Banović Strahinja“. Nju je publika u Gračnici imala priliku da vidi. Mislim da je to jedna vrlo ozbiljna, sofisticirana dramska predstava sa višeslojnim, dubokim značenjem, koja se ne odnose samo na istoriju, već i na savremeni politički trenutak u kome se nalaze i Kosovo i Metohija i Srbi ovde i koja je vezana za tu celokupnu situaciju. Mislim da je to još jedno od važnih priznanja za naše pozorište i nadam se da ćemo na tom festivalu imati uspeha. To već zavisi i od žirija i od drugih stvari, ali već sama činjenica da smo tu kao prvi selektovani, meni je sasvim dovoljno da budem ponosan.

„Trojanke“ u trojnoj produkciji

 

GračanicaOnlajn: Obećali ste nam dosta toga i za ovu sezonu, a potpisali ste i brojne ugovore o saradnji sa pozorištima širom Republike Srbije. Šta to zapravo znači za publiku, ali i za vas kao pozorište?

Predrag Radonjić: Mi smo sklopili više od deset protokola o saradnji sa najznačajnijim kućama u centralnoj Srbiji, Vojvodini i Republici Srpskoj. Naša je ideja da se umrežimo i da se uvežemo sa svim značajnim pozorištima kako bi mi gostovali kod njih, kako bismo kroz naša gostovanja predstavili i našu situaciju i način na koji radimo, što smatram vrlo važnim za ostatak Srbije, jer mislim da ljudi nisu dovoljno upućeni. Takođe ćemo iskoristiti priliku da neka od tih pozorišta, ukoliko mi budemo imali sredstava, dođu ovde u Gračanicu i Kosovsku Mitrovicu da obogate kulturnu ponudu na Kosovu i Metohiji, a da sa nekim od tih pozorišta napravimo kooprodukcione predstave, što smatram da je od posebnog značaja. Videli smo već koliko je uspeha imala ta priča sa „Banović Strahinjom“ i pozorištem iz Šapca, koliko uspeha ima „Ženidba“ koja je nastala u kooprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem. Evo, čim završimo „Ivkovu slavu“, krećemo u još jednu predstavu koju će raditi ponovo Nebojša Bradić, a ta varijanta se pokazala uspešnom. U pitanju su „Trojanke“, predstava koju ćemo raditi čak sa dva pozorišta, Zaječarskim pozorištem i sa Narodnim pozorištem Republike Srpske. To će biti jedna trojna produkcija i mislim da je to značajana i velika stvar, pogotovu za jedno pozorište kao što je naše,  koje sa skromnim kapacitetima i što se tiče broja zaposlenih ljudi i što se tiče budžeta, koji su u odnosu na druga pozorišta, verujte mi, jako minimalni. I pored svega ipak uspevamo da živimo i radimo. Pojedini prijatelji, direktori beogradskih pozorišta kažu da smo prisutniji u medijima od svih drugih begoradskih pozorišta zajedno, što je kuriozitet sam po sebi.

GračanicaOnlajn: Koliko vam država pomaže i u kojoj meri je spremna da stane iza vas u nekim teškim situacijama, u trenutku kada su izdavajanja za kulturu zaista minimalna?

Predrag Radonjić: Ja ne mogu da budem nezadovoljan podrškom Ministarstva kulture, posebno nakon prethodne godine u kojoj smo imali značajno umanjen budžet. Za ovu godinu već nam je prilično uvećan budžet zbog naših rezultata, jer smo pokazali da možemo da pokrenemo i uvećamo i broj naših izvođenja i broj uspeha i gostovanja na festivalima. Ja sam sasvim zadovoljan tim budžetom. Ono čime nisam zadovoljan i što je problem svih pozorišta u Srbiji, to je Uredba o zabrani zapošljavanja. Nama u penziju odlaze glumci, rekviziteri, kostimografi, scenografi, a mi ne možemo da primimo nikog drugog, nego se ta radna mesta gase i onda moramo da se dovijamo na različite načine kako da popunimo praznine. Nažalost, to je deo sudbine koju u ovom trenutku dele sve institucije kulture na nivou Republike Srbije. Nadam se da će to biti na neki način prevaziđeno.

Ivan Miljković