Истраживање: Трећина ученика осмих разреда ове године ће напустити своје домове како би уписала неку од школа ван Косова

Велики број младих Срба из централног Косова и Косовског Поморавља жели да средњошколско, али и високо образовање, због безбедности и квалитетнијих услова живота и школовања настави широм централне Србије. Међутим, забрињавајући је податак да више од 32 % анкетираних ученика нема намеру да се по завршетку школовања врати на Косово и Метохију. Ово су показали подаци истраживања „Тиха миграција младих из српске заједнице“ које су обавиле Мрежа за грађански активизам (МГА) у сарадњи са Комуникацијом за развој друштва (ЦСД) из Грачанице. Резултати извештаја представљени су на трибини која је одржана у Центру за грађански активизам (ЦЕЦ) у Грачаници.

Директрот Мреже за грађански активизам Иван Тодоровић, представљајући резултате истраживања „Тиха миграција младих из српсксе заједнице“, које је урађено у сарадњи са Центром за комуникацију друшта (ЦСД) рекао је да је трибнина наставак прошлогодишње панел дискусије која је, како је нагласио, наишла на добар пријем код медија који су наставили да на ову тему истражују и говоре.

Иван Тодоровић је представио извештај, фото: Н.Милосављевић, ГрачанциаОнлајн

Како је Тодоровић појаснио, квантитативном и квалитативном методологијом истраживања, уз помоћ фокус група и интервјуа, који су обављени са ученицима завршних разреда основних и средњих школа на територији централног Косова и Косовског Поморавља, водило се рачуна о родној равноправности и о мерљивости добијених резултата.

Проблеме које су млади навели је непостојање јавног превоза на територији свих општина, чиме су они усркаћени да буду друштвено активни и у ваннаставним активностима. Други проблем је рад у више смена у свим школама, што за последицу има скраћене часове чиме, како је наглашено, на годишњем ниову многе наставне јединице остају необрађене.

Иван Тодоровић, директрор МГА, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Млади су углавном самостално досносили одлуке о наставку школовања ван Косова, док родитељи, у великој мери нису имали удела у томе, показује истраживање. Алармантан је податак да ће велики број ученика из општина са српском већином напустити Косово без жеље да се по завршетку школовања врати родном крају, показује истраживање које је представио Иван Тодоровић.

– Једна трећина ученика осмих разреда ове године ће напустити своје домове како би уписала неку од школа ван Косова, 55, 1%  испитаника сматара да су у ужој Србији бољи услви за рад.  Да је у централној Србији бољи избор образовних профила и смерова сматра 23,7%  испитаниих, док се 3% ученика изјаснило да жели да се одсели зато што се њихвове породице селе ван Косова.  Алармантан је податак да само 22%  младих по завршетку студија планира да се врати у место где су рођени, док 32,4% њих то не планира, а 44, 5 % је на ово питање одговорило са можда – нагласио је Тодоровић.

Шта би требало да се догоди па да млади премене размишљања и одлуче да се врате? На првом месту они наводе побољшање безбедносне ситуације, бољи здравствени систем услуга, већа улагања у образовање, улагања у мала и средња предузећа и у пољопривреду чиме би се створиле могућености за нова радна места.  У решавању ових проблема, оцењују млади,  много може да помогне локална самоупра која мора да размишља и обезбеди нова радна места, али и да охрабри младе и омогући им да у овој средидни оснују породице, показује истраживање.

Димитријевић: Исти проблеми муче и младе у Метохији, стање горе него 1999. и 2004.  

У панелу који је после представљања истраживања „Тиха миграција младих из српске заједнице“ представио Иван Тодоровић, о одласку ученика и будућих студената, али и младих брачних парова из Гораждевца и осталих повратничких средина у општини Пећ, говорио је новинар Дарко Димитријевић.

Дарко Димитријевић је говорио о одласку младих из општине Пећ

Димитријевић је рекао да је поражавајући податак то што ове године, први пут од рата, средња школа у Гораждевцу нема ни једног уписаног ђака.

– Место из којег ја долазим није имало овакивих проблема ни у најтежим тренуцима, којих је било више него оних добрих. Било их је 1999. затим 17. марта 20004. да не заборавим да поменем и убиство двојице наших мештана на Бистрици. Сви ти немили догађаји нису угрозили наш опстанак – рекао је Димитријевић и наставио – а онда је дошла 2012. када су млади почели да одлазе, а  тренд одласка је нарочито настављен 2014. и траје, ево и данас.

Димитријевић је нагласио да осим средњошколаца из региона општине Пећ одлазе и млади брачни парови због, како је истакао,  неједнаких шанси при запошљавању, конкурсима и подели грантова за поректање приватног бизниса или субвенција у пољопривреди.

Фото: Н. Милосављевић, ГрачанцаОнлајн

– Урадили смо истраживање у Радио Гораждевцу које је било у сарадњи са БИРН-ом. Резултати су готово идентични као и у овом истраживању. Млади траже могућност да живот почну негде испочетка, родитељи имају доста утицаја на такве одлуке и они желе да оду било где из Гораждевца и Осојана. Млади брачни парови одлазе у  иностранство и никада више не желе да се врате. Уколио се нешто не промени, доћићемо у драстичну ситуацију да постанемо нација стараца и то је пут ка нестајању наше заједнице – упозорио је Димитријевић.

Анђелка Ћуп: Млади из свих заједница на Косову желе да оду одавде

Главана и одоговорна уредница портала ГрачаницаОнлајн Анђелка Ћуп  нагласила је да су млади из свих заједнице на Косову суочени са проблемом незапослености и да је код свих присутна жеља да напусте Косово.

Анђелка Ћуп, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

– Ми смо недавно радили видео репортаже из 6 региона на Косову о томе како живе млади, које су им жеље, како оцењују ниво образовања, где виде себе за десет до 15 година на Косову и оно што је забрињавајуће јесте да су одговори младих  код српске, албанске и бошњачке заједцнице идентични. Сви желе да оду са Косова. Док код бошњачке и спрске заједнице у већини преовладава тенденција да заувек оду са Косова, код Албанаца постоји тежња да оду, зараде новац али и да се потом поново врате и како кажу улажу у своју државу, нагласила је Ћуп.

– Млади су углавном исркени у одговорима, кажу да најмање верују политичарима и да не верују да ће се овде по питању непотизма и политичког и страначког запошљавања икада ишта променити на боље, бар не ускоро – рекла је Ћуп

Ћуп је навела и пример младе Бошњакиње из Призрена која јој је испричала да жели да оде што пре са Косова јер јој је дојадило да гледа како се у њеној школи поклањају оцене деци лекара, која би сутра требала некога да лече.

Иван Николић, директор ЦСД-а, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Директор организације Комуникација за развој друштав Иван Николић, посебно је нагласио да су приликом истраживања имали озбиљене потешкоће јер је анкетарима, од стране појединих директора, физички било забрањено да ућу у неке школе и обаве изстраживање, што је за директну последицу имало пробијање рокова предвиђених за израду извештаја истраживања.

– Коме је у интересу да од неких једноставних ствари праве толике потешкоће – запитао је Николић који се захвалио представницима општина Ранилуг и Партеш и њиховом Одељењу за образовање које је полазало кооперативност приликом рада на терену.

Истраживање „Тиха миграција младих из српске заједнице“ обухватило је ученике завршних разреда основних и средњих школа из шест општина са српском већином на централном Косову и у Косовском Поморављу.

Фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Према подацима Аналитичко – истраживачког центра „Галуп“ из САД у периоду од 2015. – 2017. године,  Косово  је на првом месту по индексу одлива мозгова, када је регион Балкана у питању, чак 42% младих је напустило ову област.

Иван Миљковић