Deveti maj dan slobode i pobede nad fašističkom Nemačkom

Deveti maj se slavi kao Dan pobede nad fašizmom. Nakon šestogodišnjeg oružanog sukoba koji je otpočeo 1. septembra 1939. godine napadom nacističke Nemačke na Poljsku, Drugi svetski rat na evropskim prostorima okončan je 9. maja 1945. godine potpisivanjem bezuslovne kapitulacije oružane sile Trećeg rajha. Počev od tada, ovaj dan se svečano obeležava u velikom broju zemalja sveta. U Moski je pre podne održava tradicionalna vojna parada. U našoj zemlji, Vojska Srbije će vojnom paradom u Nišu, sutra 10. maja, obeležiti Dan pobede nad fašizmom. Po broju žrtava iza Rusije i Poljske, bivša Jugoslavija je zemlja koja je podnela najveća razaranja i gubitke u ljudstvu u u Drugom svetskom ratu. 

Drugi svetski rat predstavlja najveći i po obimu stradanja najtragičniji oružani sukob u istoriji čovečanstva. Odigrao se između dva bloka država — Sila osovine, na čelu sa Nemačkom i Savezničkih snaga, na čelu sa SSSR, Velikom Britanijom i SAD. Dolazak nacista na vlast u Nemačkoj 1933. godine predstavljao je prekretnicu u istoriji Evrope u prošlom veku. Pobedivši na talasu primitivnog i lažnog patriotizma, agresivnog nacionalizma i rasizma, otvoreno šireći antisemitizam (mržnju prema Jevrejima) i netrpeljivost prema Slovenima i Romima, vlast Adolfa Hitlera otpočela je uspostavljanje režima zasnovanog na otvorenom nasilju, netoleranciji i isključivosti.

Ruski vojnik za zastavom Crvene Armije na zgradi Rajhstaga u Berlinu, slika koja označava propast Hitlerove Nemačke

Po broju država, kao i ljudi koji su u njemu učestvovali, ali i broju ljudskih žrtava i stepenu materijalnog razaranja, Drugi svetski rat predstavlja najveći oružani sukob u istoriji čovečanstva. Tokom ratnih godina, život je izgubilo oko 50 miliona ljudi, među kojima 30 miliona civila. Da bi bila pobeđena nacistička Nemačka, Sovjetski Savez je podneo najveće ljudske žrtve izgubivši 28 miliona građana i vojnika. Najveće ljudske gubitke u odnosu na ukupan broj stanovnika pretrpela je Poljska, koja je izgubila šest miliona stanovnika, a više od  95 odsto stradalih bili su civili. Jugoslavija sa milion i 800 hiljada žrtava bila je treća zemlja po broju stradalih tokom Drugog svetskog rata u Evropi. Stravični prizori koncentracionih logora širom Evrope ostavili su neizbrisiv trag, jer je do kapitulacije Nemačke u tim fabrikama smrti ubijeno više od šest miliona Jevreja.

Parada u Moskvi

VOJNA PARADA U MOSKVI

Na Crvenom trgu u Moskvi tradicionalno je održana vojna parada povodom Dana pobede. Otkucajima sa Spaske kule na Crvenom trgu počela je 74. po redu Parada pobede. Smotru svih jedinica je izvršio je ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je zatim predao raport predsedsedniku Vladimiru Putinu.

Putin je u obraćanju čestitao Dan pobede – dan ponosa i tuge.

„To je dan naše bezgranične zahvalnosti zaštitnicima otadžbine koji su razbili nacizam. Oni su ratovali, trudili se, prošli su nadljudska iskušenja i stajali na strašnom mestu borbe, dali sve što su mogli i dobili su tu pobedu“, istakao je predsednik Rusije.

Poručio je da građani svake godine sve više i jače osećaju moć tog podviga bez presedana.

Na ovogodišnjoj paradi učestvuje 13.000 vojnika, više od 130 komada najmodernijeg naoružanja. Biće prikazano 74 naprednih letelica, među njima i dve bespilotne – avion i helikopter.

Unazad godinu dana vežbalo se za ovu Paradu.

Parade pobede u Moskvi održavaju se po istom modelu kao prva parada koja je održana 1945. nešto više od mesec dana pošto je Nemačka kapitulirala.

Tom paradom, koja je i najveći događaj održan na Crvenom trgu, proslavljena je kapitulacija Nemačke.

U toj paradi je čestvovalo 40.000 vojnika, 1.850 vojnih oružja i oruđa i trajala je dva sata.

Paradu je tada pripremio maršal Rokosovski, a komandovao general Žukov koji je i formalno primio kapitulaciju Nemačke.

Parada je održana po Staljinovoj naredbi.

VUČIĆ ČESTITAO PUTINU DAN POBEDE

Predsednik Aleksandar Vučić uputio je čestitku predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu povodom Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu.

Aleksandar Vučić je Putinu čestitao „jedan od najsvetlijih datuma u istoriji čovečanstva“, saopštila je predsednikova Služba za saradnju sa medijima.

„Čestitam i bratskom ruskom narodu, koji je veliku pobedu u Drugom svetskom ratu izvojevao svojim vanvremenskim patriotizmom, junaštvom i žrtvovanjem“, istakao je Vučić.

Istakao je da mu je čast što je srpski narod, rame uz rame sa ruskim i drugim slobodarskim narodima, svojim herojstvom u Drugom svetskom ratu obezbedio bolju budućnost za naredne generacije.

Vladimir Vladimirovuč Putin, predsednik RF

„Naša zajednička borba na strani prava i pravde obavezuje nas da, uz večitu zahvalnost, čuvamo uspomenu na svakog pojedinca, koji je život izgubio u plemenitoj misiji za slobodu, mir i nezavisnost. Zato i ove godine u Srbiji, kao i u Rusiji, ponosno korača ‘Besmrtni puk‘. S ponosom se sećam svog učešća u tom maršu neizbrisivog sećanja prošle godine sa Vama u Moskvi, a posle veličanstvene parade na Crvenom trgu“, dodao je Vučić.

Predsednik Srbije je, takođe, izrazio zahvalnost za pomoć Rusije u odbrani nezavisnosti Srbije i njenih državnih i nacionalnih interesa.

„Uz želje da sa mnogo mudrosti i snage nastavite da postižete uspeh na odgovornoj dužnosti i bratski ruski narod vodite putem napretka, primite, ekselencijo, moje srdačne pozdrave, i izraze dubokog uvažavanja“, navodi se u čestitki predsednika Vučića.

Detalj sa parade u Moskvi - Vojni orkestar
Detalj sa parade u Moskvi – vojni orkestar

PARADA VOJSKE SRBIJE SUTRA U NIŠU

Na niškom Bulevaru Nikole Tesle u petak 10. maja biće vojnici i tenkovi i nadletaće avioni, na paradi koja se povodom Dana pobede održava u Nišu. Iz Ministarstva odbrane najavljuju da će defilovati više od 4.000 vojnika, 300 borbenih i neborbenih vozila, a u vazduhu će biti 40 aviona.

Program vojne parade „Odbrana slobode“ počinje u 11 sati. Tada je najavljeno da će svoju sposobnost prikazati vojska i policija. Povod je Dan pobede, a slogan manifestacije „Da se ne zaboravi“. Najavljen je svečani defile pešadijskog i motorizovanog ešelona, kao i nalet vazduhoplovnog ešelona i padobranski desant.

I.M.