Gračanička premijera “ Ivkove slave u Prizrenu“: Da ponovo rode mladice kalema Ivkove šljive i Belog Car Dušanovog bora u Nerodimlju.

Prvo muk, a potom dug i snažan aplauz, nekoliko uzvika:  Bravo!, odjeknuli su negde iz partera i središnjeg dela, prelamajući se sa pljeskanjem koje je trajalo veoma dugo i bez izgleda da će ubrzo prestati. U prepunoj sali gračaničkog Doma kulture, posle premijere predstave „Ivkova slava u Prizerenu“, gromoglasan aplauz bio je samo skromna nagrada oduševljene publike čitavom timu koji je predano radio na adaptaciji Sremčeve komedije u dramu.

Nakon odgledane predstave, koju su glumci prištinskog i niškog pozorišta premijerno izveli, publici je zaista trebalo vremena da se pribere i shvati da, dok spontano aplaudira, u grlu nosi knedlu jer je u predstavljenom komadu prepoznala delove doživljene drame na ličnom planu. A onda, bujica emocija i suze koje niko nije pokušao, niti želeo da sakrije, a još manje da ih se postidi jer je sve kiptelo, i u gledalištu i na sceni od tog emogivnog naboja. Bile se tu i suze zbog preživljenog, ali i plač nad zgaženim i poniženim Srbinom koji u svoj svojoj muci ponovo vaskrsava i ponosno podiže krsnu slavu u carskom gradu na zgarištu svog dvadeset godina napuštenog doma. Bile su to suze spoznaje preživljenog ali i onoga gde smo grešili, kome verovali i u šta se pretvorili. Nisu nam promakle ni suze u očima glumaca na sceni, koje je publika čak tri puta vraćala na bis. Za koletivnu katarzu priređenu od stane izvanredne glumačke ekipe, zahvalnost dugujemo kompeltnom timu koji je radio na predstavi od glumaca, reditelja, scenografa, kostimografa do koreografa.

Konferencija za medije uoči premierje „Ivkove slave u Prizrenu“, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Ivkova slava u Prizrenu“ je napravljena po motivima istoimenog dela Stevana Sremca, dok glumac i reditelj Prištinskog narodnog pozorišta, Bojan Stojčetović potpisuje režiju i muziku. Stojčetović, kome ovo nije prvi reditljski poduhvat, pokazalo se, zaista je bio u pravu kada je na pres konferenciji, uoči premijere,  samouvereno izjavio „imamo komad koji do sada nije viđen“.

Umesto u Nišu, kao kod Sremca, radnja je u Stojčetovićevoj verziji izmeštena u Prizren, a  carski grad je odabran zbog istorijske snage koju poseduje i nosi u sebi.  Rediteljeva umetnička vizija je bila da glavnog aktera, gazda Ivka, koga u predstavi odlično igra glumac Narodnog pozorišta iz Prištine, Milan Vasić,  predstavi kao povratnika u Prizren posle 20 godina izgnanstva. Ivko je metafora za čukun, čukun unuka srpskog Cara Dušana, koji se vraća na svoje i onda  nastaje problem. Tada nastaje drama.

Reditelj Bojan Stojčetović, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Ako je u Nišu smešno to kad vam prve komšije dođu na slavu, uđu i uzurpiraju kuću, to može da bude komično i na nivou zabave, ali ovde na Kosovu i Metohiji, događaj poprima sasvim drugačiju dimenziju i prestaje da bude smešan. Ja sam  video tu priču kao dramu koja se gotovo svakodnevno dešava. Ovde je na sceni otimačina života i resursa i svega onoga što neko poseduje,  a otimaju komšije Albanaci. Nije to da su oni samo ušli tri dana i nisu hteli da izađu iz kuće, to je taj planski pristup i nastup, kako nekoga naterati da ode. Ivkova slava je nekada bila, kako da pijemo i nekome ne izbijamo iz kuće. Međutim, ovde pijanstvo ne ulazi u prvi plan, već to kako da nekoga za tri dana oterate sa ognjišta i upravo zvog toga najpogodnije tlo da ovaj komad postavimo jeste, nažalost,“ ovde“, rekao je reditelj Bojan Stojčetović.

Ivko se sa majkom Kevkom (lik igra glumica Narodnog pozorišta iz Niša, Sanja Krstović, kojoj je ovo prva predstava koju izvodi za Narodno pozorište iz Prištine, samim tim i prvi put nastupa na sceni u Gračanici) vraća na zgarište svoje kuće u Prizrenu gde će posle 20 godina izgnanstva ponovo zapaliti slavsku sveću, prineti slavski kolač i žito u čast svoje krsne slave „Svetog Đorđa“. Sa ostalom rodbnom, komšijama i prijateljima koji doalaze da ih pozdrave i čestitaju slavu, nepozvan dolazi i komšija Kadrija, Albanac, koji sa svojim pajtosima i „nepozvanim gostom“ spremaju pakleni plan, kako da Ivka nateraju  da ponovo ostavi rodni prag.

Milan Vasić (Ivko) i Sanja Krrstović (Ivkova majka Kevka), detalj iz predsave, foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn 

„ Iako imamo zvanične pozive svakoga dana,  izvolite vratite se da živite ovde. Međutim, stvari ne stoje tako. Koga vi lažete?, pitao je reditelj Stojčetivić i naglasio da se i u ovoj „Ivkovoj slavi“ jasno vidi to pitanje: Koga vi lažete?“

Aleksanar Mihajlović, glumac Narodnog pozorišta iz Niša, nije prvi put u Gračanici. Publika ga pamti po predstavi „Hotel Kosovo“, glavnoj ulozi u igranom filmu „Sporazum“ u režiji sadašnjeg direktora prištinskog pozorišta Predraga Radonjića i drugim komadima i ulogama koje je uspešno izvodio. U „Ivkovoj slavi u Prizrenu“ Mihajlović tumači lik nezvanog gosta ( predstavnik dela međunarodne zajednice – koji bi da ostvari svoj podmukli plan uz pomoć Kadrije i njegovih pajtosa).

Glumac Aleksandar Mihajlović i njegova koleginica Sanja Krstović, na pres konfereniciji foto: V. Ćup, GračanicaOnlajn

„Uvek se radijem kada dolazim ovde, pogotovu kada stojimo iza nečega što je dobro i čast mi je da sam deo ovog tima koji zaista iza sebe ima jednu dobru predstavu“, rekao je Mihajlović na pres konrerenciji uoči premijere „Ivkove slave u Prizrenu“.

Najzahtevniji i najkomplesniji zadatak ipak je bio postavljen pred glimcem Milanom Vasićem, koga smo uglavnom navikli da gledamo u komedijama, iako su njegove prve televizijske uloge, kako kaže, bile upravo dramske. Dobitnik Zlatnog ćurana u Jagodini pokazao je da odlično vlada i scenom i transformcijom.

Degalj iz prestave, Marilola. devojka u crvenom koja poslužue, odraz čistote i nežnosti u sveopštem sivilu

U najnapetijem trenutku u predstavi, on ,zastavom na kojoj piše UNESKO KOSOVO, okačenu od strane nezvanih gostiju na njegovoj kući, ranjen i isprebijan,  umotava polomljenu granu stare šljive u dvorištu, vida joj rane i prkosno kalemi kako bi iznikli novi izdanci i mladice. Tako ranjeni čukun čukun unuk velikog srpskopg cara, ponovo obnavlja mladice šljive u svom dbvorištu. Kao što se obnavljaju mladice posečenog nerodimskog Belog bora koji je svojom rukom zasadio njegov čukun, čukun deda u Nerodimlju.

Direktor Narodnog Pozorišta iz Prištine, Predrag Radonjić, kaže da je kooprodukcija sa niškim pozorištem zapravo nastavak uspešne saradnje ova dva teatra. On je podsetio da su pored niškog protokoli o saradnji potpisani i sa pozrorištima iz Zaječara, Novog Sada, Šapca i Narodnim pozorištem Republike Srpske sa kojim će reditelj Nebojša Bradić uskoro početi da radi na predstavi „Trojanke“. Naglasivši da je „Ivkova slava u Prizrenu“ kompleksna i u tehnmičkom i scenografskom smislu teška za postavljanje, Radonjić je isključio mogućnost da ona gostuje u sredinama na Kosovu i Metohiji u kojima nema tehničkih uslova za to, iako publika to od njih očekuje.

Posle gračaničke premijere, „Ivkova slava u Prizrenu“,  u subotu 11. maja,  reprizno će biti predstavljena publici u Zvečanu.

Ivan Miljković