Kosmetski dani

Besmrtni puk (9.Maj)

Na dan kada su se širom sveta kretale povorke “Besmrtnog puka” u portu manastira Gračanica ušetala je malena povorka dece i njihovih roditelja.

Andrej Antonov, dugogodišnji službenik Unmika u Prištini koji sa suprugom Natalijom i petoro dece živi u Gračanici, obeležio je na dostojanstven način sećanje na svoje pretke. Zakićeni Georgijevskom lentom poklonili su se svetinji u kojoj su svake nedelje redovni na Bogosluženju. Dečaci Nikolaj i Sergij nosili su fotografije dvojice pradedova, a najstarija Ekatarina vodila je računa o svojoj sestrici Mariji. Najmlađa Ana zaspala je i ostala sa mamom kod kuće. Antonovi žive u svojoj kući koju su pre nekoliko godina kupili.

U povorci je bila i gospođa Katerina, sa ćerkom Ninom čiji suprug takođe radi u Prištini. I njih dve nosile su lentu i fotografiju dede, učesnika u Drugom svetskom ratu.

Andrej nam je objasnio da su Krstove Sv. Georgija, koji su bili zakačeni na takvu lentu dobijali niži činovi u vojsci, vojnici, koji su uspevali da prođu kroz najteže linije fronta u prvim redovima. U retkim slučajevima (napr. vaš i našIvan Юrьevič Popovič-Lipovac- dodao AA) Krst sv. Georgija su dobijali i oficiri. Oni koji su sakupili sve četiri kategorije ovog odlikovanja, nakon rata imali su određene beneficije, kao što je na primer besplatan prevoz. Ali, njih nije bilo mnogo, dodaje Andrej.

Tako je na ovaj dan prošetao Besmrtni puk i kroz Gračanicu i ostalo živo sećanjena na ruske vojnike Ivana, Aleksandra i Dimitrija.

Maturanti Bogoslovije u Prizrenu (11. maj)

Subota je neradni dan za učenike. U Bogosloviji imaju časove. Pun autobus gostiju pristiglih iz Beograda, stiže u vreme malog odmora. Dočekuju nas učenici. Otac Andrej u jednom trenutku prolazi prema izlazu iz zgrade i kaže: »Čekamo maturante. Još dva minuta i završava se njihovo školovanje kod nas». Ubrzo je zvono oglasilo kraj časa. Odmah zatim na balkonu se pojavilo jedanaest razdraganih mladića koji su nastavili da zvone mesinganim velikim zvonom i bacaju bombone svojim mlađim drugovima koji su već bili u dvorištu. Gosti su zadivljeno posmatrali ovaj veličanstven prizor. Nemanja Velić, Dimitrije Nikolić, Dušan Kovačević, Milijan Đorđević, Nikola Radosavljević, Miljan Dimić, Žarko Perić, Stefan Nedeljković, Lazar Đorđević, Marko Striković i Milenko Srejić su četvrta generacija mladih bogoslova u Prizrenu. Baš kako je želeo Sima Andrejević- Igumanov, osnivač ove zadužbine, mladići se spremaju za studije kao i njihovi drugovi iz ranijih generacija.

Učenici prizrenske Bogoslovije

Razredni starešina, sveštenik Milenko Stojković, osmehnut je ali i nekako tužan. Kratko se fotografišu sa njim a onda žure i školsku kapelicu da uznesu molitvu zahvalnosti predvođeni profesorom Nikitom. On ih u kratkom čestitanju podseća da imaju još i maturski ispit. «Neće im biti teško, u poverenju kaže jedan budući maturant. Oni su svi izuzetno dobro učili, jaka su generacija».

Potom su na radost prisutnih gostiju, zajedno sa profesorima i ostalim drugovima, otpevali himnu svoje škole, voljenom gradu Prizrenu. «Ponovo se na Bistrici bogoslova gnezdo svilo» orilo se.

Svadbe u Gračanici (12.maj)

Čim se završi Časni post u selima oko Gračanice počnu da se zakazuju svadbe, venčanja i krštenja. Nekoliko sala za ove namene koje su uređene za velika veselja svakog vikenda imaju goste. Posebna ceremonija, ili privilegija ovih mladih parova jeste venčanje u prekrasnom manastiru Gračanica. Posle mnogo godina freske su očišćene od čađi koja se taložila jer su sveće paljene u priprati mnogo godina. Godine su samo naizgled pokazivale patinu vremena.

Svadba u Gračanici

Sada, očišćene freske i znalački postavljena osvetljenja samo uveličavaju njen sjaj. «Samo što ne progovore»- komentar je starijih žena.

Mladi bi da se slikaju i nikada im nije dovoljno. Jer, lepota je i ispod drveta i kraj ružičnjaka, kraj bunara, krsta iza oltarskog dela crkve ili pored teške drvene kapije. Lepo je sa svake strane iz svakog ugla. Lepoti nikad kraja.

U ovaj lepi dan zatekli smo se na venčanju Predraga i Marije. Ništa ih nismo pitali. Svako pitanje bilo bi suvišno. «Da» izgovoreno pod svodovima Gračanice ima važnost i nesvakidašnje je obavezujuće.

Radmila Todić-Vulićević – ( preuzeto sa portala Pravoslavie.ru)