Грачаничка премијера “ Ивкове славе у Призрену“: Да поново роде младице калема Ивкове шљиве и Белог Цар Душановог бора у Неродимљу.

Прво мук, а потом дуг и снажан аплауз, неколико узвика:  Браво!, одјекнули су негде из партера и средишњег дела, преламајући се са пљескањем које је трајало веома дуго и без изгледа да ће убрзо престати. У препуној сали грачаничког Дома културе, после премијере представе „Ивкова слава у Призерену“, громогласан аплауз био је само скромна награда одушевљене публике читавом тиму који је предано радио на адаптацији Сремчеве комедије у драму.

Након одгледане представе, коју су глумци приштинског и нишког позоришта премијерно извели, публици је заиста требало времена да се прибере и схвати да, док спонтано аплаудира, у грлу носи кнедлу јер је у представљеном комаду препознала делове доживљене драме на личном плану. А онда, бујица емоција и сузе које нико није покушао, нити желео да сакрије, а још мање да их се постиди јер је све киптело, и у гледалишту и на сцени од тог емогивног набоја. Биле се ту и сузе због преживљеног, али и плач над згаженим и пониженим Србином који у свој својој муци поново васкрсава и поносно подиже крсну славу у царском граду на згаришту свог двадесет година напуштеног дома. Биле су то сузе спознаје преживљеног али и онога где смо грешили, коме веровали и у шта се претворили. Нису нам промакле ни сузе у очима глумаца на сцени, које је публика чак три пута враћала на бис. За колетивну катарзу приређену од стане изванредне глумачке екипе, захвалност дугујемо компелтном тиму који је радио на представи од глумаца, редитеља, сценографа, костимографа до кореографа.

Конференција за медије уочи премиерје „Ивкове славе у Призрену“, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Ивкова слава у Призрену“ је направљена по мотивима истоименог дела Стевана Сремца, док глумац и редитељ Приштинског народног позоришта, Бојан Стојчетовић потписује режију и музику. Стојчетовић, коме ово није први редитљски подухват, показало се, заиста је био у праву када је на прес конференцији, уочи премијере,  самоуверено изјавио „имамо комад који до сада није виђен“.

Уместо у Нишу, као код Сремца, радња је у Стојчетовићевој верзији измештена у Призрен, а  царски град је одабран због историјске снаге коју поседује и носи у себи.  Редитељева уметничка визија је била да главног актера, газда Ивка, кога у представи одлично игра глумац Народног позоришта из Приштине, Милан Васић,  представи као повратника у Призрен после 20 година изгнанства. Ивко је метафора за чукун, чукун унука српског Цара Душана, који се враћа на своје и онда  настаје проблем. Тада настаје драма.

Редитељ Бојан Стојчетовић, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Ако је у Нишу смешно то кад вам прве комшије дођу на славу, уђу и узурпирају кућу, то може да буде комично и на нивоу забаве, али овде на Косову и Метохији, догађај поприма сасвим другачију димензију и престаје да буде смешан. Ја сам  видео ту причу као драму која се готово свакодневно дешава. Овде је на сцени отимачина живота и ресурса и свега онога што неко поседује,  а отимају комшије Албанаци. Није то да су они само ушли три дана и нису хтели да изађу из куће, то је тај плански приступ и наступ, како некога натерати да оде. Ивкова слава је некада била, како да пијемо и некоме не избијамо из куће. Међутим, овде пијанство не улази у први план, већ то како да некога за три дана отерате са огњишта и управо звог тога најпогодније тло да овај комад поставимо јесте, нажалост,“ овде“, рекао је редитељ Бојан Стојчетовић.

Ивко се са мајком Кевком (лик игра глумица Народног позоришта из Ниша, Сања Крстовић, којој је ово прва представа коју изводи за Народно позориште из Приштине, самим тим и први пут наступа на сцени у Грачаници) враћа на згариште своје куће у Призрену где ће после 20 година изгнанства поново запалити славску свећу, принети славски колач и жито у част своје крсне славе „Светог Ђорђа“. Са осталом родбном, комшијама и пријатељима који доалазе да их поздраве и честитају славу, непозван долази и комшија Кадрија, Албанац, који са својим пајтосима и „непозваним гостом“ спремају паклени план, како да Ивка натерају  да поново остави родни праг.

Милан Васић (Ивко) и Сања Кррстовић (Ивкова мајка Кевка), детаљ из предсаве, фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн 

„ Иако имамо званичне позиве свакога дана,  изволите вратите се да живите овде. Међутим, ствари не стоје тако. Кога ви лажете?, питао је редитељ Стојчетивић и нагласио да се и у овој „Ивковој слави“ јасно види то питање: Кога ви лажете?“

Алексанар Михајловић, глумац Народног позоришта из Ниша, није први пут у Грачаници. Публика га памти по представи „Хотел Косово“, главној улози у играном филму „Споразум“ у режији садашњег директора приштинског позоришта Предрага Радоњића и другим комадима и улогама које је успешно изводио. У „Ивковој слави у Призрену“ Михајловић тумачи лик незваног госта ( представник дела међународне заједнице – који би да оствари свој подмукли план уз помоћ Кадрије и његових пајтоса).

Глумац Александар Михајловић и његова колегиница Сања Крстовић, на прес конференицији фото: В. Ћуп, ГрачаницаОнлајн

„Увек се радијем када долазим овде, поготову када стојимо иза нечега што је добро и част ми је да сам део овог тима који заиста иза себе има једну добру представу“, рекао је Михајловић на прес конреренцији уочи премијере „Ивкове славе у Призрену“.

Најзахтевнији и најкомплеснији задатак ипак је био постављен пред глимцем Миланом Васићем, кога смо углавном навикли да гледамо у комедијама, иако су његове прве телевизијске улоге, како каже, биле управо драмске. Добитник Златног ћурана у Јагодини показао је да одлично влада и сценом и трансформцијом.

Дегаљ из преставе, Марилола. девојка у црвеном која послужуе, одраз чистоте и нежности у свеопштем сивилу

У најнапетијем тренутку у представи, он ,заставом на којој пише УНЕСКО КОСОВО, окачену од стране незваних гостију на његовој кући, рањен и испребијан,  умотава поломљену грану старе шљиве у дворишту, вида јој ране и пркосно калеми како би изникли нови изданци и младице. Тако рањени чукун чукун унук великог српскопг цара, поново обнавља младице шљиве у свом дбворишту. Као што се обнављају младице посеченог неродимског Белог бора који је својом руком засадио његов чукун, чукун деда у Неродимљу.

Директор Народног Позоришта из Приштине, Предраг Радоњић, каже да је коопродукција са нишким позориштем заправо наставак успешне сарадње ова два театра. Он је подсетио да су поред нишког протоколи о сарадњи потписани и са позрориштима из Зајечара, Новог Сада, Шапца и Народним позориштем Републике Српске са којим ће редитељ Небојша Брадић ускоро почети да ради на представи „Тројанке“. Нагласивши да је „Ивкова слава у Призрену“ комплексна и у технмичком и сценографском смислу тешка за постављање, Радоњић је искључио могућност да она гостује у срединама на Косову и Метохији у којима нема техничких услова за то, иако публика то од њих очекује.

После грачаничке премијере, „Ивкова слава у Призрену“,  у суботу 11. маја,  репризно ће бити представљена публици у Звечану.

Иван Миљковић