Промоција „Видовданског гласника“ – Традиција која се с тешком муком стиче и осваја

Двадесет седми број Видовданског гласника, који традиционално излазу уочи Видовдана, представљен је у Дому културе у Грачаници.

На видно квалитенијем папиру и штампи 27. број „Видовданског гласника“ доноси низ занимњивих ауторских тексотва, почев од „Грачаничке исповести“ прошлогодишњег добитника Златног крста Кнеза Лазара, Ивана Негришорца, који нам поручује да Косово и Метохију чувамо миром, радом, памећу, срцем, креативношћу, боготражитељством, поезијом и уметношћу, до интервјуа са маестром Бојаном Суђићем.

„Видовдански гласник“, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Приви пут међу корицама Видовданског гласника, према речима Живојина Ракочевића, једног од чланова уређивачког тима, нуде се конкретна решења и примери модела опстанка наше културне баштине и  наслеђа на Косову и Метохији.

– У том смислу веома је важан текст доктора Велибора Џомића о решавању статуса цркава и манастира на Косову и Метохији. Он је разрадио четири модела заштите:  Јерусалимски, Цариградски, Светогорски и Ватикански, има и петог модела који је заправо екстериторијални, али у основи у закључку др Џомић наводи, да ништа од тога није применљиво и да ће се морати тражити оригинално решење – рекао је Ракочевић, говорећи о садржају 27. броја „Видовданског гласника“.

Живојин Рачкочевић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Ракочевић је навео да је основна замисао уређивачког тима била да се у овом броју нађу искључиво ауторски текстови, који до сада нису нигде објављивани.

– Све ово што имате пред собом су текстови који говоре о суштинском проблему Косова и Метохије и поетике која се везује и за наше наслеђе и за Видовдан. Традиција се с тешком муком стиче и осваја, рекао је Елиот и самим тим и овај „Видовдански галсник“ је нека врста освајања и стицања, с тешком муком, те традиције и анализе која никако не запоставља савремену стварајућу културу на Косову и Метохији и културу о Косову и Метохији – закључио је Ракочевић.

Ђорђе Јевтић, фото: Н. Милосављевић, ГрачаницаОнлајн

Новинар и публициста Ђорђе Јевтић, такође је нагласио да је ово издање „Видовданског гласника“ најоригиналније до сада те подсећа на године када је због рата публикација престала да излази, али да је захваљујући ентузијазму Веска Стојковића, Срећка Тодоровића, као и професора Драгомира Костића гласник наставио да „живи“ и после 2000. године.

–  Тако је и  данас, наводи Јевтић, „Видовдански гласник“ траје и зато имамо публикацију која бележи наш тренутак у садашњем времену“.

Иван Миљковић