fbpx

„Ono što nam je ostalo“, izložba fotografija iz kolektivnih centara, podsticaj za rešavanje problema raseljenih

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: изложба фотографија из колективних центара

Фото В. ЋУП; ГрачаницаОнлајн: изложба фотографија из колективних центара


O izbeglicama i raseljenim licima, potrebno je brinuti svakodnevno i to je cilj ove izložbe i saradnje Foruma za razvoj i multietničku saradnju i UNHCR-a,

O izbeglicama i raseljenim licima, potrebno je brinuti svakodnevno i to je cilj ove izložbe i saradnje Foruma za razvoj i multietničku saradnju i UNHCR-a, rečeno je na otvaranju izložbe sa simboličnim nazivom „Ono što mi je ostalo“, povodom Svetskog dana izbeglica, održane u Centru građanske energije u Gračanici. Autor fotografija je snimatelj i fotoreporter portala GračanicaOnlajn, Vladislav Ćup.

Majka Nemanje, Nikole i Novaka Stevića, nije među njima. Dečaci rastu sa ocem Nebojšom, nadajući se da će im barem majka sa neba pomoći, ako već neće ili ne mogu predstavnici lokalnih i centralnih, ali i međunarodnih institucija. U 12 kvadrata Nebojša sprema deci hranu, tu spavaju, zimi suše veš, tu deca uče i igraju se.

„Kada je vrućina, izađemo napolje da pišemo domaći“, kaže Nikola, srednji Nebojšin sin, najpričljiviji među njima.

„Malo nam je teško. Nemamo kompjuter, ali imamo jedan telefon da se čujemo sa stricem u Srbiji. Tata nam kuva i pere. Kada bismo imali svoju sobu, bili bismo bolji đaci, ovako trojka nam je prosek“, dodaje najstariji Nemanja.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: izložba fotografija iz kolektivnih centara

Najmlađi Novak bi želeo da bude fudbaler kada odraste. Misli da bi tako zarađivao za svoju braću i oca.

Biljana Đokić živi sama, dok je njena petnaestogodišnja kćerka kod njenog bivšeg muža. Devojčica dolazi kod nje, ali ređe, jer nema gde da se okupa, kupatilo je zajedničko, neuslovno i nehigijensko.

„Ponižavajuće je“, kratko kaže Biljana.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: izložba fotografija iz kolektivnih centara

Zoran i Katarina Ilić, sa dvojicom sinova, od tri godine i osam meseci, pokušavaju da u nešto više od deset kvadrata organizuju sebi život. Razočarani su, kažu, u predstavnike domaćih institucija.

„Samo da vidite ko je sve dobio stan…“, kaže kratko Zoran.

Ovo su samo neke od priča ljudi iz takozvanih kontejnerskih naselja na Kosovu. Ima ih mnogo i svaka je po sebi teška. Zbog takvih priča, zbog nehumanih uslova u kojima godinama žive i odrasli i deca, organizacija Forum za razvoj i multietničku saradnju (FDMC) je započela saradnju sa UNHCR-om. Cilj je da raseljena i izbegla lica dobiju životne uslove dostojne čoveka i 21. veka.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: izložba fotografija iz kolektivnih centara

„Nije dovoljno o izbeglim i raseljenim licima pričati samo jednom godišnje. Potrebno je o njima i njihovim problemima govoriti svaki dan, u cilju pronalaženja rešenja za njihove probleme. Mi smo od osnivanja krenuli da radimo sa raseljenim licima i na njihovom povratku, a ovom izložbom smo želeli da oživimo priču raseljenih, posebno onih u kontejnerskom naselju, koji su potpuno zaboravljeni, sa nadom da ćemo animirati sve nadležne institucije da reaguju i pomognu da se njihov problem reši“, kaže direktor FDMC-a Dejan Radivojević, napominjući da je upravo organizacija na čijem je čelu dala dodatak evropskom izveštaju za Kosovo i da je to prva srpska organizacija koja je partner UNHCR-a na Kosovu.

Po rečima šefa misije UNHCR u Prištini, Erola Arduča, na Kosovu se godinama govori o problemu raseljenih lica, ali još uvek nije postignuto ono što UNHCR želi.

„Snaga jednog društva se meri na osnovu pažnje koju to društvo posvećuje ljudima kojima je pomoć potrebna. Na Kosovu se godinama govori o problemu raseljenih, ali još uvek nismo stigli tamo gde smo želeli, kada je ovaj problem u pitanju. Problem raseljenih lica je ogroman, a nemamo neke međunarodne instrumente za njihovo rešavanje“, rekao je Arduč, napomenuvši da je i sam bio izbeglica i da odlično razume njihove patnje, kao i da će se maksimalno angažovati da pomogne da se njihovi problemi barem delimično reše.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: Erol Arduč, šefa misije UNHCR u Prištini

Švedska ambasadorka u Prištini, Karin Hernmak je naglasila važnost Svetskog dana izbeglih i raseljenih lica.

„Prošle godine je moja država potpisala sporazum za pružanje podrške UNHCR-u. Osnov sporazuma je da mi polazime od činjenica da ovaj problem gledamo sa ljudske perspektive. Vrlo je važno da iz te ljudske perspektive vidimo kako da se ti ljudi integrišu i kako da žive normalan život. Ono na šta se i mi i UNHCR fokusiramo, jesu ne samo fizičke prepreke, nego i institucionalne i ekonomske prepreke koje se moraju prevazići da bi se izbeglice vratile normalnom životu“, rekla je ambasadorka Hernmak, naglašavajući da je činjenica da su ljudi još uvek u kolektivnim centrima argument da se mora raditi više na rešavanju problema raseljenih.

Vlada Velike Britanije je jedan od najvećih donatora u procesu povratka na Kosovo, rekao je na izložbi ambasador Ujedinjenog Kraljevstva, Rori O Konel, obećavši da će se ta praksa i nastaviti.

Foto V. ĆUP; GračanicaOnlajn: izložba fotografija iz kolektivnih centara

„Vrlo je važno da se svako izbeglo i raseljeno lice vrati u svoj dom, u zemlju iz koje je izbegao. Mi znamo da je proces složen i težak, ali nismo vas zaboravili“, rekao je O Konel, obraćajući se prisutnim stanovnicima kolektivnih naselja.

Već dve decenije 19 srpskih i romskih porodica živi u kontejnerima u naselju padalište u Gračanici. To su raseljena lica, prognana iz svojih domova i socijalni slučajevi, za koje još uvek nema istinske brige lokalnih i centralnih institucija.


Na izložbi povodom Svetskog dana izbeglih i raseljenih lica, u Centru građanske energije u Gračanici, prikazane su fotografije stanovnika kolektivnih centara u Gračanici, Leposaviću, Zvečana i Štrpcu. Na licima fotografisanih, zabrinutost, tuga, ali i nada. To je sve što im je ostalo. Autor fotografija je snimatelj i fotoreporter portala GračanicaOnlajn Vladislav Ćup.


Anđelka Ćup

%d bloggers like this: